Imali smo čas hemije, a meni su se po mislima motali događaji od juče. Setila sam se svega vezanog za Krisa, ali i onoga što se desilo između Dafni i Mejsona. A čim sam se setila prozora koji je Kris razbio, obuzeo me je nekakav strah. Unervozila sam se i počela samo na to da mislim.

Moje misli prekinulo je kucanje na vratima, a kada sam videla osobu koja je ušla u prostoriju samo sam se još više unervozila. Bio je to direktor Danlop. Progutala sam knedlu koja mi se stezala u grlu, pa duboko udahnula kako bih se smirila, ali to mi nije pomoglo.

,,Gospođice Stifler i gospođice Grin", rekao je gledajući u Medi i mene. ,,Pođite sa mnom", naredio je, a mi smo poslušno ustale i pošle za njim.

Medi me je zbunjeno pogledala, jer ona naravno nije znala razlog zbog kog je direktor došao po nas, ali ja jesam, i to vrlo dobro.

Ispred njegove kancelarije već su stajali Kris, Mejson, Zejn i Dafni. A dok su ostali bili zbunjeni kao i Medi, Kris je imao nekakav ravnodušan izraz lica. Na njegovom licu nije mogao da se pročita niti strah, niti krivica, samo ravnodušnost.

,,Zašto smo mi ovde, direktore?" Upitala ga je Dafni zbunjeno.

,,Reći ću vam sve unutra. Vas četvoro možete da uđite." Pokazao je prstom na Mejsona, Zejna, Dafni i Medi. ,,A vas dvoje sačekajte ispred", rekao je misleći na Krisa i mene.

Klimnula sam glavom, dok je Kris još uvek bio nezainteresovan. Oni su ušli unutra, a ja sam, čim su se vrata zatvorila, napala Krisa.

,,Kretenu jedan! Vidiš li šta si uradio?!" Stavila sam dlanove na njegove grudi i odgurnula ga.

Gledao je u mene, ali mi nije odgovarao. Gledao me je direktno u oči i, iz nekog razloga, smeškao se.

,,Pa da! On se smeška, a ja ovde ludim! Savršeno." Iznervirano sam izdahnula, na šta se on samo još šire osmehnuo. ,,Nerviraš me!"

Nastavio je da se smeška i krenuo da mi prilazi. Kako mi je on sve više prilazio, tako sam se ja sve više udaljavala. Sve dok nisam leđima udarila od zid.

Našao se ispred mene. Kažiprstom je milovao moj obraz, a pogled su nam bili prikovani. Zagledala sam se u te njegove smeđe oči i u njima kao da sam videla drugačiju osobu od one za koju se predstavlja. Bile su pune nekakve topline i nežnosti, a ne hladnoće i grubosti, kakve sam mislila da će biti. Ne znam, verovatno sam to umislila zbog njegove blizine.

,,Lepa si." Kad je to izgovorio mojim telom kao da je prošao nekakav elektricitet. Takav osećaj sam imala.

,,I slatka si kad si nervozna." Nisam odgovorila na to. Samo sam prevrnula očima.

Sa obraza prešao je na moj vrat. Na svaki pokret njegovog kažiprsta moja koža se ježila; prosto kao da je upijala svaku njegovu nežnost. Njegov dodir umirio je svu napetost koju sam do malopre osećala. Kad je krenuo svojim usnama ka mojima došla sam sebi i odgurnula ga, na šta me je iznenađeno pogledao. Sekundu kasnije vrata direktorove kancelarije su se otvorila. Izašla je prvo Dafni, a za njom i ostali. Ona i Medi su došle do mene, a ona dvojica su rekli Krisu da idu da ispuše jednu cigaru i da ga čekaju ispred škole, na šta im je on samo klimnuo glavom.

,,Šta se desilo?" Prošaputala mi je Dafni na uho. Verovatno je iz Krisovog iznenađenog izraza lica i mog zbunjenog zaključila da se nešto desilo između nas. I jeste se desilo samo ne znam šta je to bilo.

,,Pričaću ti", odgovorila sam joj tihim šapatom. Klimnula je glavom, a zatim su njih dve otišle na čas, jer još uvek nije bio završen, mada to onoj dvojici nije stvaralo problem da odu i pripale cigaru.

,,Uđite", rekao je direktor koji je stajao na štoku od vrata svoje kancelarije.

Prošli smo pored njega i seli jedno prekoputa drugog odmah do direktorovog stola i njega, koji je upravo seo na svoju kožnu fotelju.

,,Pa, juče ste vi čistili hodnik i učionice na trećem spratu zajedno sa svojim prijateljima koji su takođe bili kažnjeni, nije li tako?" Upitno je pogledao prvo u Krisa,
pa u mene. Oboje smo klimnuli glavom, s' tim što je moje klimanje bilo nervozno i uplašeno, a njegovo totalno opušteno i nezainteresovano. ,,A tebe sam, gospođice Stifler postavio kao glavnu i odgovornu za sve? Grešim li?"

,,Ne grešite", rekla sam pokušavajući da umirim nervozu i uplašenost koja mi se mogla čuti u glasu.

,,Pa, prozor na trećem spratu je pukao. Vaši prijatelji kažu da nemaju ništa sa tim i da ste vas dvoje ostali malo duže od njih u školi, a da su vas oni čekali ispred. Dakle, ne znaju šta se desilo. I? Imate li nešto da mi saopštite?" Sumnjičavo nas je pogledao.

Nervoza je preovladala mojim telom, ali sam skupila hrabrosti i krenula da pričam, imajući u planu da nekako izvučem i Krisa iz ovoga.

,,Pa... znate...", nervozno sam krenula da kažem, ali prekinuo me je Kris, ne dopuštajući mi da dovršim.

,,Ja sam to učinio", rekao je gledajući u direktora. Na licu mu se nije ocrtavala nijedna emocija. Nije bilo uplašenosti niti nervoze, samo ravnodušnost.

,,Nisam iznenađen, Bejkeru." I stvarno nije izgledao iznenađeno. Verovatno je očekivao nešto tako od njega. ,,A gospođica Stifler? Gde je ona bila?" Srce mi je poskočilo na pomen mog imena, a nervoza se vratila.

,,Ona nije bila tu. Otišla je do
toaleta, a ja sam ostao i uradio to što sam uradio", govorio je nonšalantno.

,,A zašto ste to uradili, gospodine Bejker?" Radoznalo ga je upitao
direktor.

Postala sam isuviše nervozna; teško sam progutala knedlu koja mi se stvorila u grlu, dok Kris nije ni trepnuo na ovu situaciju.

,,Pa, direktore..." Zastao je i krajičkom oka pogledao u mene. ,,Jedna devojka je odbila da izađe sa mnom, pa sam se razbesneo, a besa se rešavam tako što ili udarim nešto, nekoga ili razbijem nešto. Tako je to kod mene, tako da eto. To vam je to."

Gledala sam ga u neverici. Zar je baš sad morao to da spominje?

Uputila sam mu pogled uz podignutu obrvu, na šta me je on na kratko pogledao i uputio mi širok osmeh, pa pogled vratio na direktora.

,,Jao... Bejkeru, Bejkeru. Sa tobom uvek neki problem i to zbog gluposti", kukao je direktor.

,,Nije to glupost, direktore. Ta devojka mi se stvarno sviđa." Pogledao me je i namignuo mi, a ja sam samo prevrnula očima na to.

,,Zašto si se zauzeo za mene?" Upitala sam ga nakon što smo izašli iz direktorove kancelarije. Koračali smo hodnikom jedno pored drugog.

,,Zato", kratko je rekao.

,,Pa, sad će tvoji morati da plate štetu."

,,Navikli su na to." Nešto je bilo čudno u njegovom glasu, kao i njegov pogled koji je sada postao tmuran.

,,Ti si kreten", rekla sam to samo kako bi se on vratio u normalu, jer znam kako reaguje na ovakve reči.

,,A tebi se jako sviđa taj kreten." Nasmešio se krajičkom usne i podigao jedinu obrvu. Očekivala sam da će reći ovako nešto reći.

Podsmehnula sam se. ,,Da baš. Evo ludim za tobom", sarkastično sam rekla.

,,E pa ludećeš." Namignuo mi je, pa otišao ispred mene i izašao iz škole, a ja sam stepenicama krenula da se penjem do trećeg sprata, jer je direktorova kancelarija na prvom.

Kad sam stigla ispred svoje učionice, začula sam glasove niz hodnik, pa sam iz radoznalosti sačekala da vidim ko je to. Bili su to Kris i Zejn. Stali su ispred svoje učionice i pokucali. Pre nego što je ušao, Kris mi je namignuo i poslao poljubac. Prevrnula sam očima, izdahnula iznervirano, pa brzo pokucala na vrata učionice i čim sam začula glas sa druge strane, ušla sam.

***

,,Ne mogu da verujem! Kako samo nasrće na tebe. Kreten!" Dafni je zvučala iznenađeno i pomalo ljutito dok je govorila.

,,Šta hoće toliko od tebe?" Upitala me je Medi. ,,Razumem da hoće da budete zajedno, ali stvarno preteruje, previše navaljuje."

,,Ne znam, ali danas je preuzeo celu krivicu za prozor na sebe i rekao da je bio sam, iako sam i ja bila sa njim."

,,Stvarno?" Obe su me iznenađeno upitale u isto vreme.

,,Stvarno", potvrdila sam.

,,To ne liči na njega", rekla je Dafni.

,,Znam, zato me to toliko i iznenadilo."

***

,,Mama, stigla sam!" Rekla sam ulazeći u kuću, malo glasnije da bi me čula, ali ona se nije odazivala.
,,Mama?" Dozivala sam je sada već pomalo uplašeno.

Kretala sam se ka kuhinji kad se ispred mene stvorila neka muška figura i brzo me zagrlila, tako da nisam stigla da vidim ko je. Srce je počelo ubrzano da mi kuca i na trenutak sam ostala bez daha. Odgurnula sam ga od sebe i prepoznala tek kad sam ga pogledala u lice. Bio je to moj stariji brat, Tomas.

,,Tomase!" Osmehnula sam se, skočila mu u zagrljaj i čvrsto ga obgrlila oko vrata. Odmah zatim se pored njega pojavila i mama. Nakon par trenutaka odvojila sam se od njega i pogledala prvo u njega, pa u nju. ,,Kad si došao?" Nisam skidala osmeh sa lica.

,,Pre dva sata", rekao je smeškajući se.

,,Zašto mi nisi javio da dolaziš?"

,,Pa, mama je htela da te iznenadimo", rekao je gledajući u nju.

,,Pa, uspelo vam je", radosno sam rekla i oboje ih zagrlila.

Tomas ima dvadeset godina. Kad god bih njega videla setila bih se tate, jer u mnogome liče. Na njega ima crnu kosu i oči boje jantara, ima njegove crte lica, a i po karakteru su dosta slični.

Tomas ne živi sa nama; živi u drugom gradu i zbog posla ne dolazi tako često kod nas, takođe se zbog posla i preselio. Trudi se da nam svaki mesec pošalje nešto novca, iako mu mi ne tražimo i same se nekako snalazimo. Kad mu to kažemo, ne želi da sluša. Takav je bio i dok je bio dete, tvrdoglav. Sve je moralo da bude po njegovom. Neću da kažem da ja nisam bila i ostala takva, kad jesam, ali on je mnogo gori.

Pustila sam ih iz zagrljaja. ,,I do kad ostaješ?" Upitala sam ga.

,,Najverovatnije nekih mesec dana. To je nagrada od šefa, jer sam najbolji radnik. Čuo je da ne viđam porodicu često zbog posla, pa mi je dao, kako on kaže, zasluženi odmor."

,,Zasluženi odmor? Ti? Pa ti si uvek bio lenj. Sve uradiš u poslednjem momentu", rekla sam mu iskreno.

,,Bio, Anastasija. Bio sam takav, ali kad sam našao posao, morao sam i da se uozbiljim i postanem zreliji. Kako si sve stariji, to život zahteva od tebe da budeš sve ozbiljniji i..." Nije dovršio, jer sam ga ja prekinula.

,,Molim te, nemoj sad da mi pričaš o odrastanju i zrelosti. Nije mi do toga."

,,Ljubi majka svog pametnog sina!" Mama je ushićeno viknula i poljubila ga u slepoočinu. Mogu da je razumem, znam da je ponosna na njega, i ja sam, samo mu to nikad ne bih priznala.

Zagrlio ju je i zahvalio joj, pa je pustio i došao do mene. ,,Kupio sam neke poklone mami i tebi. Želite li da ih vidite?" Pogledao je prvo u mene, pa onda preko ramena i mamu.

,,Da!" Ushićeno sam viknula, na šta se on nasmejao i razbarušio mi kosu. ,,Ne!" Udarila sam ga laktom u stomak, što njega uopšte nije zabolelo, čak štaviše zabolelo je mene. Izgleda da je krenuo u teretanu. Dok sam ja namestala kosu on se smejao. ,,Mrš!"

,,Dosta, deco", rekla je mama mirnim tonom glasa. ,,Sine, nije trebalo da se trošiš. Ionako imamo sve što nam je neophodno."

,,Nećemo sad o tome, majko", rekao je blago i milo joj se osmehnuo. Primetila sam da su joj se suze skupljale u uglovima očiju, pa sam joj prišla i čvrsto je obgrlila, isto to uradio je i Tomas.

Znam koji je razlog njenih suza. Tata. On je. Setila ga se. Otkad ju je ostavio postao je onaj zbog koga ona plače, a nekad se stalno smejala na sam pomen njegovog imena. Eto šta ljubav učini od čoveka. Bez bola nema ni ljubavi. Posle ljubavi dolazi bol. Surovo, ali u njenom slučaju je tako.