Beograd, maj 2013.

Toplo nedeljno jutro. Idealno vreme za jutarnju kaficu na terasi jedne od mnogobrojnih višespratnica voždovačkog kraja. Još jedan uobičajen dan odmora pred novu radnu nedelju koju vredni geolog provodi sa svojom suprugom Violetom, sa kojom živi više od 35 godina, još od studentskih dana.

- Dobro jutro komšija! Nije valjda da još uvek čitate novine. Pa nije to više ko u naše vreme što je bilo. Tada se i imalo šta za pročitati. Sad samo štampaju slike polugolih nazovi pevačica i mrgudne face lažljivih političara koji nas tobože vode ka boljoj budućnosti, a u stvari samo nam stežu omču oko vrata.- dovikuje stariji gospodin sa terase susedne zgrade čija terasa gleda na geologovu.

- Dobro jutro Rade, dobro jutro i tebi. Zalivaj ti malo bolje tog Lepog Jovu da se ne osuši u toj saksiji, mani politiku Rade. – uzvraća geolog otpivši gutljaj kafe.

Rade se okrete sa praznom čašom u ruci koju je maločas izlio na Lepog Jovu i odmahnuvši rukom uđe u svoj stan.

Osmehujući se za sebe, geolog preklopi novine i spusti ih na sto na kojem je stajala kafa.

-U pravu je ovaj Rade. Današnje novine su zaista pune gluposti.- tiho prozbori geolog samo za sebe, a zatim reče glasnije – Viki, dušo, dođi, ohladiće ti se kafa.-

- STIŽEM! Hajde ćao mama, budi mi dobro, idem da pijem kafu. – izgovori Violeta i spustivši slušalicu izađe kod svog muža na terasu.

- Kako je Divna, moja draga tašta? Ja ne mogu da se načudim kako ta žena može da živi sama. Pa ima skoro pet godina kako je tvoj pokojni otac umro, a ona i dalje neće da pređe kod nas.A njoj je skoro 80. Ozbiljne su to godine da ih neko provodi sam.-

- A znaš je kakva je. Neće da dođe u Beograd. Njoj je Lazarevac sve. Ona bi radije da se mi preselimo kod nje, ali nažalost zbog posla ne možemo.-

- Da...šta će jadna..dočekala svoju, sad mora da čeka i penziju svoje dece...ne da joj se da uživa- ozbiljno reče geolog nakon čega prasnu u smeh, zasmejavši i svoju suprugu.

Nekoliko sati kasnije, u trpezariji nakon tek završenog ručka, progutavši poslednji zalogaj svog ručka, geolog progovori – Viki draga, ovaj ručak je bio fenomenalan, šteta što Dušan nije mogao da ruča sa nama.-

- Da, šteta... A dobro morao je na poslovni put...rekao je da će svratiti do nas kad se vrati. Rekao je i da će nas upoznati sa svojom devojkom Natašom, to jest da će doći sa njom na ručak.-

- Dobro. Samo nek izvole. Molim te pusti televiziju, sad oko tri budu vesti, možda jave nešto zanimljivo, valjda se dešava nešto u ovoj dosadnoj Srbiji. -

Najnovija vest koja je tek stigla u našu redakciju. Kako naš reporter sa mesta događaja izveštava u naseljenom mestu Rudnik na istoimenoj planini meštani su u šumi pronašli dečaka koji je izbezumljen i izgladneo lutao šumom. Dečak je bio starinski obučen i izgledao je kao da nije iz ovog vremena. Dečak se trenutno nalazi u Domu Zdravlja u Gornjem Milanovcu gde će biti podvrgnut ispitivanjima. Stariji par koji je skupljao pečurke po šumi pronašao je dečaka kako dezorijentisan luta šumom. On je bio, kako očevici tvrde, starinski obučen, kao oni kada su bili deca, prvih godina nakon rata, a ne kao sva ostala deca koju sreću po selu. To ih je privuklo i prišli su dečaku koji je samo nerazumno mrmljao o ogromnoj gomili zlata u pećini i drvenom prestolu. U Domu Zdravlja nismo dobili nikakvu informaciju o stanju dečaka. Za danas toliko, ostanite uz naš program. Doviđenja.

Čuvši ovu vest, geolog bez reči istrča iz stana.