- Danas sam celo prepodne proveo u biblioteci, preturajući po starim arhivama. – odlučno je govorio Miroslav pružajući Dušanu hrpu papira, fotokopija starih novinskih članaka.

- Šta ti je ovo čoveče? – umorno je pitao Dušan

- Dokazi, sine, dokazi. Pogledaj, u leto 1987. na planini Rtanj pronađen dezorijentisan dečak koji luta šumom, nesvestan vremena u kome se nalazi, brbljajući o pećini sa zlatom i drvenim divovima koji ga čuvaju... Onda 1999. na planini Devici slična priča, sad ovaj dečak na Rudniku, tu sam ja i ko zna još koliko dečaka sa sličnom pričom....-

Miroslav je nestrpljivo gledao u svog sina, očima koje su sijale neobičnim sjajom. Takvo ushićenje nije možda nikada do sada osetio životu. Osećao se ponovo budnim u ovim godinama kada mu se svakodnevnica svodi na lagano otaljavanje posla i čekanje penzije. Ponovo je mogao da se upusti u neki nestašluk kao nekada davno kada je bio dečak.

- Ovo i dalje ništa ne govori. Za ova dva dečaka se ne pominje kako su bili obučeni. Ovaj danas kao da je došao sa drugog sveta, koliko je veliki raskorak u vremenu, a i tebe nije bilo nekih četiri meseca. –

- Dobro, u pravu si, ali nešto se tu dešava. Kako je moguće da se dečak izgubi i pronađe pećinu sa blagom i da se onda pojavi u nekom budućem vremenu, nesvestan o količini vremena koja je protekla, misleći da je mnogo kraće bio odsutan? –

- To ti meni reci. Ti tvrdiš da si to doživeo. –

- Moram da pronađem ova dva momka iz novina. Osim ako i oni nisu nedodirljivi.. –

- Kako misliš nedodirljivi? –

- Lepo, nedodirljivi. Nemoguće im je prići jer ih je vlada uzela pod svoje i neke tamo njene službe. Oni i ako otkriju nešto, zataškaće. Sine, ja znam, rastao sam u vremenu kada nije bila bitna istina već ono što treba da se zna –

- E vidiš, sad ovo sve već počinje da biva zanimljivo. Raspitaću se i ja malo, videću šta mogu da saznam –

- Ključ je ispitati pećinu u kojoj sam se ja kao mali izgubio.-

- Znaš li ti koliko to iziskuje sredstava kojih nema? –

- Smislićemo već nešto. –

- Dobro, idem ja sad. Zvaću te. -

- Važi, ja ću da se dam u potragu za ovim dečacima –

Kopajući po starim novinama, telefonskim imenicima, izvodima iz knjige rođenih, koristeći sve moguće kontakte i poznanike koje je godinama sretao u svom poslu, Miroslav na kraju uspe da pronađe jednog dečaka. Stefan Gavrilović rođen na Đurđevdan 1979. u selu Vrmdža podno Rtnja, sada živi u Pinosavi.

Već sledećeg jutra, sivi citroen je jurio južno od Beograda.