Izašla je iz bonice, zapalila cigaretu i duboko povukla dim, pa pogledala u telefon. Koliko god odlagala, znala je da mora okrenuti Helginu sestru i objasniti joj šta se desilo. Okrenula je broj i duboko uzdahnula. "Molim?"

"Dobar dan, gospođo Aleni.", promrmljala je.

"Najzad se neko od vas javio. Već par dana zovem Helgu i..."

"Došli su za Srbiju i... Gospođa Helga je u bolnici, a Hans i gospodin Peter su poginuli.", promrmljala je. Znala je da nema lakog načina da ovo nekome saopšti, pa je izabrala direktan.

"O čemu ti to pričaš, nesrećnice?", zacvilela je.

Uzdhnula je. "Neko mora da dođe ovde, da bude uz gospođu Helgu i prenese tela u Nemačku. Ja ne mogu, Marlene je još uvek u bolnici i na oporavku. Žao mi je."

"Lejla, čuo sam sve što si rekla. Doći ćemo Aleni i ja."

"U redu, gospodine. Žao mi je, zaista."

"Kako je Marlene?"

"Biće dobro. Kad zakažete, recite, poslaću brata po vas na aerodrom, kako se ne biste mučili."

"U redu, hvala ti. Vidimo se tamo.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Duboko je uzdahnula, bacila cigaretu, pa se zaputila unutra. Osmehnula se kad je ugledala Vukšu kako mazi Marlene po kosici. Pogledao ju je. "Jesi li završila?"

Uzdahnula je, klimnula glavom i sela mu u krila. "Jesam, ali će biti mnogo teže objasniti im zbog čega je došlo do svega. Umorna sam od svega ovog.", promrmljala je.

Zagrlio je i slatko je poljubio u teme. "Znam, ali uskoro će sve biti gotovo, a onda možemo negde sa klincima na odmor. Jedino je bitno da je Marlene dobro i da že uskoro sa nama kući."

Doktor je ušao u sobu i osmehnuo im se. "Vas sam tražio, gospođo Lejla. Želeo sam da Vam lično saopštim."

Ustala je i pogledala ga. "Recite,"

"Marlene se zaista brzo oporavlja, prezadovoljan sam njenim napretkom i sutra će izaći kući."

Pogledala ga je, a onda ga zagrlila. "Hvala Vam, do neba Vam hvala.", nasmejano je rekla, a onda ga pustila pa pogledala u Vukšu. "Jesi li čuo?"

Nasmejao se, privukao je sebi i slatko je poljubio. "Jesam, najzad vodimo Marlene kući. Nećemo nikome ništa da javljamo, iznenadićemo ih.", nežno je rekao, a onda pogledao u doktora. "Hvala Vam, doktore, na svemu."

Odmahnuo je glavom. "Nema na čemu, meni je najveća zahvalnica kad svaki moj pacijent živ i zdrav napusti ovu bolnicu i, iako mi je svaki drag na svoj način, ne želim da se ikad više sretnem sa njima u ovim okolnostima. Naravno, neko vreme ćemo se viđati, zbog kontrola, ali sutra idete kući. Sad moram da krenem. Vidimo se sutra ujutru na otpustu. Doviđenja.", ljubazno je rekao i izašao iz sobe.

Lejla se okrenula i pogledala u Vukšu, pa se nasmejala, zagrlila ga i poljubila u vrat. "Jedva čekam da se vratimo kući."

Zasmejao se. "I ja, mila moja. Balša...", promrmljao je i javio se. "Kaži, sine?"

"Zar danas niko neće doći po nas?"

Uzdahnuo je. "Neće, sutra, Balša.", promrmljao je i jako stegao Lejlu za kosu, kad je počela da mu ljubi vrat.

"Dakle, Igor je bio u pravu. Stvarno niste fer, ali stvarno.", zarežao je i spustio mu slušalicu.

Bacio je telefon na krevet i jako stegao Lejlu uz sebe. "Naš sin mi je spustio slušalicu."

Pogledala ga je. "Zašto?"

"Zato što sam rekao da niko neće doći po njih da ih dovedemo ovde."

Zagrlila ga je oko vrata, pa ga izazivajuće poljubila. "Možda bi i mogao da odeš po njih, neka ostanu ovde sa Marlene, da ja posvetim i tebi malo pažnje.", mazno je rekla.

Nasmejao se, pa joj uzvratio poljubac. "Tebi ne treba moja pažnja?"

Skočila mu je u naručje i željno ga poljubila. "Ne možeš ni da zamisliš koliko mi je potrebna, ljubavi."

Seo je sa njom u rukama na krevet, dohvatio telefon i pozvao Balšu. "Doći ću po vas za deset minuta, jel to u redu?"

"U redu, tata, bićemo spremni.", veselo je rekao i spustio slušalicu.

Nasmejao se i pogledao je. "Odmah je promenio pristup, stvarno su isti ti, kad nešto žele."

Izvila je obrvu. "Ti nisi takav?"

Prevrnuo je očima. "Možda malo. Idem po njih, brzo ću."

Klimnula je glavom, slatko ga poljubila, pa ustala ih njegovih krila. Još jednom ju je poljubio i izašao van. Dvadesetak minuta kasnije je u[ao sa bliyancima u sobu. "Mama..."

Nasmejala se i obojicu ih zagrlila. "Sestra vam se probudila. Želite li da ostanete sa njom, da Vukša i ja odemo da kupimo šta joj treba?"

"Naravno, mama, samo vi idite.", Balša je promrmljao, podigao Marlene i slatko je poljubio.

"Najbolji ste. Čuvajte je lepo i..."

Igor je prevrnuo očima i pogurao je ka vratima. "Samo idite.", promumlao je. 

Klimnula je glavpom, poslala im poljubac, a onda uhvatila Vukšu za ruku i povukla ga van. "Gde idemo?"

"U prvi hotel odavde, već sam nam rezervisao sobu.", promrmljao je, otvorio joj vrata, sačekao da uđe, zatvorio ih, pa i sam ušao. "Mislim da ne treba da gubimo dragoceno vreme na putovanje."

Zasmejala se. "Jebeno se slažem sa tobom."

Uskoro su bili ispred obližnjeg hotela, izašli su van iz automobila, uhvatio ju je za ruku i poveo je ka recepciji. "Izvolite, Vaša soba, gospodine.", mladi recepcionar je promrmljao, pa pogledao u Lejlu i odmerio je.

"Hvala.", otresao je, privio je uz sebe i poveo je ka sobi. Otključao je vrata, otvorio ih i propustio Lejlu unutra, ušao i sam, pa zatvorio vrata i zaključao ih. Pogledao ju je, nasmejala se i skočila na krevet, pa ga prstom pozvala da joj priđe. Posegnuo je za njom, ali se izmakla i odmahnula glavom. Izvio je obrvu. Sela je i potapšala da sedne kraj nje. "Lejla..."

"Žuriš negde?", nasmejano je upitala i popela mu se u krila, kad je seo do nje.

Spustio je šaku na njen stomak, pa je povukao ka njenim grdima. "Ti ne?"

Zasmejala se, gurnula ga da legne, pa se nagnula nad njim. "Nigde, želim da uživam u tebi.", promrmljala je, željno ga poljubila, pa zavukla šake ispod njegove majice, prekinula poljubac, skinula ga, a onda nastavila da spušta poljupce po njegovom vratu, grudima i stomaku. Došla je do njegovih pantalona, otkopčala ih i svukla ih sa sve bopksericama sa njega. Osmehnula se, prešla nosem preko njegovog uda, a onda ga nežno poljubila u rupicu, pa ga uzela duboko u usta. Uživala je dok ga je obrađivala i gledala ga u oči, dok je slušala njegovo glasno stenkjanje i osećala njegovu jaku ruku u svojoj kosi. Jako ju je stegao, nabio se u njena usta i uz glasan krik svršio. Progutala je, oblizala ga još jednom i krenula da se penje poljupcima preko njegovog stomaka. Brzo ju je okrenuo na leđa, pogledao je u oči i željno je poljubio. Na brzinu je skinuo sve sa nje, a onda je jako zagrlio i privio je uz sebe. Ljubili su se, grlili i nežno mazili. Počeo je da spušta poljupce po njenoj ključnoj kosti, spuštajući se ka njenim grudi. Došao je do njih, jednu obuhvatio šakom i nežno joj draškao bradavicu, dok je drugu uzeo u usta i jako je zasisao. Zejčala je, izvila kukove ka njemu i protrljala se o njegov ud, pokušavajući da se navuče na njega. Obavio je jednu ruku oko njenih kukova i jako je stegao. "Polako.", promuklo je rekao, pa nastavio da se spušta niz njen stomak ka njenoj ribici. Došao je do nje, polizao je celom dužinom, a onda počeo polako da gurka prste. Bila je vlažna i mokra, željna njega i to ga je dovodilo do ludila. Gurnuo je prste u nju i počeo jako da ih nabija, dok joj je jezikom obrađivao kliktoris. Jako je stiskala posteljinu ispod sebe, dok je izvijala kukove ka njemu i glasno ječala. Napipao je duboku tačku u njoj i ona je uz glasni krik doživela vrhunac. Povukla ga je na sebe, željno ga poljubila i izvila kukove ka njemu. Naglo ga je zabio u nju i počeo grubo i jako da se nabija. Uskoro su zajedno svršavali. "Volim te."

Zasmejao se. "I ja tebe volim, Lejla. Kad se Marlene malo oporavi idemo negde sa njom i blizancima na odmor."

Mazno je porešla nosem po njegovoj vilici i slatko ga poljubila u bradu. "Meni je sasvim dobro i kući sa tobom, samo da si ti uz mene."

Pogledao je, pa je strastveno poljubio. "Zato si u svakom trenutku i bila sve što sam ja želeo uz sebe, mila moja. Hoćemo li da krenemo?"

Prevrnula je očima i jače se stisla uz njega. "Ne želim, savršeno mi je ovako.", promrmljala je.

Zasmejao se i jače je stisnuo u zagrljaju. "I meni je, al sutra ćemo svakako kući. Mmm, hoćemo li da idemo?"

Poljubila ga je u grudi i uz uzdah se odvojila od njega, pa počela polako da se oblači. Završila je sa oblačenjem, pa ga pogledala i izvila obrvu. I dalje je ležao i gledao je. "Zar nisi rekao da treba da idemo?"

Nasmejao se, ustao, privukao je sebi i slatko je poljubio. "Samo sam uživao u pogledu.", promrmljao je, pustio je, na brzinu se obukao i uhvatio je za ruku. Izašli su van i krenuli ka bolnici. Parkirao je automobil ispred bolnice, uhavtio je za ruku i poveo je ka bolnici. Na samim vratima su se susreli sa uplakanom Majom. Pogledala je u oca, a onda i u Lejlu, pa prezrivo otpuhnula, progurala se između njih i krenula van. 

Lejla je uzdahnula i pogledala u Vukšu. "Idi i pokušaj da razgovaraš sa njom."

"Lejla..."

Odmahnula je glavom. "Ovde se nije nalazila bez preke potrebe. Vukša, molim te."

Prevrnuo je očima i slatko je poljubio, pa klimnuo gčlavom. "U redu, doći ću brzo."

I sama je zakolutala očima, slatko ga poljubila, pa ga izgurala kroz vrata. "Čekam te.", nasmejano je rekla kad ju je zapanjeno pogledao, jer ga je pljesnula po zadnjici.

Nasmejao se, odmahnuo glavom, pa krenuo van. Potražio je pogledom Maju, a onda je ugledao kako sedi na klupici i puši. Došao je do nje, seo, pa i sam zapalio cigaretu. "Jel sve u redu?"

Pogledala ga je. "Ne, ništa nije u redu. Ujak je u bolnici i na samrti."

"Žao mi je."

Posprdno je frknula. "Pusti se tih isprznih fora. Nije ti žao, rekao si to iz pristojnosti. Kao što si govorio i da nas voliš čisto reda radi.", progunđala je.

Pogledao ju je. "Ja vas i jesam voleo i sad vas volim, Majo. To što nisam voleo više vašu majku..."

"Više?", prekinula ga je. "Nisi je nikad ni voleo, samo se pitam zašto si je ikada i oženio i zašto si nas pravio."

"To nije istina, samo..."

"Ti si u celom svom prokletom životu voleo samo nju, Lejlu. Da je bilo drugačije, ne bi dozvolio sebi da je dovedeš u našu kuću, u mamin krevet, dok je mama bila na poslu. Zaista misliš da nisam znala? Videla sam vas, a imala sam samo osam godina. Kad je nestala nadala sam se da ćeš je zaboraviti. Da ćeš shvatiti da te mama voli i da ćemo biti srećna porodica. Bila sam glupo derište koje je nju krivilo za sve, mislila sam da ona nama krade tate i tvoju ljubav, ali nije ona bila kriva, već ti!", siktala je, dok ga je gledala u oči.

"Majo..."

"Šta hoćeš sad od nas? Mm? Šta? Imaš sinove, koje ti je rodila ona koju voliš, zaboravi na nas. I znaš šta je najtužnije? To što ti ni oni ne znače, onoliko koliko ti ona znači. Ti znaš samo nju da voliš. Koliko sam čula, a priča se po gradu, isto je đubre koliko si i ti. Stvoreni ste jedno za drugo. Ostavi me na miru, ne želim više ikad da te vidim.", prosiktala je.

Klimnuo je glavom i ustao. "Zaslužio sam. Sve izrečeno. I mnogo više. Kriv sam, mnoge stvari je trebalo drugačije da uradim, onog trenutka kad sam shvatio da je ona moje sve, ali nisam imao hrabrosti i sve je ispalo nakaradno. Žao mi je zbog toga."

"Mene to više ne zanima. Odlazi i ostavi me na miru."

Klimnuo je glavom, pogledao je, okrenuo se i uz uzdah se uputio ka bolnici. Bolelo ga je Majino direktno odbacivanje, pomislio je da će moći da joj objasni sve, sad kad je odrasla, ali očigledno ih je sve isuviše povredio i da za njega u njihovim životima nije bilo mesta. Ušao je u sobu i osmeh mu je ozario lice. Blizanci su se igrali sa Marlene, dok ju je Lejla hranila. Oni su bili njegova porodica, oni su ga prihvatili uprkos svim greškama koje je napravio i voleli ga. I to je bilo jedino bitno. Seo je do Lejle, pogledala ga je, ali je samo odmahnuo glavom, zagrlio je oko dtruka i slatko je poljubio.