DIEGO RAMIRES

Sem mog zatečenog izgleda pošto me je upravo ostavila na stanici bez prevoza sve je super. Potrazio sam telefon u džepu ali pogodite šta? Ostavio sam telefon i ceo novčanik u autu. Nemam ni dinara kod sebe. Tako mi i treba bilo je i čudno što je pristala bez buke da pođe. Uff kako sam sebi ovo dozvolio? Kako? Sedeo sam bar dva sata ispred aerodroma misleći da se samo šali i da će se vratiti ali kako da ne baš nju briga! Mogla je makar jaknu da mi ostavi smrzavam se. Otišao sam do taksiste i objasnio mu svoj problem ali osim toga što je počeo da se smeje nije mi nikako pomogao. Ovo se meni ne dešava! Ludim. U tom mom ludilu neko mi je prišao iza leđa i pozvao me.

,,Diego?''

,,Anastasija?''

,,Šta radiš ovde bez jakne?'' 

,,Nebi mi poverovala da ti kažem''

Nisam joj ispričao šta mi se desilo ali ponudila mi je prevoz do kuće pošto je svakako krenula do moje maćehe. Mada Anastasija je kučka i ne znam sa kojim razlogom sada izigrava anđela ali dok god me odvede kući meni je dobro. 

Došao sam kući a moj otac je odma krenu da rešeta pitanjima i ako je Anastasija stajala pored mene.

,,Gde ste vi i što se pobogu nejavljaš na telefon?''

,,Duga priča...''

,,Gde je Helena? Nije se valjda izgubila kako si samo...''

,,Polako, polako ja sam taj koji treba da bude ljut. U životu ni jedna nije uzela moj auto i ostaviola me nasred aerodroma bez telefona, para ili bilo čega!''

Tek kad sam izgovorio svatio sam koliko moje reči imaju težino pošto su moja maćeha, polubrat,  tata i Anastasija počeli da se smeju a i Helenina mama se smešila, a onda i rekla...

,,Zar ti nisam rekla da treba da ga upozorimo da je nepušta prvu u auto!''

,,A baš sam se čudio što se nije bunila da pođe. verovatno je imala nešto da obavi! Uf ta... Izvinjavam se zbog njenog ponašanja''

,,Braco ne mogu da verujem šta čujem!? Jedva čekam da je upoznam!'' - A onda i moj iritnantni polu brat progovara

,,D..Diego jel ozbiljno?'' - Pitala je Anastasija

,,Da ozbiljno je!''

Dok smo se mi raspravljali čulo se zvono na vratima i ubrzo nam se Helena pridružila sa tako besnom facom da bi čovek rekao da je nju neko ostavio na aerodromu bez ičega a ne ona mene

,,Cao! I doviđenja!''

Rekla je i prošla pored svih nas i sela ljuto za sto. 

,,Draga ti mora da si Helena ja sam Marija, Sergejova žena i Diegova maćeha ali ne bojse nisam zla''

,,Šteta ja baš zamišljala neku vešticu bar da mi bude zabavno ovde!'' 

Po Heleninom ponašanju nešto ju je baš iznerviralo i ne samo da se ponaša na nivou nego nemari ni za bilo koga nije videla ni mog polubrata Aleksandra ni Anastasiju. A poznavajući mog oca za koliko će da pukne? Pitanje je vremena.

Pogledao sam u Aleksandra koji je gledao u Helenu i odjednom se nasmejao i prišao joj kao da se odavo poznaju...

HELENA KING

Ušla sam kao furija. Ljuta, besna... Sela sam za sto i odgovarala grubo svakom ko mi je prišao ne mareci ko je. Videla sam da do mene dolazi neki muškarac. Uzeo mi je ruku i poljubio uz reči...

,,Aleksandar, drago mi je'' 

U tom momentu sam se stresla i podigla pogled gledala sam u njegove braonske oči, lepo sređenu kosu i osetila miris dobro poznatog parfema. 

,,E ideš...''  

To je bilo prvo što sam rekla a on se šmekerski nasmejao

,,Još me nisi zaboravila to je dobro cvetiću'' - Mislim da sam se vidno stresla

,,Nemoj da me zoveš tako!''

,,Ali baš ti pristaje!''

,,Nepristaje!''

,,Pristaje, cvetiću!''

,,Uff'' 

Odlučila sam da popustim. Svađali smo se ko mala deca dok su svi prisutni gledali u nas i tek sam sad svatila da Diego ima nedokučiv pogled u Aleksandrovom pravcu. Aleksandar mi je rekao da ima polubrata i da se ne slažu najbolje, izgleda da je taj brat Diego. Pa ni ja se nebi slagala sa njim!

,,Aha verovatno je red da kažem odakle se poznajemo?''

,,Bilo bi!'' - Drsko mu je odgovorio Diego

,,Poznajemo se od srednje išli smo zajedno na kurs novinarstva''

,,Helena je bila najbolja u generaciji i...''

,,I nije bitno!''

Prekinula sam ga jer sam se bojala da će reći nešto o mojim veštinama da uvek nađem nešto zanimljivo ili tajnu koju znamo samo on i ja da sam zapravo ja ''Photograf''

,,Moja devojka''

Opa, zateče me!? Moji me gledaju kao da će me pojesti a ne znam da li mi se samo čini ili i Diego nema ništa bolji pogled od njih.

,,Bilo je to davno...''

DIEGO RAMIRES

O pa divno moj brat mora u sve da se meša. Ali brat sa velikim navodnicima. Nakon ove divne izjave svi smo seli za sto i primetio sam da se Helenina ljutnja smanjila. Kao da je uzivala u Aleksandrovom društvu. Ne znam zašto ali prvi put mi smeta što je neko tako prisan sa njom. Dok sam ja bio zamišljen u svom svetu neko me je zakačio nogom ispod stola. Pogledao sam u Helenu ali bila je isuviše daleko. Okrenuo sam se do sebe i svatio da je to bila Anastasija. Smeskal mi se i tljala svoju nogu o moju. Samo sam je ignorisao nije mi danas dan jedva čekam da se srušim u krevet. Nemogu još nju da trpim. U tom trenutku se moja maćeha oglasila

,,Dakle Diego,Helena vi ćete biti u Diegovoj sobi''

,,Molim?'' - Mislim da smo ovo rekli u isto vreme

,,Pa uskoro će venčanje mislim da je to normalno, zar ne?''

,,Ja ne razumem jer nepričamo isti jezik?'' - Rekla je Helena ljuto

,,Helena!'' - Upozorio ju je otac

,,Nemoj mi Helena znaš da ću napraviti cirkus od ovog ali neće biti po vašem!''

,,I mislio sam da je čudno da ti pristaneš na ovo'' - Rekao je Aleksandar

,,Ajde samo samnom!'' - Uhvatio sam Helenu za ruku i povukao ka mojoj sobi

Oboje smo stajali i gledali sobu. Meni nebi smetalo da spavam sa njom u istom krevetu ali poznavajući nju napraviće frku.

,,Jel sam na ovo spala?'' 

,,Nije toliko loše?''

,,Jel to pitanje ili odgovor?''

,,Ne znam'' - Oboje smo se blago nasmejali

,,Ti spavaj na krevetu a ja ću na podu'' - Rekoa sam

,,Ukočićeš se''

,,Preziveću''

,,Možeš leći na jednui stranu a ja ću na drugu'' - Iznenadila me je mislio sam da će i iz sobe da me izbaci

Ubrzo je došlo veče i legli smo ona na jednoj strani a ja na drgoj. Brzo je zaspala izgleda da je danas jurila po gradu. Okrenuo sam se ka njoj i dugo je gledao dok nisam i sam zaspao...