Već je bilo pola deset kad je Vukša došao kod Lejle. Zabrinuto se namrštio kad je primetio da su svi ustali, samo nje nema. "Gde vam je mama?"

"Još spava." 

Klimnuo je. "Idem do wc-a, valjda će i ona sad ustati.", promrmljao je i izašao iz kuhinje. Pogledao je ka vratima i kad je video da niko ne gleda tiho se popeo stepenicama do njene sobe. Osmehnuo se kad je video kako spava na stomaku samo u gaćicama i brusu. Prišao je krevetu, seo na njega pa spustio lagani poljubac na desnu nogu. Nastavio je da se penje poljupcima uz nogu, s onda je čuo dubok uzdah. "Vukša…"

Nasmejao se, pridigao se i nežno je poljubio kad se okrenula. "Dobro jutro, jedina moja."

"Dobro jutro, jedini.", tiho je rekla, pa ga povukla na sebe i željno ga poljubila. 

Neko je pozvonio na vrata i Jelena ih je otvorila. "Lola…", iznenađeno je dahnula.

"Dobro jutro, Jelena, mogu li da uđem?"

"Naravno, izvoli.", promrmljala je, iako bi joj rado zalupila vrata pred nosem. Ne zato što je imala nešto protiv nje, već zato je majčinskim instiktom osećala da će doneti probleme njenoj ćerki. 

"Lola… Izvoli.", Ivan je rekao i mrko pogledao u svoju ženu.

"Videla sam da se Lejla vratila, čestitam.", zajedljivo je rekla.

"Hvala. Zato si došla, da nam čestitaš?"

"Naravno, dobili ste i odrasle unuke, a dovela je i zeta, koliko sam čula."

"Da, ovaj…"

"Ti mora da si Hans, zar ne?", obratila se Hansu na nemačkom. 

"Da.", zbunjeno je rekao. "Vi ste…"

"Vukšina bivša žena. Reci mi, toliko poverenje imaš u nju da je puštaš sa Vukšom?"

"Ne razumem, gospođo, on joj je rođak, zbog čega bih trebalo da imam poverenja u nju?"

"Rođak? To ti je rekla?", upitala je smejući se. 

Kosta se zacrveneo od besa. "Dosta, Lola, to nije tvoja stvar!", zarežao je na srpskom.

"Nije, Kosta? Naravno da jeste, došlo je moje vreme za osvetu.", zasiktala je, a onda se okrenula ponovo ka Hansu.

"Igore, Balša, idite sa bakom u prodavnicu.", deka je rekao.

Igor ga je pogledao. "Mama…"

"Ne brini za mamu, mama je ovde sigurna. Hajde, idite.", nežno je rekao.
Obojica su klimnula glavom, uzeli baku za ruke i izašli su van. "Slušaj me, Lola, ovo je moja kuća i ovde se niko neće svetiti mojoj unuci.", zarežao je.

Hans joj je prišao. "Recite šta imate.", odlučno je rekao.

Zlobno je pogledala u ostale, a onda vratila pogled na Hansa. "Vukša nije Lejlin rođak, već njen ljubavnik. Dve godine me je varao sa njom, zbog njega je otišla odavde, zbog nje me je udario. Dečaci su njegovi."

Hans se okrenuo ka Kosti. "Jel to istina?"

"Mislim da bi najbolje bilo da razgovaraš sa Lejlom, Hans.", promrljao je.

"Pođite sa mnom, gospođo, to ćete ponoviti pred njom.", besno je rekao i krenuo na sprat.

Kosta ga je uhvatio za ruku. On je slutio da je Vukša kod njegove sestre i želeo je da je zaštiti i poštedi neprijatne situacije. "Hans, uskoro će ustati i…"

Hans je otgao ruku. "Krenite."

Lola je krenula za njim. "Vukša je gore, zar ne?"

Kosta je slegnuo ramenima. "Verovatno, čim ga nema.", progunđao je.

"Bar će je zaštiti.", Jelena je tiho rekla.

Ivan ju je mrko pogledao. "Znam da ti je teško, Jelena, i meni je, ali je preterala.".

Lola i Hans su došli ispred vrata, Hans je spustio ruku na kvaku i tiho ih otvorio. Nije mogao da veruje šta vidi. Njegova žena je gola ležala ispod tog čoveka, glasno uzdisala dok se gotovo divljački zabijao u nju i grubo je ljubio. Čuo je njen krik zadovoljstva, njegovo glasno stenjanje, a zatim video kako mlitavo pada preko nje. "Treba li vam još uverenja, gospodine?"

Vukša se trgao, zaklonio Lejlu svojim telom i okrenuo se. "Do kurca.", opsovao je.

"Trinaest godina sanjam o tome da vam se osvetim, moja misija je ovde završena. Doviđenja.", Lola je rekla i sa zadovoljnim osmehom otišla.

"Želim objašnjenje! Odmah!", Hans je zagrmeo.

"Samo da se obučem.", promrmljala je. Jedva je znala gde se nalazi i trebao joj je trenutak da dođe k' sebi. 

Vukša se okrenuo ka njoj i pogledao je. "Neću te ostaviti samu sa njim."

Hans je izgubio strpljenje, prišao krevetu, uhvatio Lejlu za ruku i grubo je povukao. "Rekao sam odmah."

Vukša ga je odgurnuo, navukao trenerku, u sekundi se našao na nogama i uhvatio Hansa za majicu. "Još jednom je tako grubo uhvati i ubiću te, jasno?", zasiktao je.

Lejla je ustala i nežno spustila ruku na Vukšuovo rame. "Nije važno, smiri se, jedini. Nisam ni očekivala da će biti drugačije.", tiho je rekla. Na brzinu se obukla, a onda pogledala u Hansa. "Hajde da siđemo i…"

Stegao je vilicu i pogledao je. "Ne želim pred svim tim ljudima da razgovaramo, a niti pred njim."

Klimnula je. "Vukša…."

"Ne."

Uzdahnula je, uhvatila ga za ruku i pogledala ga. "Moram da rešim to, ljubavi. Uzmi blizance, odvedi ih negde, pa ću ti javiti da dođete po mene."

"Nećeš se predomisliti, zar ne?"

Osmehnula se. "Da sam mogla, ne bi ni bili u ovoj situaciji, jedini. Volim te."

Privukao je sebi i poljubio je u čelo. "Volim te.", prošaputao je i izašao van.

Izašla je, provirila u kuhinju i uzdahnula kad je videla zabrinutu majku. "Ne brini, brzo se vraćam i ostajem ovde, u redu?", nežno je upitala.

Majka je klimnula i zagrlila je. "U redu, sine."

Odvojila se od mame, namignula bratu i okrenula se ka Hansu. "Idemo.", promrmljala je i krenula ka autu.

"Zašto smo ovde?", upitao je kad su došli u Šumarice. 

Slegnula je ramenima. "Većinom je prazno, možemo da razgovaramo."

Klimnuo je. "Hoću objašnjenje."

Uzdahnula je. "Imala sam sedamnaest kad smo Vukša i ja počeli da se viđamo. Oduvek sam bila zaljubljena u njega, ali ništa nisam preduzimala, bio je oženjen, a on i Lola su bili mamini i tatini prijatelji. Imali su i decu, one su tada imale osam i šest godina. Sve se desilo spontano, na jednom izletu u Maglič. Naredne dve godine smo sastajali krišom, bilo je savršeno, ali… Više nisam mogla da se borim sa ljubomorom, sa njegovim odsustvom iz grada zbog posla. Rekla sam mu da odlazim, tražila da krene sa mnom. Nije mogao da ostavi decu. Otišla sam. Za tebe…", počela je pa duboko uzdahnula. "Za tebe sam se udala zbog papira. Našao me je posle skoro godinu dana. Tražio je da se vratim, ali i dalje nije želeo da se razvede. Tu noć su nastali Igor i Balša.", promucala je.

"Ti i on…"

Zagrizla je usnicu. "Nikad nisam mogla da mu odolim, Hans, a sad imamo priliku da ispravimo greške iz prošlosti, da stvorimo ono o čemu smo oboje sanjali, porodicu."

"Ti imaš i Marlene."

Pogledala je u daljinu. "Znam. Marlene je tvoja ćerka, Hans i sve što želim je samo da je vidim, kad god budem u mogućnosti da dođem."

"Ostavićeš je radi njega?"

Pogledala ga. "Znam da je sebično, ali ne mogu dalje ovako, Hans. Sve je bazirano na laži i boli, mojoj, njegovoj. Kad bih sad odustala, ubila bih oboje, povredila blizance… Oni ne preipadaju tamo, već ovde."

"Zbog toga si oduvek pravila razliku između njih i Marlene."

Pocrvenela je. "Videla sam njega u njima."

Klimnuo je. "Razumem. Predaću zahtev za razvod čim stignem tamo. Tražiću apsolutno starateljstvo nad Melane. Znaš šta to znači…"

Klimnula je. "Znam, neću imati prava na bilo kakve odluke u vezi nje, ali ću moći da je viđam po dogovoru."

"Da…"

"U redu."

 "Danas ću krenuti sa njom nazad."

Klimnula je glavom. "Dobro."

"Zaista si u stanju da je ostaviš?"

Stisnula je vilicu. "Moram."

"Da te voli ne bi dozvolio da se odrekneš deteta."

Sevnula je očima. "To je isključivo moja odluka, Hans. On je spreman da je prihvati kao svoju, ali to nije u redu, ni prema njoj ni prema tebi."

"Misliš da bih mu dozvolio to?"

Posprdno se nasmejala. "Ne izazivaj Vukšu, Hans, ne znaš ga.", progunđala je. Sela je kraj spomenika i pomilovala hladan kamen. "Veoma moćni ljudi u ovoj državi mu duguju usluge. Moćni na nivou države. Rešili smo sve što smo imali, moram da se nađem sa njima, blizancima tek treba da objasnim da Marlene neće ostati sa nama.", promrmljala je i ustala.

"Tek tako, sve je gotovo?"

Klimnula je. "Tek tako."

"Za svo ovo vreme, nisi uspela ništa da osetiš prema meni?"

Uzdahnula je. "Ne, Hans. On je u svakoj mojoj pori, iako sam godinama odbijala da priznam to sama sebi.", prošaputala je.

"Ja sam tebe voleo, sve do onoga od jutros. Izgledali ste… kao dve životinje."

Slegnula je ramenima. "Oduvek je budio sve u meni. I dobro i loše. Od strasti do inata. U njegovim rukama se pretvaram u strast, instikt, želju. U svađi sa njim u budalu. Sa njim sam sve, bez njega sam ništa.", promrmljala je i uzela telefon. "Gde ste?"

"Tamo gde smo prvi put plesali, sećaš li se?"

Nasmejala se. "Ispod lipe."

"Mhm, čekamo te."

"Za petnaest minuta sam tu."

"Ništa se nije promenilo, zar ne?"

Nasmejala se. "Osim toga da večeras spavam kraj tebe i ne iskradam se, ništa, ljubavi."

Zasmejao se. "Volim te."

"I ja tebe.", prošaputala je i spustila slušalicu. Uskoro je parkirala automobil ispred svoje kuće i ugledala Vukšu kako je čeka. Izletela je van i poletela mu u zagrljaj. Podigao je na sebe i željno je poljubio. "Nikad te više neću ostaviti, šta god da bude."

Krenuo je ponovo da je poljubi, kad je Igor izleteo iz kuće. "Mama, Hans pakuje i Marlenine stvari.", uspaničeno je rekao.

Uzdahnula je. "Znam, sine. Ona je njegova ćerka."

"Mama, nemoj da dozvoliš da je odvede. Biće joj lepo ovde, tata…"

"Sine…"

"Ne želiš je ovde?"

I tu je najzad pukla i zaplakala. Naravno da ju je želela, ali je osećala da, nakon svega, nema prava na to. "Naravno da je želim, Igore.", promucala je.

Vukša je pogledao u Igora. "Sine, idi po sestru, ja ću ovo da sredim, u redu?" Klimnuo je glavom i otišao, a on joj je podigao glavu i nežno joj obrisao suze. "Sad će njih dvojica otići po malenu i neka idu sa njom kući. Staćeš ispred njega i reći mu da ne daš da je odvede."

"Misliš li da je to fer?"

Slegnuo je ramenima. "Zabole me, bitna mi je tvoja i njihova sreća, a i Marlene će biti dobro samo uz tebe, ljubavi."

Igor i Balša su izašli iz kuće. "Tata…"

"Idite kući sa njom, sine, ostaje ovde."

Obojica su veselo zaklimali glavama i otišli u Vukšinu kuću. Stropoštala se na klupu i duboko uzdahnula. "Više ne znam šta je ispravno, Vukša.", tiho je rekla kad je kleknuo kraj nje.

Uzdahnuo je. "Da sam poslušao sebe, umesto što sam mislio o tome šta je ispravno oni bi rasli uz mene, ona bi bila moja, jedina."

Pogledala je na put i prevrnula očima. "Svi su se okupili da gledaju predstavu.", progunđala je i neprimetno pokazala glavom na put gde se okupila nekolicna komšija.

Đavolski se nacerio. "Onda ćemo im je i dati.", promrmljao je, uvukao ruku u njenu kosu i zahtevno je poljubio. 

Uzvratila mu je, a onda se osmehnula kad joj je pustio usne i protrljao nos o njen. "Treba da slušam sebe?" Klimnuo je glavom. "Onda Marlene ostaje sa nama, sve u meni se buni protiv toga da je dam.", prošaputala je. 

"Znam, jedina. Ispratimo njega i idemo na selo par dana, bar dok ne prođe prvi talas ogovaranja."

Pomilovala ga je po obrazu. "Mene to ne zanima, Vukša.", tiho je rekla i nežno mu poljubila nos.

Obgrlio je rukama oko struka, stisnuo je uza sebe i gurnuo ponovo nos ka njenim usnama. Osmehnuo se kad ga je ponovo poljubila. "Mhm, ali želim da prve dane sa našom decom provedemo u miru."

Taman je htela nešto da mu kaže, kad je Hans izašao iz kuće. "Čim ubacim stvari u auto, krećemo. Gde je Marlene?"

Duboko je uzdahnula, ustala kad ju je Vukša pustio, pa pogledala u Hansa. "Ne mogu da je pustim, Hans. Žao mi je.", promrmljala je. 

Laknulo joj je kad je videla da su iz kuće izašli i njeni roditelji i brat. "Molim?"

"Marlene ostaje sa mnom, ne mogu da je ostavim.", ponovila je.

U sekundi ju je grubo uhvatio za ruku, ali ga je Vukša odgurnuo i u sledećeoj sekundi ga oborio na pod jednim udarcem. Ivan je pritrčao i stao ispred Vukše. "Smiri se, jebote!"

Kosta je uzdahnuo, prišao Hansu i pomogao mu da ustane. "Jesi li dobro?"

Klimnuo je, a onda besno pogledao u Lejlu. "Iz ove proklete zemlje ne idem bez nje. Odavde idem u ambasadu, kad se vratim po nju to će biti zadnji put danje vidiš.", zasiktao je.

Mirno ga je pogledala. "Zar nije lakše da se dogovorimo? Ja sam joj majka, pobogu."

"Nikad joj nisi bila majka, kao što si to bila blizancima."

"Odlazi!", Vukša je zasiktao kad su joj se u očima pojavile suze.

"Neće ostati na ovome.", zapretio je, stavio svoje stvari u auto i otišao.

Pogledala je u Vukšu, duboko je uzdahnuo i jako je zagrlio. Po njegovom mišljenju, sad je sve bilo u redu i onako kako treba i ništa ga više nije zanimalo.