Tia☝🏼

Svi imamo tu jednu malu tajnu koja nas tera na plakanje. Pa bar ja imam, nisam jedna od onih tatinih devojčica koje čim pucnu prstima mogu dobiti novi telefon. Moji su razvedeni, već par godina. Otac je napustio majku i mene kada sam ja imala 10 godina, nije pitao za nas. Mami je samo jednog dana stigao papir za razvod. Kad sam napunila 16 mama se udala za jednog čoveka, ali smo do danas živele u drugačijim gradovima. Kažem danas jer se danas selimo kod njih. Kažem njih jer Adam (mamin muž) ima sina koji je jednu godinu stariji od mene. Ne znam ništa o njemu, sem imena oca.

Pakujem poslednju majcu u kofer i silazim dole. Ispred je kamion za selidbe pa odmah ubacujem kofer unutra. Ulazim nazad u kuću i vidim mamu kako priča sa Adamom. "Hej, Adame!" Rekla sam i zagrlila ga. Iskreno drago mi je što je mama našla ovako dobrog čoveka. Realno bolji mi je otac od mog pravog. "Hej Tia, jesi spremna?" Upitao me je. On je došao po mamu i mene jer živi u drugom gradu. I ako se pitate nije mi bilo teško da se oprostim sa prijateljima jer ih nemam. Nisam bas nesto popularna, verovatno zato sto sam ruzna, danasnjim momcima je bitno samo da je neko lep, a devojke nece da se druze sa nekim preruznim. Ali sam navikla da sam sama. "Spremna sam." Rekla sam uzbudjeno. Da, napuštam sve uspomene, ali ovo je prilika za novi početak.

Hej hej, evo i mene sa novom pričom. Ovo je da kažemo prva priča da sam je objavila, a da nisam pisala unapred. Ja ću ovu priču da objavim kad budem imala cover, tako da možda na neki način i pišem unapred, hahah. To je to od mene, za sad. Bajjjj...