HELENA KING  

Dok izlazim iz aviona konačno u Londonu. Nalazim se u veoma bučnom aerodromu. Javila sam majci da dolazim ali iskreno bolje da nisam. Ulazim u taksi kažem adrsu stana. Saobraćaj je bio veoma gust trebalo nam je dva sata do mog stana. 

Ušla sam u moj stan i nabrzinu počela da se spremam. Zakazala sam sastanak čim sam stigla. Znam,znam voma pamtno. Pogledam na sat i vidim da je petnaest do devet. Divdno a u devet treba da budem tamo. Uzimam ključeve od svog auta i idem brzinom svetlosti. Stigla sam korporacija ,,Nikolić'' Velikim slovima je instaknuto. Krenula sam da se parkiram ali čuo se svuk udara. I to baš meni... Ma sto posto mi je ulubio zadnji deo auta. Lepo ja kazem ovaj grad je proklet! Izlazim ljuta iz auta kao i gospodin koji je slupao moj auto.

,,Dakle šta ćemo sad?'' - Pitam ga, priznajem da sam bila drska ali još sam se i kontrolisala 

,,Lepo ćeš platiti popravku mog auta i završićemo'' - Okej počinjem naglas da se smejem

,,Zar niste vi ti koji ste udarili moj auto?''

,,Jer ste se vi parkirali na mesto koje sam ja prvi video'' - O bože pomozi mi gubim zivce

,,Ali ja sam prva stigla do njega!?'' - Nasmejem se i vidno ga isprovociram

,,Da završimo sa ovim ja odem vi odete,nije mi do razgovora sa nekom sponzorusom'' - o majmune sad si gotov!

,,Molim?'' 

,,Očigledno je da si neka od Nikolićevih sponzoruša'' - Pukla sam. Uhvatila sam mu kravatu na odelu i povukla ga sebi

,,Reci to ponovo i prebiću te ovde i sada!'' - Povisila sam ton i košto su ljudi navikli da kazu da pogled ubija bio bi mrtav. Ma ubila bi ga momentalno da jedan o familije Nikolića nije došao do nas. De sam udahnula i pustila ga.

,,Diego kako prijatno iznenađenje'' 

,,Ne i sa moje stranje, da li ste videli šta vaše osoblje radi?'' - Osoblje? Jel mu ličim na osoblje!?

,,Dakle prvo sam sponzoruša a sad sa i osoblje?'' - Klimuo je glavom na sta me je još više iznervirao

,,Gospodine Nikoliću zamolila bi vas da pozovete policiju pošto ne samo da je izrekao uvrede prema meni nego mi je i udario auto, mislim da je sasvim ispravno da plati otštetu'' - Nije da mi novac treba ali on je iritantani neće mu ovo ovako proći

,,Znači ipak zapošljavate sponzoruše'' - Ma šta on zamišlja da je?

,,Oprosti Diego ali ja ne znam ko je ova zena prvi put je vidim'' - obojica me pogledaju upitno kao koji đavo si onda ovde. Samo diši Helena diši... Smirujem samu sebe

,,Došla sam da se vidim sa vašim ocem ja sam fotograf kog je unajmio za slikanje'' - Rekla sam uz osmeh ali mislim da ništa nije svatio. Jel treba da mu i objasnim ovde pred ovim arogantnim kretenom, ko sam ja?

,,Siguran sam da je došlo do zabune ali sad ću pozvati mog oca...'' - Krenuo je da ide a ja sam povikala za njim 

,,I policiju nezaboravi!'' - Nasmejala sam se nadobudnom kretenu koji je stojao pored mene naslonjen sad već na svoj auto, ubrzo je izašao njegov otac Stefan Nikolić vlasnik ove korporacije. Odma je prepoznao ko sam za razliko od njegovog sina, Došao je do mene i rukovali smo se.

,,Oprostite malo kasnim ali imala sam problema sa ovim ovde'' - Pokazujem na kretena do mene

,,Ovaj ovde ima ime. I zovem se Diego'' - Divno umišljenko jedan

,,Da on ume da bude problem'' - Konačno neko razuman

Ubrzo je došla policija i ja sam likovala svoju pobedu ,a onda mi se jedan policajac obratio

,,Tvoj otac baš neće likovati'' - O moj boze Marko? Kako ga nisam videla ovaj kreten mi je okupirao paznju i ako nije primereno skočila sam mu u zagrljaj

,,Nije da će saznati'' - Nasmejem mu se i odaljim od njega kada svatim da svi blenu u mene.

,,Pa to bi bilo sve gospodin se slozio da plati otštetu i to duplu da nedodje do suda, da li pristajte?''

,,Uredu je neka zadrzi otštetu netreba mi, njemu je potrebnija neka je iskoristi za jedan tretman kod psihijatra'' - na njegovom licu videla sam da sam ga izvela iz takta i samo je ušao u auto i odvezao se koji kreten ahhh

. . .

Nakon sve ove zbrke bilo je oko 12h kada gospodin Nikolić prešao na stvar

,,Treba mi neko ko je sposoban a verujem da ti jesi''

,,Zar sumnjate?'' - Bila sam opasno ozbiljna sa opsnono ozbiljnim osmehom na licu.

,,Ne čuo sam da si najbolje, ukratko samo najbolje, takodje da ko splapa dogovor sa tobom sklapa pakt sa djavolom jer ti je cena skupa''

,,Tako je, takodje novac uzimam nakon uspesnog zadatka, sada da cujem o kome je reč''

,, Diego, Diego Ramires'' - veoma poznato Ramires...

,,Ustvari imala si već incident sa njim napolju'' - mislim da ću ovaj zadatak da rešim sa slašću

,,On je ukratko savršen, nema ni jednu manu kojeg god detektiva da sam unajmio nije bilo uspeha, ništa čak mu je i dosije čist, nema ama baš ni jednu manu ,a smeta mi u poslu. On je tip koji hoće da bude sve po njegovom, moraš naći bilo šta sa čime bi mogao da ga ucenim''

,,Razumem znaci nećeš neke male stvari tima neka riba u njegovom krevetu...''

,,Nećeš ni naći takvu čovek je čist kao suza''

,,Kazeš da je imun na zenski rod?'' - Jel imam posla sa pederom?

,,Ne nekazem to samo on je čovek za duge veze'' - Nema šanse on nije takav!? Vidi mu se u opgledu da se nevezuje.

,,Sigurni ste?'' 

,,Siguran sam, izvoli'' - Pruzio mi je fasciklu koju sam prihvatila

,,Ovo je ono što su drugi detektivi otkrili'' - Vdim da zeli da ga dobije, nije on zao čovek samo ga jednostavno Diego izvlaci iz takta. Krenula sam ka vratima 

,,Misliš li da ima neku manu?''

,,Svako je ima! Niko ali niko nije potpuno čist pa tako i on! Nebrini naći ću je''

,,Zamalo da zboravim imaš mesec dana maksimum''

,,Sasvim dovoljno''

Rekla sam te izašla iz korporacije ka mom autu, mom slupanom autu ali šta je tu je nije toliko loše. Uhvatila sam branik koji je upravo ostao u mojoj ruci. Ala ću sa slašću rešiti ovaj slučaj!

Došla sam do svo stana i poslala poruku mami da ću doći sa Emom. Jer stvarno ne mogu da trpim mog tatu na večeri ovako će biti umereniji ako Ema bude tu. Inače Ema mi je prijatelojica upoznale smo se u vrtiću i od tad smo nerazdvojne sobzirom da nemam braće i sestre ona mi je ko sestra.

Uzela sam papire i pogledala 

Ime: Diego Ramires

Zanimanje: Arhitekta, vlasnik korporacije Ramires 

Godine: 27

Visina: 191cm

Devojka: Nema

Pisale su još neke informacije o njemu sve nebitnija do nebitnije, čoveče ispisa ga kao samo savršenstvo, ma bog lično. Čitam sve ovo i zapadne mi za ovo sitnim slovima napisano u uglu ''Telo ko u Apoleona'' Okej ovo mora da je neka zena istraziva i definitvno nema oči! Kad malo bolje razmislim čovek je lep, lepo telo, lepo lice... Zaustavi se! Nepomaže mu  išta od toga. Kad je kreten.

U istrazivanju o njemu nisam  primetila da se bilizi 20h vreme za večeru. Spremila sam se i otišla po Emu a zatim zajedno sa njom otišla sam u porodičnu vilu.

Mama me je oda zagrlila prvo mene pa Emu. Dok je moj otac stajao namrgođeno poljubili smo se u obraz više sluzbeno nego kao otac i ćerka.

,,Kasniš!'' - I krećemo

,,Malo sam se izgubila u poslu kasnim samo petnaestak minuta''

,,Imamo goste udjite, požurite''

,,Koga?'' - Ja došla on opet neki poslovni razgovor ahhh

,,Tvog verenika'' - Upravo sam se udavila pljuvačkom,kad sam došla do daha progovorila sam

,,Koga?!'' - Mislim da sam malo povisila glas

,,Smiri se verovarno se samo šali'' - Smirivala me je Ema ali jedini problem je što se moj otac nikako nešali i što mi je majka objasnila situaciju ali sam bila uverena da je moje ne, bilo veoma uverljivo. Pa čini mi se da sam se prevarila!

,,Nešalim se dobro je ispalo što si povela prijateljicu posato je i on poveo prijatelja ali ajde sam da razgovaramo o veridbi, venčanju i tome u miru'' - Ima da ti pokažem taj mir idem da prebijem mog verenika pošto se on očigledno pomirio sa tom činjenicom!

,,Ima da vam pokažem mir!'' - Krećem ka trepezariji brzim korakom usput bacam jaknu i torbicu, porušim par stvari usput i počem da se derem.

,,Vereniče! Ajde dođi ovamo da ti pojasnim par stvari oko veridbe!'' - Mislim da cela kuća ori mojim glasom dok Ema ide zamnom i smiruje me. Ulazim u prostoriju gde su sedela dva muškaraca, jedan mi je bio okrenut leđima a kako se nije odma okrenio zaključila sam da je moj verenik ovde ispred.

Bukvalno sam ga preko stola uhvatila za kravatu, mojem besu očigledno nisu pomogle more plave oči posto sam bila spremna da ih povadim.

,,Helena molim te smiri se!'' - Ema idalje viče zamnom

,,Mila smiri se...'' - mama dodaje ali kad ja slušam nekoga?

,,Dakle ti si taj da te nazovemo mojim verenikom?!'' - Hteo je nešto da kaze ali samo je promucao

,,Nerazumem dragi moraćeš glasnije, i požuri planiram ti sahranu!'' - Bila sam spremna da ga povučem preko stola ali nečiji poznati glas me je zaustavio

,,Nije on ja sam!'' 

,,Oprosti došlo je do nesporazuma'' - Ispravljala sam mu rukom odelo i okrenula se ka osobi koja je sedela na stolici odma do mene i već sam krenula da mu mlatnem šamar ali umesto toga samo sam raskolačila oči ,a i on je isto uradio.

,,Jel me zezate? Recite da je skriven kamera molim vas?'' - Mama, tata kao i Ema gledali su u mene 

,,Gospodin kreten lično je moj verenik?'' - Mislim da sam sve zaprepastila svojom izjavom...

Još jedan deo danas. Uživajte :)