U arhivu biblioteke ponovo sede dva poznata lica. Dva neumorna srca željna istine i probuđena tajnovitošću cele situacije treperila su u grudima dvoje mladih ljudi koji su ne trepćući, žurno pregledavali požutele hartije. Na drugom kraju grada kroz skučeni hodnik stambene zgrade žurno je hodao stariji gospodin čije je mlado srce i dalje treperilo gladno avanture i otkrivanja istine. Zastavši pred ulaznim vratima da dođe do daha Miroslav je nespretno vadio ključ iz džepa. Žurio je da što pre otključa stan i uđe unutra. Kada mu je ključ ispao iz ruku na otirač ispred vrata prvo što je pomislio bilo je zašto je Viki baš sad morala da bude odsutna. Posegnuvši za ključem primetio je da se nešto nalazi ispod otirača. Kada je povukao staru prašnjavu krpu u stranu na podu ga je sačekalo zbunjujuće iznenađenje. Mala braon knjižica tvrdih korica na kojoj je zlatnim slovima bilo izvezeno P. Radovanović Tajna i simbol orla. Prvo što je Mića pomislio bilo je Deda! Pokupivši knjigu Mića je ušao u stan. Nasuvši si sebi limunade seo je u fotelji i počeo da prelistava knjigu.

***

„Kada bismo samo našli onu knjižicu" šaputala je Katarina dok je umornim pogledom gledala u Dušana.

„Ma bilo šta što može ukazati na P. Radovanović i zlatni orao bi bilo od pomoći" tiho je odvratio Dušan.

„Već satima smo ovde, ničega nema" nezadovoljno promrmlja Katarina.

„Znam, hajdemo na vazduh, dosta je za danas" reče Dušan ustavši sa stolice.

U mirnom i prijatnom parku na klupi u hladu kestena sedeli su Katarina i Dušan sa po limenkom omiljenog pića u rukama.

„ Heh, koliko smo se mi zauzeli oko ovoga, potpuno smo se isključili iz spoljnog sveta, Milica moja me je zvala tri puta, moraću da vidim šta se dešava." Izgovori Katarina kroz osmeh.

„E dobro me podseti, ja na svoj telefon nisam ni obraćao pažnju" reče Dušan i odalji se nekoliko koraka kako bi obavio razgovor ali i Katarinu ostavio da na miru popriča sa Milicom.

Dok je razgovarao telefonom Dušan je imao vrlo ozbiljan do skoro šokiran izraz lica. Iza sebe je čuo glasan smeh koji je dopirao od Katarine. Kada je prekinuo vezu Dušan se naglo okrenuo i sav ozbiljan izvinio Katarini rekavši da mora da žuri kod oca, da je sve u redu i da će je pozvati kasnije. Milica klimnu glavom. Dok je Dušan ubrzanim korakom napuštao park, Katarina je i dalje uz glasan smeh razgovarala sa svojom Milicom.

***

„Čekaj, polako, dođi sebi. Sedi, sve ću ti objasniti. Za početak možeš da pogledaš ovu knjigu" reče Mića dok je sa blagim osmehom pružao knjigu svom sinu.

Dušan je gledao knjigu, prelistavao i iznova se vraćao na početnu stranicu koja je sadržala ime autora, dok je Mića sve vreme pričao o svemu što je doznao na svojoj maloj ekskurziji po rodnom kraju i od popa Milutina.

Kada je došao do dela o sanduku Dušan je pred Miću samo stavio zlatni ključ koji je ranije u toku dana našao. Mića umalo nije zaplako od sreće. Pomislivši da su na dobrom tragu da raspletu ovo zamršeno klupko, Mića je doneo flašu starog Vranca i dve čaše da nazdrave svojoj avanturi i bliskom uspehu razotkrivanja misterije.

***

Dok se dobri stari citroen kotrljao po asfaltu u pravcu Valjeva, u njemu se vozilo troje ljudi za koje se nije moglo utvrditi ko je od njih uzbuđeniji. Dušan je bio za volanom jer je Mića bio previše uzbuđen da bi vozio, sedeo je na suvozačevom mestu i nije skidao pogled sa ključa koji je držao u rukama. Na zadnjem sedištu je sedela Katarina koja od uzbuđenja nije ni disala, samo je ne trepćući čitala knjižicu koja je napokon završila u njenim rukama.

P. Radovanović

Tajna

Ako je nešto previše očigledno onda ga niko neće videti

Kada je kralj Časlav nasledio vlast od svog tek preminulog oca godine 471. nakon rođenja Hrista prilike u kraljevini Srbiji, naročito u delovima južno od prestonice Skadra nisu bile nimalo dobre. Oblasni gospodari nisu bili najsrećniji jer je državu nasledio maloletni kralj i većina njih je želela da ga se što pre reši. Međutim, nisu nikako mogli da se slože. Da su svrgli ovog mladog kralja bez da imaju novog, a oko njega svakako nisu mogli da se usaglase i dogovore, razorili bi državu i ona bi postala lak plen za okolne grabljivce naročito Rimljane i Germane, sa Grcima su koliko toliko živeli u miru. Najmudriji među gospodarima behu Trpimir koji je gospodario Dubrovnikom i Gorjan koji je bio pozicioniran u Ohridu. Njima je stari kralj Gavril, otac Časlavov najviše verovao te su stoga oni sada i najviše podržavali mladog Časlava.

Gavril je za svojih devetnaest godina vlasti znatno proširio teritoriju i učvrstio vlast, sklopio mirove sa susedima i doveo državu na zavidan nivo. Srbija se prostirala od Crnog mora na istoku, do Jadranskog mora na zapadu, od Dunava na severu do Peloponeza na jugu. Sada je pred Časlavom, njegovim jedinim sinom, koga je dobio tek u poznim godinama, bilo da ovo zlatno doba održi i da se zastava orla vijori na što većem prostranstvu.

Na izmaku 479. godine od rođenja Hrista, sada već dvadesetpetogodišnji Časlav uveća svoje teritorije zauzevši Panonsku niziju na severu i nastavi dalja širenja severno i severozapadno. U međuvremenu je pridobio poverenje svih oblasnih gospodara i u državi je vladalo blagostanje. Kraljevina Srbija pod vlašću kralja Časlava bila je jedinstven primer uređene države u celokupnoj Evropi tog doba. Još za vreme vlasti njegovog oca Gavrila hrišćanstvo je preovladalo u državi. Prosvetiteljska misija apostola Pavla u prvim godinama nove ere i izgradnja crkava u slavu bogočoveka širom Srbije podržana je od strane celokupnog srpskog življa. Stara vera nije ubijena i srušena, več je samo dobila novo ruho i objedinjena u slavu jednog boga. Lugove i dubove su zamenile crkve, toteme ikone, a rituale bogosluženja. Ovaj proces nije tekao glatko kod ostalih naroda čiji je pagansko bilo mnogo krvavije, brutalnije, demonskije. Srbi koji su od davnina imali mističnu vezu sa prirodom i živeli kroz prirodu, voleli jedni druge kao deo prirode, mnogo su lakše prešli u hrišćanstvo koje je propagiralo ljubav i milosrđe. Susedima kojima se hrišćanstvo nametalo, a nije se lako primalo, bilo je mrsko što kod Srba to sve ide lakše i prirodnije. Počeli su da mrze i zavide.

Gavril je njihovu mržnju koristio protiv njih samih, a i njegov sin Časlav je nastavio sa istom politikom. Već u to vreme su krenula dešavanja koja će eskalirati u jedanaestom veku i dovesti do najveće podele u istoriji čovečanstva, na podelu hrišćana na zapadne i istočne, katolike i pravoslavne. Srbi su od samog početka bogu služili kako ih je sam apostol Pavle učio i savetovao i tako nastavili i u današnja vremena u ovom mračnom dvadesetom veku kada ja ovo sve pišem, a kada je antihrist krenuo da se budi i da udara na boga, uništavajući njegovu najvoljeniju tvorevinu – čoveka. Kralj Časlav nije mogao da zna da će njegovi susedi uspeti da zbrišu zlatno doba čiji su kreatori najpre njegov otac Gavril i on pa zatim i sva njihova sabraća. Nije mogao da sluti da će njegovi neprijatelji uništiti sve što je on izgradio i ne samo to, nego da će i uništiti bilo kakav pomen na to zlatno doba, od Srba načiniti došljake nesvesne svoje teritorije, porekla, korena. Mi smo sada u 20. veku svedoci istorije koja se potura kao naša u kojoj nas uče da su Srbi došljaci u ove prostore, divljaci koji nisu znali ni za jezik, ni pismo, ni kulturu, ni veru. Da smo učeni i opismenjavani od onih koji su nam najviše zavideli kada smo bili bolji od svih njih, kada smo bili zlatni orlovi.

Na sreću svih nas Časlav je imao proročke sposobnosti da sve to predvidi, te je u vreme svoje najzlatnije vlasti, na samom izmaku petog veka oformio red ratnika nadenuvši mu ime Zlatni orao, podario im ogromnu količinu zlata i u amanet predao spise, svedočanstva, mape i svo nasleđe srpskog naroda koje su on i njegov otac Gavril očuvali tokom tog turbulentnog petog veka. Uz božiju pomoć, sve je to preživelo kroz sve ove vekove, odolelo naporima neprijatelja da zatre sve iz tog zlatnog doba i da čeka svoj trenutak da zablista.

Izvan prostora i vremena, egzistira na dohvat svima, ipak nevidljiva i nenalaziva jedna zlatna istorija.