Vetar je duvao. Tiho, poput šapata. Padala je i kiša. Krupne kapljice su brzo doticale tlo i tiho se gubile. Noć je već odavno nastala. Zahladnelo je. A blagi povetarac je nosio kapljice u pravcu koji je samo on određivao.

Sedela sam na terasi svoje sobe, sa knjigom na butinama. Samo sam gledala u ispisanu stranicu bez da čitam reči sa nje. Jedna krupna
kap kiše našla se na desnoj stranici knjige natapaljući reč bol. U trenutku kad sam prešla prstom preko te reči, još jedna kap je pala na papir. Ovaj put preko reči laž. Krenula sam da zatvorim knjigu i odložim je dalje od kiše. Ali pre nego što sam to uradila, još jedna reč je bila nakvašena. Bila je to igra.

Vratila sam se u sobu i odložila
knjigu na policu. U trenutku kada sam uhvatila krajeve duksa i krenula da ga skinem, zavibrirao mi je telefon. Samo sam se nasmejala na poruku koja mi je stigla i stavila telefon u zadnji džep farmerki. Svoju dugu smeđu kosu vezala sam u visoki rep i stavila malo sjaja na usne, pa izašla iz sobe.

U dnevnom boravku sam zatekla mamu kako spava na kauču. Prišla sam joj i pokrila je ćebetom, pa ugasila televizor na koji je ona sigurno zaboravila, jer je bila previše umorna od posla.

Na malom papiru sam joj napisala gde idem i ostavila ga na stočić pored kauča, u slučaju da se ona probudi pre nego što se ja vratim.

Obujem patike u hodniku i što tiše izađem iz kuće. Kiša je stala, vetar takođe. Ulice su bile puste. Da nije bilo uličnog svetla da mi obasjava put, ostala bih sama u mraku i niko me ne bi primetio, kao što me je sada primetila komšinica i njen sin. Sedeli su u dvorištu svoje kuće i nisu imali nameru da skrenu pogled sa mene, pa sam im se javila i prošla pored njihove kuće pre nego što je ta žena uspela da me pita gde idem. Jer imala je takav običaj.

Stavim ruke u džepove duksa i nastavim polako da koračam gledajući u nebo. Nije bilo nijedne zvezde, samo mesec koji je ove večeri sijao slabije nego inače.

Što sam bliža školskom dvorištu, to čujem sve glasniju buku koju prave
mnogobrojni muški i ženski glasovi. Skoro svako veče se svi okupljaju u dvorištu ove srednje škole, čak i oni koji u nju ne idu. Mada, ja dođem isključivo kada ne mogu da spavam ili me neko pozove. A večeras sam pozvana.

Čim uđem kroz kapiju začujem poznati ushićeni vrisak. A odmah zatim dođe do mene i čvrsto me zagrli.

,,Anastasia, došla si!" U glasu joj se moglo čuti koliko je bila srećna što sam prihvatila njen poziv da dođem ovamo. Pustila me iz zagrljaja i odmakla se od mene, pa mi se široko osmehnula. ,,A da znaš da sam bila ubeđena da nećeš doći. Čak je i Dafni isto mislila."

,,Pa, Medi... moram i ja nekad da budem nepredvidljiva, zar ne?" Slegla je ramenim uz nakrivljenu usnu, nakon čega smo se obe nasmejale. ,,A gde je ona?"

,,Čuva nam mesta. Hajde!" Nakon što je veselo ciknula, uhvatila me je za zglob ruke i povuka za sobom.

Prolazile smo pored mnogih nepoznatih momaka i devojaka. Sedeli su na travi ne mareći za to što je bila mokra. Neki od njih su se ljubili, dok su neki samo pili razna pića iz plastičnih čaša, palili cigaretu za cigaretom i razgovarali. Da nije bilo osvetljenja na svakom ćošku, sigurno bih se saplela od nekog.

Došle smo do drvenog polukružnog letnjikova sa istim takvim klupama i sele pored Dafni. Sva druga mesta su bila popunjena. Zapravo, sva mesta su bila prepunjena. Mnoge devojke su sedele momcima u krilima, mada ne verujem baš da je to zbog manjka mesta. A momci? Oni su ih besramno dodirivali, svuda, mada ne izgleda kao da im to smeta.

,,Čudo da si i ti došla."
Dafni se oglasi sa primetnom iznenađenošću u glasu. Pogledam ka njoj i osmehnem joj se.

,,Bilo mi je dosadno, a i bila sam pozvana, tako da... eto mene." Ništa ne odgovori samo mi se osmehne.

Skrenem pogled sa nje i pogledam ispred sebe. Naspram mene sedeo je smeđokosi momak obučen skroz u crno sa kapuljačom na glavi koja je otkrivala par pramenova njegove kose. Izad njega nalazio se stub sa osvetljenjem tako da sam mogla jasno da mu vidim lice. Bio je to Kris Bejker. U jednoj ruci držao je limenku piva koju bi svako malo prineo usnama i otpio gutalj. Gledao je u mene sa malim smeškom u uglu usana.
Nije skretao pogled, a nisam ni ja, nastavila sam prkosno da ga gledam. Nije skrenuo pogled čak ni kad mu je tamnoplavokosi momak pored njega po imenu Mejson šapnuo nešto na uho. Ovaj put je pogledao u mene nekako zainteresovanije, pa oblizao donju usnu i nasmešio se prislanjajući limenku usnama.

Pogledala sam u dečka pored mene i uzela njegovu čašu sa pićem. Nazdravila sam u pravcu Krisa uz podignutu obrvu, pa otpila gutalj. Nemam pojma zašto sam imala potrebu da ga izazivam, ali jednostavno je bilo tako.
Namrštila sam se zbog žestine pića,
ali sam ipak popila još jedan gutalj i vratila mu čašu, a zatim ustala.

,,Ans, gde ćeš?"

Nisam obraćala pažnju na Medino pitanje, već sam se samo sklonila malo dalje, jer mi je smetala sva ona gužva. Prekrstila sam ruke ispod grudi i gledala u nebo. U vazduhu sam osetila miris dima od cigareta, koje su bile zapaljene svuda oko mene. Mogli su se čuti mnogi glasovi, smehovi, vriskovi, buka uglavnom, a to mi je smetalo. Nije ni trebalo da dolazim.

Izad mene začuli su se koraci. Osetila sam kako me podilazi jeza, pa sam se brzo okrenula pre nego što je ta osoba uspela da mi priđe dovoljno blizu. Odahnula sam kad sam ugledala Medi. Samo sam joj se osmehnula, pa se ponovo okrenula i pogledala u nebo. Pogledala sam je kad je stala pored mene.

,,Zašto si otišla?"

,,Ne znam. Nije mi prijala sva ona gužva i..." I pre nego što sam uspela da izgovorim sve što sam imala na umu, pojavila se Dafni i prekinula me.

,,Šta je ono bilo?", upitala je gledajući u mene.

,,Na šta misliš?"

,,Onaj flert sa Krisom Bejkerom. Zašto? Zar ne znaš kakav je on? Ili, čekaj...", podsmehnula se. ,,Misliš da ne bi završila kao svaka njegova bivša devojka? Tome se nadaš?"

,,Kao prvo, ja nisam flertovala ni sa kim. Sa moje strane to nije bio flert, za njega nisam sigurna, niti me zanima šta je to bilo. I da, znam da menja devojke čim mu dosade. Mada, ponekad pomislim da ti znaš previše o njemu." Nakon poslednje rečenice koju izgovorim ona primetno proguta knedlu. ,,Grešim li?" Pogledam ka Medi, ali ne očekujem da nešto kaže.
,,Ali svakako me on ne zanima, zato hajde da ne pričamo o njemu." Obe klimnu glavom, nakon čega počnemo da pričamo o raznim temama.

Na trenutak sklonim pogled sa njih dve i u daljini ugledam njega. Stajao je sa nekom devojkom, okrenut prema meni. Dok je ona njemu nešto pričala, on je gledao u mene i smeškao se. U jednom momentu je oblizao donju usnu i namignuo mi, a ja sam brzo skrenula pogled. Postalo mi je neprijatno. I tek sada, kada malo bolje razmislim, mislim da ono možda i jeste izgledalo kao flert.

,,Devojke, ja bih da krenem. Vidimo se sutra u školi." Poljubila sam ih obe u obraz i otišla od njih pre nego što su stigle nešto da kažu. Spustila sam glavu dok sam prolazila pored njega, ali to ga nije sprečilo da mi se obrati.

,,Hej." Podigla sam pogled i susrela se sa njegovim smeđim očima. U tom trenutku sam zaboravila na sve, stajala sam nepomično i samo ga posmatrala. Ali čim se na njegovom licu pojavio onaj pobedonosni smešak, došla sam sebi i krenula dalje od njega. Izad mene začuli su se njegovi brzi koraci. Dozivao me rečju devojko, jer verovatno nije znao moje ime. Njegova ruka se u trenutku kada sam stegla do kapije našla na mom zglobu. Povukao me je i okrenuo prema sebi. ,,Hej", izgovorio je to pokušavši da zvuči zavodljivo. ,,Zar si stvarno htela da odeš i ne dopustiš mi da te poljubim?"

Njegove reči su došle do mojih ušiju, tek kad je krenuo da približava svoje lice mom. Srce je počelo ubrzano da mi kuca. A kad su njegove usne bile nadomak mojih, odgurnula sam ga.

,,Slušaj. Ne znam da li su moji pogledi ostavili utisak da mi se dopadaš ili da želim da imam nešto sa tobom. Ali ako je tako izgledalo, veruj mi da nije tako. Mene ne zanimaju momci kao što si ti. U redu?" Sve sam to izgovorila u jednom dahu.

,,Momci kao ja? Šta to treba da znači? Kakav sam to ja?"

,,Sve samo ne dečko koji bi mene zanimao", kratko sam rekla.

,,Tako dakle? Ne zanimam te?"

,,Ne zanimaš me", ponovila sam i okrenula mu leđa nastavivši da koračam.

,,O, ali zanimaću te." Nisam obraćala pažnju na njegove reči. Nastavila sam da koračam do svoje kuće, ostavivši ga iza sebe.

•

Ovako ja zamišljam mog Krisa.

Konačno sam završila ovo poglavlje. Samo da znate da se neću preterano truditi oko ovih prvih poglavlja, razlog je taj što želim što pre da ih prepravim i krenem sa pisanjem novih. Naravno biće dosta drugačija od prethodnih, ali ništa posebno. Ja sam za sada zadovoljna ovim poglavljem. Ostavila sam vam i male znakove i nagoveštaje. Verovatno su neki uspeli da ih pronađu i shvate o čemu su i drago mi je ako jeste. A i mislim da sam dovoljno očigledna.

To je to za ovo poglavlje. Da li vam se dopada ova izmena? Je l bolje ovako?

Ps. Možda je malo zbrzano, ali ne zamerite. E i da promenila sam Krisu boju očiju jer je bilo previše likova sa zelenim očima.

Do sledećeg čitanja.