Bilo je kasno popodne kad je Herti zazvonio telefon. "Molim?"

"Mama…"

"Hans, najzad si se javio, sine. Brinula sam, kako ti je tamo?"

"Možeš li doći prvim avionom za Beograd? Ne želim da ti bilo šta objasnjavam preko telefona."

Herta se zabrinuto namrštila. "Naravno da mogu. Doći ćemo otac i ja."

"U redu, čekaću vas na aerodromu, samo mi javi kad slećete."

"Dobro, Hans.", promrmljala je i spustila slušalicu.

Peter ju je ozbiljno pogledao. "To je bio Hans?"

Klimnula je glavom. "Da, želi da što pre dođemo u Beograd, možeš li nazvati Adolfa, da nam što pre obezbedi karte?"
Ovaj je klimnuo glavom i sedam sati kasnije su bili u avionu. Na aerodromu ih je čekao Hans. Bio je bled, vidno nervozan i utučen. "Šta se desilo?"

"Kad dođemo u hotel, majko.", tiho je rekao.

"Hans, dosta smo čekali, odgovori majci na pitanje. Gde su Lejla i deca?", otac ga je upitao čim su ušli u hotelsku sobu.

Uzdahnuo je, prišao prozoru i zagledao  se u Beograd ispred sebe. "U Kragujevcu. Ostavila me je."

"Zašto? Gde je Marlene?"

Jedva je zadržao suze. "Igor i Balša nisu moji, otac im je njihov komšija. Predstavila mi ga je kao njihovog rođaka, iako mi je sve to bilo preterano i čudno. Blizanci su njegova kopija, a pogledi između njih su bili nešto što nisam mogao da objasnim sam sebi. Juče ujutru je došla njegova bivša žena i rekla mi istinu, otišao sam u sobu da je probudim, želeo sam da znam ko laže od njih i zatekao ih tokom čina.", šaputao je.

Majka ga je pogledala. "Rekla sam ti da je nemoguće da su oni tvoji, ne liče ni na tebe, ni na nju. Zašto Marlene nije sa tobom?", ljutito je upitala.

"Prvo je rekla da će mi je dati, a onda se predomislila. Otišao sam u našu ambasadu, ali su mi rekli da se oni neće mešati i da mi je najbolje da se vratim u Nemačku i pokrenem brakorazvodni postupak. Posavetovali su me da se dogovorim sa njom, jer im je to jutro bio njihov ministar inostranih poslova i rekao im da će država stati ispred nje. Postupak bi u tom slučaju mogao da traje godinama."

"Ja ću joj uzeti Marlene. Želim da odmah krenemo tamo."

Peter je obgrlio suprugu oko ramena. "Neka svane prvo, Herta.", nežno je rekao.

"Zašto me nisi poslušao kad su se njih dvojica rodili? Rekla sam ti.", zarežala je.

"Nisam imao razloga da joj ne verujem, mama. Bili smo skoro godinu dana u braku, nije izlazila nigde bez mene, osim do posla. Nisam pomislio da bi ga primila u naš stan."

"U redu, sad je kasno pričati o tome. Možda bi u trebalo da pokušaš da se dogovoriš sa njom, sine, Lejla deluje kao razumna osoba i…"

"Bila je, dok nismo došli ovde! Ne bi je prepoznao, tata."

Čovek je uzdahnuo. "Videćemo sutra.", promrmljao je.

Probudila ju je buka dece i odraslih, ali nije mogla da otvori oči. Cele noći su se Vukša i ona mazili, ljubili i vodili ljubav. Ni Vukša nije mogao da otvori oči, samo ju je privukao bliže sebi i potražio njene usne. Uzvratila mu je, a onda otvorila oči i pogledala ga. "Dobro jutro, jedini.", nežno je rekla.

Otvorio je oči i osmeh mu se razvukao licem. "Dobro jutro, najlepša moja."

Nasmejala se, spustila usne na njegove, pa ga oborila na leđa i popela se na njega. "Ustala su nam deca, kao i svekar i svekrva, red je prvo jutro bar da im skuvam kafu.", nasmejano je rekla.

Uhvatio je za kosu i približio njene usne svojim. "Ostavićeš me ovakvog?", promuklo je upitao, podigao kukove ka njoj i protrljao penis o nju.

Zastenjala je, zavukla ruku između njih, stavila ga na svoj ulaz i polako se navukla na njega. Spustila je ruke oko njegove glave, usne na njegove i počela polako da se pomera. "Mamaaa…", začuli su Igorov glas.

Vukša je brzo prebacio pokrivač preko njih i jako je stegao uz sebe. Vrata su se otvorila. "Šta je bilo, sine?", upitao je, jako je stežući.

"Mama još spava?"

"Mhm, šta se desilo?"

"Balša je uzeo moju majicu i šorc."

Vukša je uzdahnuo. "Rešićemo to kad ti mama ustane, važi?"

Klimnuo je glavom, izašao iz sobe i zatvorio vrata za sobom. Pogledala ga je, žestoko ju je poljubio, prevrnuo na leđa i počeo jako da se zabija u nju. Ljubili su se, cvileli i stenjali jedno drugom na usnama, a onda je uz žestoke trzaje doživela vrhunac. Zabio se duboko i doživeo sopstveni. "Sad će da me zapamte, obojica.", progunđala je kad je uravnotežila disanje.

Nasmejao se i slatko je poljubio. "Neće, jedina, naši sinovi su…"

Uzvratila mu je poljubac, pa ga lagano odgurnula sa sebe. "Naši sinovi su isti ti, ljubavi, ali puta dva.", progunđala je, dok se oblačila.

Iskočio je iz kreveta, privukao je sebi i pogledao je u oči. "Šta to znači?"

Obgrlila ga je oko vrata. "Da su savršeni, ali da ih je dvojica tako savršenih i ako ih sad pustimo…"

"Ostaće savršeni."

Uzdahnula je i klimnula glavom. "U redu, zato ti sad imaš čast da rešiš ovu situaciju.", rekla je i nacerila mu se.

Zasmejao se, poljubio je, pa na brzinu navukao šorc i majicu. "Sad ćeš videti kako će biti lako.", rekao je cereći se.

Sačekao je da se obuče, uzeo je za ruku, pa je povukao van iz sobe. Smejala se kao luda. "Već znam dalji tok, Vukša.", rekla je smejući se.

Ušli su u kuhinju i tamo zatekli njene i njegove roditelje, baku i deku, blizance i Marlene, koja je sedela u Katinim krilima. "Mama…", promrmljala je i prišla joj.

Nasmejala se, podigla je u naručje i slatko je poljubila. "Mamina devojčica. Hoće još neko kafu?", upitala je, dok je stavljala kafu za nju i Vukšu. 

"Već pijemo, kćeri.", otac joj je odgovorio.

Vukša je seo, a onda pogledao u blizance. "Da čujem, u čemu je problem?"

Igor ga je pogledao u oči. "Stalno uzima moje stvari, tata."

Balša ga je ljutito pogledao. "Uzimaš i ti moje!", zarežao je.

Lejla je zgrizla usnicu kako bi sprečila napad smeha zbog Vukšinog izraza lica. "Dobro, i?"

"Ne može to da radi, ima svoju odeću!"

"Nemam belu majicu uz ove pantalone."

Igor ga je klepio po glavi. "To je moja majica!"

Balša mu je uzvratio. "Ti si juče nosio moje pantalone!"

Lejla je prasnula u smeh i poljubila Marlene u obraščić. "Braća su ti poludela. Vukša…"

Pogledao ju je. "U pravu su obojica."

Smejala se kao luda. "I šta ćeš sad?"

Uputio joj je mrk pogled, a onda pogledao u blizance. "Smirite se. Vi ste braća, treba da delite sve.", promrmljao je.

"Ali, tata…" Vukša je izvio obrvu i obojica su pokunjeno klimnula glavom. "Da, tata."

Ustao je, obojicu poljubio u teme, a onda uzeo kafe od Lejle i doneo ih do stola. Sela je do njega sa Marlene u krilima, ali se malena iskobeljala, sišla i otišla kod Kate. "Dođi baki, lepotice. Prelepa je, Lejla.", rekla je podižući dete u krila.

Osmehnula se i otpila gutljaj kafe. "Jeste, majko. Mama, jel kod vas ostao moj laptop? Moram da pošaljem mail za otkazni rok i potražim ovde posao.", progunđala je.

Vukša ju je pogledao. "Samo reci gde želiš, biće gotovo za dva sata."

Nasmejala se. "Sa tobom.", rekla je i izazovno ga pogledala.

Prevrnuo je očima, uzeo telefon i izašao van. Deset minuta kasnije se vratio, povukao je u krila i slatko je poljubio. "Od ponedeljka si moja sekretarica."

Zapanjeno ga je pogledala. "Ti nisi normalan.", progunđala je.

"Izrazila si želju.", rekao je i nacerio se. "Od ponedeljka sam i ja u kancelariji, rekao sam da me ne računaju više za teren, osim kad sam zaista potreban."

"Rekao si da nikad nećeš napustiti teren.", majka mu je iznenađeno rekla.

Osmehnuo se. "Ne želim ni na dan da ostavim svoju porodicu."

Nežno ga je poljubila. "Svakako bi morao da nas vodiš uvek sa sobom."

Prasnuo je u smeh i slatko je poljubio. "Znam to, zato sam tako i odlučio.", rekao je smejući se.

Uskoro su se njihovi povukli kod njenih roditelja, kako bi spremili ručak i proslavu, blizanci su izveli Marlene u dvorište, a Lejla je uzela laptop kako bi poslala mail šefu. "Završeno.", rekla je i pogledala u Vukšu, koji je ležao kraj nje na krevetu i gledao je.

Povukao je da legne kraj njega, a onda je nežno poljubio. Spustila je šaku na njegov obraz i nežno ga milovala. "Mogao bih ovako da ostanem ceo život.", tiho je rekao.

Nasmešila se i protrljala nos o njegov. "I ja bih. Kad se sve ovo završi, idemo negde na odmor.", promrmljala je.

"Sami?"

"Mhm, bake nek čuvaju decu."

Zasmejao se i zavukao glavu u njen vrat. "Vratićemo se sa još jednim."

"Šta još jednim?", odsutno je upitala, krao joj je dah tim nežnim poljupcima i mogla je samo na njih da misli.

"Sa još jednim detetom.", promrmljao je.

Zapanjeno ga je pogledala. "U ovim godinama da rađam? Ti si poludeo."

Oborio je leđa i pogledao je. "Zašto da ne?"

Uzdahnula je. "Ne znam, Vukša. I sam si svestan da nas očekuje stresan i mučan period, a ja…"

"Šta?"

"Ne bih podnela da izgubim tvoje dete, druga stvar, trideset četiri mi je godine, blizanci su već veliki, bili su ljuti i kad je Marlene trebalo da se rodi."

"Ali je ipak obožavaju, zar ne?"

"Da.", tiho je rekla.

"Da li bi abortirala, ako bi…"

"Jebi se, znaš! Ne bih, nikad ne bih abortirala naše dete.", zarežala je.

Nasmejao se. "Znači vratićemo se sa još jednim."

Prevrnula je očima, oborila ga na leđa i pogledala ga. "Siguran si da ćemo ga napraviti za tih par dana?"

Zavukao je ruku ispod njene majice, skinuo je i spustio šake na njene grudi. "I pre.", promuklo je rekao. Zazvonio joj je skajp na laptopu i on je prevrnuo očima. "Ni to govno ne nosimo sa sobom.", progunđao je.

Namrštila se. "Šef, daj mi majicu.", progunđala, dodao joj je majicu, navukla je i javila se. "Hej, Alarik.", veselo se javila.

"Kakve su ono gluposti o otkazu, Lejla? Vrlo dobro znaš da ću platiti više da ostaneš sa nama…"

Vukša ju je čvršće stegao uz sebe, spustila je glavu na njegove grudi, pa pogledala u Alarika. "Ne dajem otkaz zbog toga, Al. Ne vraćam se više za Nemačku, ostajem ovde."

Muškarac se namrštio. "Hans se slaže da ostanete tu?"

"Razvodimo se, Al. Al i ti si primetio da ja tamo ne pripadam, koliko smo puta pričali da nisam srećna tamo. Jednostavno, ovde je moj život."

"Razumem, Le, ali šta ćeš za posao, koliko sam upućen, tamo uopšte nije dobra situacija."

Izvila je obrvu. "Sumnjaš u mene? Od ponedeljka počinjem kao sekretarica u bezbednosno obaveštajnoj agenciji.", rekla je i nacerila se.

Frknuo je. "Ti si luda, ovde si došla do glavnog menadžmenta, da bi se sad vratila na početak."

Prasnula je u smeh. "Svih ovih petnaest godina sam bila spremna da dam život za to mesto. Veruj mi, pristala bih da budem i čistačica i to klozeta.", rekla je smejući se.

"Dakle, nije do mesta, već do šefa.", logično je zaključio.

Zagrizla je usnicu. "Oduvek je sve u mom životu povezano sa tim, Al, znam da nije fer, ali…"

"Život nije fer, Le, ti si to shvatila, zato i jesi bila najbolji menadžer kojeg sam imao. U redu, nemam drugog izbora, nego da prihvatim tvoj otkaz, ali šta god da ti zatreba, meni i Hajdi uvek možeš da se obratiš, to važi i za brakorazvodni postupak, ne sumnjam da će Hans uzeti najbolje advokate da ti uzme decu.", progunđao je.

Uzdahnula je. "Već smo počeli bitku za Marelene, Igora i Balšu ne može da mi uzme, a ni ne želi. Iza mene je stala država, pa se nadam da se neće otegnuti."

"Ne želi blizance?", Alarik je šokirano upitao.

Pocrvenela je do korena kose. "Pa, ovaj…"

Izvio je obrvu. "Šta, Lejla?"

"Blizanci nisu njegovi.", promrmljala je.

Posprdno se nasmejao. "Kad sam ih upoznao, veruj mi da sam isto pomislio. Prvo, ne liče na njega, drugo, momci su otresiti, sposobni, prepametni… Usput, dobili smo dozvolu sa vrha, otvaramo na jesen predstavništvo u Srbiji, pa ako zatreba pomoć…"

"I gostoprimstvo i sve što mogu, Al.", nasmejano je rekla. 

"Mogla bi da preuzmeš rukovanje tamo…"

Odmahnula je glavom. "Kad dođeš, videćeš kako ovde živimo, nema šanse da se cela posvetim poslu od po deset, petnaest sati kako sam tamo radila, Al. Znaš i sam da ne volim ništa površno da radim."

"Jedva čekam da upoznam Lejlu koja me neće u sred prijateljske večere pitati bilo šta vezano za posao.", progunđao je.

Prasnula je u smeh. "Ovde to nećeš doživeti.", rekla je smejući se.

"Drago mi je. I da znaš, prvi put te vidim nasmejanu, više se smej. Moram da idem, sastanak počinje za pola sata."

Klimnula je glavom. "Pozdravi ih sve i ljubi mi Helenu, pa se čujemo.", promrmljala je i spustila slušalicu.

"Pa, rekao bih da ti i nije samo šef."

Uzdahnula je i ozbiljno pogledala u Vukšu. "Nemaš potrebe za ljubomorom, jedini. Ne, nije, Helena, njegova žena, je jedina koja je uskakala da mi pomogne oko blizanaca, čak ih je uzimala sebi, kad bih trebala duže da ostanem na poslu. Nisam želela da napustim posao i zavisim od njih, znala sam da moja deca ne bi imala pored njih sve što sam želela da imaju.", progunđala je.

Nežno ju je poljubio u slepoočnicu. "Znaš da će i Marlene ovde imati sve što želi, kao i njih dvojica, zar ne?"

Osmehnula se. "Znam, ali i dalje želim da radim sa tobom."

Slatko ju je poljubio. "I ja želim da radiš sa mnom. Hoćemo sa decom napolje?"

"Mhm.", rekla je, ustala i povukla ga za sobom.