Kada sam se ujutru probudila, Kris je još uvek spavao. Jedna njegova ruka bila mi je oko struka, a drugu je zavukao ispod jastuka koji smo delili, ležao je na boku okrenut ka meni. Ruku na kojoj sam celo veče ležala, i koja mi se na trenutak bila totalno oduzela, zavukla sam ispod jastuka i prstima lagano prelazila po njegovom toplom dlanu. Osetila sam komešanje u donjem delu stomaka kad je njegova ruka instiktivno stegla moju. Nije bio budan, čak se nije ni pretvarao da spava, stvarno je spavao. Približila sam lice njegovom da bih bolje čula njegovo mirno i ujednačeno disanje. Zagledala sam se u njegovo usnulo lice. Bio je tako miran i lep.

Njegova smeđa razbarušena kosa padala mu je preko čela, čineći ga, barem meni, još privlačnijim. Polako sam proučavala njegovo lice, prateći kako mu se nosnice šire kad uvlači vazduh i malo skupljaju kad ga ispušta, a obrve blago mršte. Osetila sam njegov topao dah na usnama, pa sam spustila pogled na njih. Bile su blago razdvojene, i umesto njihovog prirodnog rumenila dobijale su svetliju nijansu. Osetila sam potrebu da napravim mali dodir naših usana, ali setivši se čije su usne moje sinoć ljubile, suzbila sam tu potrebu i skrenula pogled. Polako sam izvukla ruku koja mi je bila u njegovoj, a zatim pažljivo sklonila njegovu drugu ruku sa svog struka, sve vreme pazeći da ga ne probudim. Ustala sam iz kreveta najnežnije što sam mogla i sela na ivicu. Pogledala sam ga preko ramena, još uvek je spavao. Vratila sam pogled ispred sebe i tiho zaplakala, dlanom prigušujući jecaje.

Nije trebalo ovo sebi da dopustim. Prevarila sam Krisa, a Dereku sam pružila nadu, koju sam mu odmah nakon poljupca oduzela. Grozna sam osoba. Povredila sam ih obojicu, iako jedan od njih to ni ne zna. Ali zašto sam uzvratila Dereku poljubac? Nije trebalo. Ne mogu za to da okrivim sažaljenje, jer ga nije bilo, nisam razmišljala, taj poljubac se jednostavno desio. Uzvratila sam mu i koliko god to grozno zvučalo, svideo mi se, taj poljubac mi se svideo, ali jednostavno nije bilo tog nekog osećaja. Bilo je drugačije, da, ali nekako nisam ništa osetila. Jedini zaključak do kog dolazim je da me je ljubomora vodila.

Ne mogu da dopustim da se samo Derek oseća odgovornim zbog toga, jer sam i ja kriva koliko i on. On je mene prvi poljubio, ali uzvratila sam mu, i to nas čini podjednako odgovornim i krivim. Brišem suze, ustajem sa ivice kreveta, uzimam telefon sa komode i vraćam se na krevet. Šaljem Dereku poruku, u kojoj mu govorim da moramo da razgovaramo o svemu što se između nas sinoć desilo, ali mi ne odgovara. Otkucam još jednu u kojoj mu kažem da mi je potreban razgovor sa njim, ali i dalje nema odgovora. Sačekam još malo, držeći telefon u ruci i grickajući donju usnu, nadajući se odgovoru, ali ubrzo shvatim da mi neće odgovoriti, pa spustim telefon pored sebe. Isfrustrirano dunem i spustim glavu u dlanove, držeći oči čvrsto zatvorenim kao da će mi to ublažiti bol u grudima. Telefon pored mene se oglasi, brzo ga uzmem u ruke ulazeći u poruke.

– Pozovi me kad budeš mogla.
Usne mi se razvuku u širok osmeh na njegov odgovor. Dao mi je do znanja da je odmah shvatio da je Kris pored mene, što me odmah uveri u činjenicu da će uvek znati šta mislim ili osećam bez da mu kažem, to u meni izazove nekakav nemir, ali ga izignorišem.

Ustanem sa kreveta i pogledam u Krisa. Malo se promeškoljio pa nastavio da spava. Tiho, na prstima, napustim sobu i zaputim se ka kupatilu. Uđem i zaključam se, spustim dasku od wc šolje i sednem. Duboko udahnem i izdahnem, pa ga pozovem. Odmah se javi, ali ćuti, ćutim i ja. Počnem da grickam donju usnu i igram se krajevima crne majice koju nosim od juče, dok čekam da nešto prvi kaže, ali ne govori, čujem samo njegovo disanje. Duboko udahnem pripremajući se da okončam ovu tišinu koja me je činila nervoznom.

,,Nemoj da ćutiš", tiho kažem pokušavajući da prikrijem nervozu.

Ispusti izdah, što kroz moje telo pošalje nepoznat osećaj. ,,Anastasija...", tiho izgovori kroz izdah. Naježim se istog momenta kad mu čujem glas, zvučao je čudno, promuklo i izmoreno. Namrštim se čim shvatim.

,,Nisi spavao, zar ne?"

,,Ma jesam... nego...", slagao je, nekako uvek znam kad laže.

,,Nemoj to da radiš sebi, Derek. Nisi samo ti kriv, uzvratila sam ti tako da smo podjednako krivi." Progutala sam knedlu u grlu. Odjednom mi je postalo previše toplo, pa sam počela da mašem slobodnom rukom ispred lica, pokušavajući tako da dođem sebi. Isprekidano i teško udahne, ali ne progovori ništa. ,,Neću ti reći ono što sam ti rekla kad si mi priznao šta osećaš, jer je to bilo sebično od mene...", zastala sam, zatvorila oči i udahnula pokušavajući da smanjim podrhtavanje tela. Otvorim oči, prođem rukom kroz kosu i zagrizem unutrašnjost obraza, ali čim osetim bol, pustim. ,,Ti i ja... ne možemo da budemo prijatelji zbog onoga što se između nas desilo, ali ne možemo ni da budemo nešto više, jer pa znaš...", zastanem i onda mi padne nešto na pamet. ,,Hajde da naš odnos ostane nedefinisan?"

Začuo se njegov smeh, što je nateralo i mene da se nasmejem. Tiho je promrmljao nešto što je mislio da neću čuti i razumeti, ali jesam."Koliko te samo volim." Bile su reči za koje je mislio da je samo on čuo. Široko sam se nasmejala.

,,Šta?" Pretvarala sam se da nisam čula, da mu ne bi bilo neprijatno.

,,Kažem može."

Stavim ruku preko usana da se ne bih zakikotala i klimnem glavom iako ne može da me vidi. Nastupi tišina, ponovo čujem samo njegovo disanje i svoje otkucaje srca. Prelazim prstima po svojim crnim farmerkama, smišljajući šta da kažem.

,,Čula si, zar ne?"

Čim sam potvrdila tiho je opsovao.
,,Mnogo mi značiš", prošaputala sam tiho, odjednom. ,,Uvek i jesi, znaš to."

,,Molim?", zvučao je iznenađeno i pomalo zbunjeno. ,,Aha, tačno. Rekla si mi jednom da me voliš ali samo...", zaćutao je, nije mogao da nastavi.

Zatvorila sam oči trudeći se da ne zaplačem zbog bola koji sam prepoznala u njegovom glasu.

,,Derek... samo...", zastala sam kako bih duboko udahnula. ,,Nemoj...", glas mi je zadrhtao.

,,Okej", bio je tih.

,,Želim da ti kažem da... onaj poljubac od sinoć...", zatvorila sam oči i odmah videla njegove usne koje prilaze mojima, pa sam ih brzo otvorila.

,,Nemoj...", tiho je rekao.

,,Ne prekidaj me, molim te. Imam potrebu ovo da ti kažem", zaćutao je. ,,Kada je Dafni sinoć rekla da si našao devojku...", zastala sam. Neprijatno mi je da mu to kažem. ,,Bila sam malo... na neki način, ljubomorna", čula sam kako mu se usne razvlače u osmeh, ali nisam dozvolila da me to omete. ,,Pomislila sam da si me već preboleo i to me je na neki način povredilo. Onda ceo onaj naš razgovor i naše ponašanje tokom njega me je zbunilo, nisam razmišljala, prepustila sam se i uzvratila ti poljubac, na neki način mi se svideo ali u tom trenutku nisam osetila ništa, izvini. A malopre sam shvatila da sam bila prokleto sebična i da sam ti uzvratila samo kako bih uverila sebe da me ti i dalje voliš, bilo mi je potrebno to. A onda sam se setila njega i ošamarila te, i stvarno mi je žao zbog toga, nije trebalo to da uradim, jer ipak u tom poljupcu nisi učestvovao samo ti, nisi samo ti bio odgovoran za to. Glupača sam, znam, umesto što sam želela da ti nastaviš da me voliš, i da ja nesvesno nastavim da te povređujem, trebalo je da prihvatim to i pustim te da zavoliš drugu, onu koja će ti uzvratiti ljubav." Sve sam rekla u jedno dahu i osetila olakšanje, ali i nadolazeće suze. Duboko sam udahnula kroz jecaj. ,,Samo želim da znaš da mi je žao, zbog svega što te je povredilo, i da mi značiš, možda ne onako kako bi ti želeo, ali značiš mi."

,,Nisi glupača. Zbog svega ovoga što si sada rekla mogu samo još više da te volim. Nisi me ti povredila, barem ne onoliko koliko sam povredio sam sebe. Dopustio sam sebi da pomislim da...", zaćutao je, nije dovršio rečenicu mada sam već znala šta je hteo da kaže tako da nije ni bilo potrebe. ,,Ja jednostavno ne mogu da te prebolim sve i da hoću. Moraš da shvatiš da nisi ti kriva za ovo, ne odlučuješ ti koga ćeš voleti."

Zaplakala sam. ,,Zašto si tako dobar prema meni? Zašto ćeš uvek, koliko god da ja tebe povredila nastaviti da me voliš? Ne zaslužujem to", govorila sam kroz jecaje, brišući suze i pre nego što mi skliznu niz obraze. ,,Zar bi ostao, čak i kada bih ti rekla da ne želim da te vidim i da želim da odeš?"

,,Znaš zašto. Zaslužuješ, ti ne misliš tako, ali ja da. I da, ostao bih, uvek."

Nešto između plača i smeha napustilo je moje usne. Zatvorila sam oči i počela da odmahujem glavom. ,,Čoveče, tek sad shvatam koliko te ne zaslužujem." Spustila sam jednu ruku do svoje majice i stegla je, dok sam drugom stezala telefon koji sam držala prislonjen uz uho.

Zastenjao je, zbunivši me na trenutak. ,,Ćuti. Ne govori to", izgovorio je to ozbiljnim tonom. ,,I ne plači." Poslušala sam ga i obrisala suze.

,,Kako si se osećao?"

,,Kada?"

,,Sinoć, tokom svega." Interesovalo me je iako nisam imala pravo to da znam, niti da zatražim od njega da mi kaže. Očekivala sam da mi neće reći, ali kad je bolno udahnuo znala sam da hoće.

,,Ponadao sam se. Kada sam te poljubio bio sam nesiguran, ali kad si mi uzvratila, ja... pomislio sam da si i ti počela da osećaš isto prema meni", zastao je, a ja sam čvrsto zatvorila oči i zagrizla donju usnu. ,,Rekla si da nisi ništa osetila dok smo se ljubili, e pa kod mene je bilo skroz suprotno, osetio sam, puno toga. Puno emocija se tu borilo, a pobedila je samo jedna, sreća, ali i ona je prekratko trajala. Kada si me ošamarila, shvatio sam da sam pogrešio. Greškom nisam smatrao to što sam te poljubio, već to što sam dopustio sebi da pomislim da je to i tebi značilo." Osetila sam pritisak u grudima, koji me nije popuštao, i samim tim mi nije dozvoljavao da normalno dišem. Bolele su me njegove reči, kako li je onda tek njemu koji je te reči morao da izgovara. ,,A sada... neću ti reći kako se osećam sada, ne želim da osećaš još veću krivicu." Nasmejala sam se.

,,Nisam znala da momci mogu tako otvoreno da pričaju o svojim emocijama."

,,Možemo mi, ali samo sa onim devojkama prema kojim zaista imamo neka osećanja. Ako ne pričamo o tome, znači da ne osećamo ništa prema toj devojci. Jednostavno je."

,,Dosta si se promenio od dana kad smo se upoznali, i lagala bih kad bih rekla da mi se ne sviđa ono što si sada."

,,I ti si. Sazrevaš, Anastasija." Nasmejao se. ,,Možda bi mogli češće ovako dugo da razgovaramo?"

Namrštila sam zbunjeno. ,,Šta?" Pomerila sam telefon od uha da bih pogledala koliko dugo već pričamo. Pričamo već jedan sat i pet minuta.
Za pet minuta biće devet ujutru. Ispustila sam krik iznenađenja i ponovo prislonila telefon uhu. ,,Mislim da bi mogli." Nasmejali smo se, u isto vreme.

,,Ali zaobići ćemo ovu temu i pričaćemo o nečemu drugom", rekao je.

,,Važi. Hoćemo. Mada kad se vratim kući verovatno ćemo se videti, zar ne?" Nervozno sam grickla donju usnu, čekajući njegov odgovor, za koji sam se nadala da će biti potvrdan. Ćutao je. ,,Derek?"

,,Hoćemo. A kad se vraćaš?" Osetila sam olakšanje nakon što sam čula njegov glas.

,,Ne znam tačno, želim da provedem više vremena ovde sa..."

,,Sa njim", zvučao je pomalo besno, ali i razočarano.

,,Ne sa njim, već sa svojim uspomenama." Nasmejala sam se setivši se svog detinjstva, ali sam se namrštila kad sam se setila manje lepog dela detinjstva za koji je bio odgovoran moj otac.

,,Anastasija...", zastao je, oklevajući da nešto kaže.

,,Da?"

,,Da li ste... znaš, jeste li zaista imali odnose?" Namrštila sam se zbog njegovog pitanja, ali sam opustila lice kad sam shvatila da samo brine za mene.

,,Nismo." Iako je pokušao to da prikrije čula sam kako je odahnuo. ,,Otkad ti i ja pričamo o ovako intimnim temama?" Osetila sam kako mi se obrazi rumene.

,,Od sad. Želiš li da spavaš s' njim? Misliš li da si spremna za to?"

,,Zašto me to pitaš?", stidljivo sam ga upitala. Stavila sam levu ruku prvo na levi, pa na desni obraz, oba su gorela. ,,Neprijatno mi je da ti o tome pričam."

,,Ne želim da se posle kaješ. Nema zbog čega da ti bude neprijatno, nisam kreten pa da te ismevam ili nešto tome slično. Nemoj da se stidiš, mogu da garantujem da ti se obrazi sad rumene. Jesam li u pravu?"

,,E baš nisi", prkosno sam mu odgovorila.

Nasmejao se. ,,Hajmo da se pretvaramo da sam ti poverovao i pređemo na pitanje na koje mi nisi odgovorila", zaćutao je na trenutak. ,,Da li si razmišljala o tome da to bude sa njim?"

,,Jesam, osećam se spremnom i želim da se to desi sa njim." Pogledom sam prelazila svuda po prostoriji zbog srama koji sam osećala. Bilo mi je jako vruće.

,,Oh, okej", načula sam razočaranost u njegovom glasu, koju je pokušavao da prikrije ravnodušnim tonom.

,,Izvini, ali sam si pitao."

,,Ma u redu je, ne znam ni šta sam očekivao da čujem." U tom trenutku nešto kod njega je palo na pod i puklo.

,,Derek, je l' sve u redu?", uspaničeno sam ga upitala ustajući.

,,Ma jeste, samo sam slučajno ispustio staklenu čašu. Sačekaj minut da pokupim parčiće." Odahnula sam nakon tih reči. ,,Ma jesi se ti to zabrinula za mene?" Mogla sam da ga zamislim kako se smeška sebi u bradu.

,,Ćuti i skupljaj to staklo", brzo sam rekla, ignorišući nervozu. Ubrzo sam ponovo mogla da čujem njegovo disanje. ,,Pokupio si?"

,,Da."

,,Hoćeš li nešto da mi obećaš?" Grickala sam unutrašnjost donje usne, čekajući da odgovori.

,,Šta to?"

,,Da ćeš sad, nakon ovog razgovora leći da spavaš, i možda nekad pozvati onu devojku i pokuštati sa njom." Prišla sam ogledalu i pogledala svoj odraz. Bila sam skroz čupava. Slobodnom rukom sam prolazila kroz kosu, pokušavajući da je dovedem u red, što je bilo nemoguće bez četke koja mi je ostala u sobi.

,,Što se tiče ovog prvog, obećavam, a što se tiče te devojke, ne želim ništa da imam sa njom."

,,Okej, onda ćeš probati sa nekom drugom?"

,,Neću, Anastasija, ne traži to od mene. Sa onom sam bio jer sam bio pijan a i trebala mi je uteha, ali sam se brzo pokajao i otišao, tako da nema ništa od toga."

,,Nemoj to da radiš sebi", tiho sam govorila, okrenula svom odrazu leđa i zadnjicom se naslonila na lavabo.

,,Šta to?"

,,Nemoj da patiš, zavoli drugu, ovaj put mi neće smetati."

,,E, Anastasija, znaš šta? Odjednom mi se prispavalo. Vidimo se kad se vratiš." Nije mi ni dao priliku da nešto kažem, samo je prekinuo. Nije pričao drsko, zapravo zvučao je tužno.

Puštam vodu i umivam se kako bih došla sebi, brišem lice peškirom i odlazim pod tuš usput vezajući kosu u rep gumicom koju sam imala u džepu farmerki. Nakon što se istuširam obmotam peškir oko tela. Na brzinu operem zube i ponovo se umijem, pa se zaputim nazad u sobu kako bih se obukla. Polako uđem u sobu i na vrhovima prstiju dođem do kofera koji su mi devojke juče donele. Kris je još uvek spavao, ali sada grleći ćebe. Uzimam crne helanke, široki bordo duks, crne čarape i donji veš, pa odem ponovo do kupatila i presvučem se. Izlazim iz kupatila puštajući kosu i skupljajući je u punđu. Dođem do svoje sobe i pre nego što uspem da stavim ruku na kvaku, vrata gostinjske sobe na kraju hodnika se otvore. Pogledam u tom smeru. Iz sobe izlazi Medi u sivoj pidžami držeći peškir u ruci, odeću na jednom ramenu, i mali neseser na tufne u drugoj ruci.

Iskolačila je svoje polu zatvorene oči čime me je ugledala, okrenula mi leđa i provirila u sobu. ,,Dafni, požuri evo je!", viknula je uzbuđeno i potrčala ka meni. ,,Konačno smo te uhvatile samu." Zbunjeno sam je gledala dok je ona skakutala u mestu i pljeskala rukama. Uvek bi se ponašala kao malo dete kada bi bila uzbuđena zbog nečega.

Iz gostinjske sobe se začuju brzi i bučni koraci, propraćeni gunđanjem. Ubrzo iz sobe izađe Dafni sa kosom svezanom u visoki rep i u tirkiznoj pidžami koja se sastojala od majice na bretele i kratkog šortsa. Stala je pored Medi trljajući oči.

,,Pričaj!", viknula je vesela mala plavušica rozih pramenova, dok je crnka pokušavala da ostane budna. Stavila sam kažiprst na usne i rekla joj da ćuti. ,,Zašto? Ko je unutra?" Uvek sam se divila njenoj energiji koju bi uvek imala od ranog jutra. Posegnula je rukom ka vratima moje sobe, ali kad je spustila ruku na kvaku udarila sam svojom rukom njenu i umesto da se požali ona je samo veselo ciknula. A onda samo odjednom vrisnula kad je shvatila. ,,Kris je unutra!" Počela je da mrda obrvama i da se smeška, dok je Dafni gledala u mene širom otvorenih očiju.

,,Niste valjda?", upitala me je Dafni. Zvučala je pomalo uplašeno, a gledala me je namršteno.

,,Nismo." Primetila sam olakšanje na njenom licu i osmeh koji nije mogla da iskontroliše. Skupila sam obrve i pogledala je, izgledala je kao da joj je drago što je moj odgovor bio negativan, što bih je i pitala da me Medi nije prekinula.

,,Kako god, zaustavila sam te zato što me interesuje o čemu ste ti i Derek sinoć pričali. Tako da hajde pričaj!" Kikotala se i ponovo počela da pljeska rukama.

Čim mi je pomenula ono od sinoć sa Derekom nešto me je žignulo u grudima, a pred očima su mi se stvorile njegove usne. Skrenula sam pogled od njenih radoznalih očiju koje su vršile pritisak na mene. Skupila sam usne, ćutala i gledala u pod.

,,Pa hoćeš li nam reći?", nestrpljivo me je upitala hvatajući me za ramena. Zatvorila sam oči i duboko udahnula, a zatim otvorila oči i pogledala je, znatiželja joj se prosto videla u očima.

,,Hoću, ali ne ovde." Povukla sam ih za ruke i odvukla u gostinjsku sobu. One su odmah sele na krevet a ja sam zatvorila vrata. Nervoza koja me je obuzela mi nije dozvoljavala da sednem pa sam ostala da stojim.

Oklevala sam, jer sam se plašila njihove reakcije, ali ne onoliko koliko sam se plašila Krisove kad jednom sazna. Skinula sam gumicu sa kose, jer mi je stvarala neugodan bol izazvan time što sam previše stegla punđu, i počela da se igram sa njom ignorišući Medin nestrpljiv pogled i Dafni koja se već legla i raširila se po krevetu.

,,Pa hajde više!" Po tonu njenog glasa rekla bih da joj ponestaje strpljenja.

,,Ovako...", teško sam ispustila vazduh iz pluća i podigla pogled do Medi kojoj je jedno oko titralo, što je bio loš znak, pa sam nastavila. ,,Ja... bila sam... na neki način...", pričala sam isprekidano, oklevajući. Duboko sam udahnula i izdahnula pokušavajući malo da se opustim i smirim ubrzane otkucaje srca. ,,Bila sam ljubomorna na devojku koju je Dafni pomenula i on je hteo da mi objasni...", zastala sam, neprijatno mi je da im ovo kažem, iako mislim da me Dafni uopšte i ne sluša. ,,Pričali smo i...", duboko sam udahnula i nastavila. ,,Poljubio me je i ja... uzvratila sam mu."

,,Ti si šta?!" Obe su viknule u isto vreme i ustale sa kreveta, iznenađeno gledajući u mene, samo što je Dafni izgledala kao da joj je drago što to čuje.

,,Poneo me je trenutak i ja..."

,,U redu je, Anastasija. Razumemo te i ne osuđujemo te, samo smo se iznenadile... to je sve", Medi je izgovarala te reči smireno dajući mi utisak da stvarno tako misli. Prišla mi je i zagrlila me u znak podrške. ,,Mada... znaš. To je bio loš postupak, jer ipak si prevarila Krisa i dala Dereku lažnu nadu."

,,Znam, jako se kajem i osećam se užasno. Planiram da mu kažem, ne želim to više da krijem od njega. Reći ću mu, i to danas. A što se tiče Dereka, rešili smo to... valjda."

,,Ne mogu da verujem da si prevarila Krisa. Mislila sam da ga voliš", oglasila se Dafni sa nevericom u glasu, ni ne pokušavajući da prikrije mali osmeh u uglu usana.

,,I volim ga!"

,,Ne bi se ljubila sa Derekom da je tako." Bilo je zajedljivosti u njenom glasu, koja me je zabolela.

,,Dafni, ćuti! Da ja ni bih počela da pričam!", Medi joj je zapretila, a ova je samo prekrstila ruke ispod grudi i sela ponovo na krevet. Zbog čega ju je Medi namršteno pogledala preko ramena, a zatim vratila pogled ka meni. ,,Ne obraćaj pažnju na nju, ne voli kad je neko rano probudi, znaš već." Klimnem glavom, a ona mi se nasmeši i čvrsto me zagrli. ,,Nemoj da se nerviraš, svi mi grešimo." Pomerila se malo od mene i uputila me još jedan osmeh pre nego što je uzela svoje stvari i izašla iz sobe. Odmah za njom sam izašla i ja, ne želeći da budem u Dafninom prisustvu.

Ušla sam u svoju sobu, a Kris je i dalje ležao na mom krevetu, ali budan. Kad me je ugledao uspravio se u sedeći položaj.

,,Hej", pozdravio me je njegovim jutranjim promuklim glasom. Slabašno sam mu se osmehnula i sela naspram njega u turski sed a on je postavio svoje noge sa obe stane mog tela. ,,Kako si?" Malo me je iznenadilo njegovo pitanje, ali nisam to pokazala, barem mislim.

,,Hej. Um... dobro sam, hvala ti na pitanju." Slabašno sam mu se osmehnula, a on mi se približio i spojio nam usne, stavila sam ruku na njegove grudi i polako se odmakla, pa spustila glavu. ,,Izvini", prošaputala sam, jako tiho. Ne mogu. Odmah sam se setila kako mi se Derek nasmejao na usnama i ponovo osetila krivicu, prosto ne mogu da se opustim.

,,Šta nije u redu, Anastasija?" Stavio je dlanove na moje obraze i nežno mi podigao glavu. U njegovim očima videla se briga, a u mojim sjajila je bol, bol koju sam sama sebi nanela.

,,Sve je u redu, samo... ja...", zaćutala sam. Ne znam šta da kažem, ne želim opet da ga slažem. ,,Dođi", tiho sam rekla. Povukla sam ga za majicu i spojila nam usne, pokušavajući da ne mislim ni o čemu i samo se prepustim. Stavio je ruke na moje butine zbog čega sam odmah zadrhtala. Privukao me je sebi da bih mu sela u krila, što sam i uradila.

Nekako, ne znam kako, ali opustila sam se. Njegov dodir je učinio da zaboravim na sve i mislim samo na njegove usne i prste koji su se kretali po krajevima mog duksa. Zavukao je ruke ispod mog duksa i spustio ruke na moj struk, zbog čega sam ispustila uzdah. Jednu ruku sam zavukla u njegovu kosu, a drugom sam ga češkala po vratu, zbog čega je ispustio neki čudan, ali i jako provokativan zvuk. Ruku s' kojom sam mu nežno čupkala kosu spustila sam do njegovog ramena i zavukla ruku ispod majice, osećajući toplotu njegove kože. Htela sam više, prokleto sam htela više, ali je on bio taj koji se suzdržavao i zbog toga se odvojio od mene.

,,Ako sad ne stanemo, neću moći da se suzdržim", govorio je jedva dolazeći do daha. Spustila sam glavu na njegov vrat i počela da dišem u njega. Osetila sam kako se naježio. Nasmejao se kroz izdah, što je zvučalo jako slatko. ,,Znaš da to ne pomaže, zar ne?" Mučno sam se nasmejala i prislonila usne na njegovo uho.

,,Znam", prošaputala sam provokativno zbog čega se on ponovo onako nasmejao.

,,Volim te, tako puno", bio je tih, ali sam ga ipak čula. Nekontrolisani osmeh razvuko se na mom licu, a kad sam se odmakla da ga pogledam, ugledala sam savršen osmeh na njegovom.

,,Volim i ja tebe. I želim... želim da se to desi sa tobom, ali ne sada, ne ovde, već negde gde ćemo biti sami." Sramežljivo sam se osmehnula zbog čega se on zakikotao i čvrsto me zagrlio.

,,Sigurna si?", zvučao je srećno. Samo sam klimnula glavom u njegovom zagrljaju. Nasmejao se. ,,Obećavam da ćemo ići polako i da ću biti nežan."

,,Hvala ti", prošapućem mu stidljivo u vrat. Pa se odmaknem malo od njega. ,,Kasnije, kad svi odu, ja... moram nešto da ti kažem, ali pre toga ću ti pokazati jedno mesto." Obmotam ruke oko njegovog vrata i posmatram taj sjaj u njegovim očima koji će uskoro da se ugasi.

,,Nešto ozbiljno?"

,,Da."