Kris

Prelazim kažiprstom po trepavicama njenog levog oka, na šta se ona blago mršti i podiže ruku, pomeram svoju shvatajući njenu nameru; počešala je oko i ponovo spustila ruku pored svog lica na jastuk, što mi je izmamilo osmeh. Odlučio sam da budem malo dosadan pa sam ovog puta kažiprstom dodirnuo njenu desnu obrvu. Ponovo se namrštila. Malo mi je falilo da se zakikoćem ko nekakva pederčina.

Lagano sam spustio dlan na njen obraz pazeći da je ne probudim, a zatim palcem pravio male pokrete.
Sve vreme mi je osmeh titrao na licu. Glupavi i nepotrebni osmeh.

Promumlala je nešto, još uvek zatvorenih očiju i skupila se uz mene, zabijajući glavu u moj vrat. Mogao sam da osetim njen vreo dah na svojoj koži, što me je nateralo da zatvorim oči i prepustim se njenom uticaju na celo moje telo. Osetio sam po prvi put neki čudan neobjašnjiv osećaj i bio sam srećan, istinski srećan.

Možda zvuči patetično, ali konačno imam mesto na kom mogu da ostanem, želim da ostanem.
A to je njen zagrljaj.

Zagnjurio sam glavu u njenu kosu i duboko udahnuo njen miris. Pogled mi je pao na sliku velike drvene ljuljaške, pored koje je bio jedan mali papirić ukrašen ručno napisanim tekstom, a sve je to uokvirio beli ram, koji je stajao na mom noćnom stočiću.

Nasmejao sam se kad sam se setio da sam to sinoć zatekao na krevetu, dok je ona sa druge strane vrata vikala da joj otvorim. Ram je bio obložen crvenom trakom i mašnicom za čiji je kraj bio prikačen mali privezak za ključ na čijoj je ploči bilo izgravirano: 'Oh, dođavola. Tako si zgodan.'  Nisam mogao, a da se ne nasmešim na to. Pomislio sam: 'Ta devojka je luda.'
Na onom papiriću koji se nalazio u ramu zajedno sa slikom, pisalo je:

'Znam da je ovo bilo mesto tvog deke i tvoje bake, ali sam se nadala da bi sada mogli da ga smatramo i našim mestom. Kada smo bili tamo ispričao si mi njihovu ljubavnu priču, nadala sam se da bi možda mogli da nastavimo njihovu priču pisajući svoju. Ono što želim da kažem je da želim sa tobom da pobegnem od stvarnosti, sedeći na ovoj ljuljašci u tvom zagrljaju, baš kao što su tvoji baka i deka činili.
Volim te, Kris.
Tvoja Anastasija.'

Bio sam toliko zadivljen da sam u trenutku shvatio da ne želim da ide i odmah joj otvorio vrata.

Nakon što me je sinoć uhvatila za ruku i ispreplitala nam prste, izgubio sam se. I tad sam shvatio da nisam sa njom samo zbog one glupave igre, već zbog toga što nešto osećam prema njoj.

Ta devojka iz mene izvlači ono dobro, za koje sam mislio da je odavno iščezlo. Zbog nje želim da budem sve što nikada nisam. I koliko god da sam ja pazio da se ne zaljubim, zaljubio sam se.

Iz razmišljanja su me prekinuli sitni poljupci koje je ostavljala po mom vratu. Nasmejao sam se i rekao: ,,Dobro jutro, malena."

Osetio sam kako se nasmejala, nakon čega se odmakla od mene, protegla i slatko mi se nasmešila.

,,Dobro jutro", umiljato je rekla.

U tom trenutku nešto je lupilo ispred sobe. Ostao sam sa kreveta i krenuo ka vratima, a za mnom i ona. Razmenili smo zbunjene poglede, a zatim sam bacio pogled na sat koji je stajao na zidu. Bilo je sedam i trideset pet. Zar su se one pijandure već probudile? To bi bilo nešto novo.

Otvorio sam vrata, a ispred nas, na podu, ležao je Mejson samo u boksericama. Kosa mu je bila mokra, kao i telo, pa pretpostavljam da se istuširao da dođe sebi.

,,Jebote, brate, koliko je ovaj laminat klizav", rekao je namrgođenih obrva i napravio bolan izraz lica, držeći se za potiljak. ,,Da sam na tvom mestu nabavio bih drugi, neko može vrat da polomi." Krenuo je da ustane, ali mu je ruka skliznula i ponovo je pao. ,,Jebem mu...", promrmljao je, a Anastasija je počela da mu se smeje.

,,E u tom slučaju neću da ga menjam. Polomi vrat, zabole me", slegnuo sam ramenima.

Sarkastično se nasmejao pa rekao: ,,Daj ne seri, već mi pomozi da ustanem." Uhvatio se za leđa i jauknuo. Ležao je na stomaku.

,,Okej, ali samo zato što ne mogu da te gledam takvog." Prišao sam mu i pružio mu ruku, prihvatio je, a zatim sam ga povukao i pomogao mu da se uspravi.

,,Nego... Anastasija." Pogledao ju je vragolasto. Namrštio sam se i stegnuo pesnice. Imam veliku želju da ga udarim, ali moram da se obuzdam, zbog nje. ,,Nisam znao da si prespavala u njegovoj sobi. Je l' bilo akcije?" Sad je pogledao u mene i namignuo mi.

,,Ovaj... pa...", počela je da muca, pogledao sam u nju, i nasmešio se njenoj postiđenosti.

,,Ne tiče te se", odbrusio sam mu, a onda sam shvatio nešto. ,,Znači to si ti radio ispred moje sobe? Prisluškivao nas, e sad mi je još draže što si se okliznuo."

,,To nije tačno! Ja sam samo prolazio pored tvoje sobe, okliznuo se i to je to. Baš mene briga jeste li se pojebali ili ne!", branio se. ,,Mislim nije kao da sam stajao ispred tvojih vrata i prisluškivao, to nije moj nivo", arogantno je rekao.

,,Mejsone, stvarno si kreten!", Anastasija je viknula i vratila se u sobu, zapretio sam Mejsonu prstom i ušao za njom, zalupivši vratima.

Anastasija je hodala po sobi i isfrustrirano mahala rukama, nekoliko puta prolazeći prstima kroz kosu. Pojavio mi se maleni osmeh na licu dok sam je gledao takvu, jer je bila jako simpatična ovakva.

,,Tek sad vidim koliki je on kreten zapravo!", rekla je iznervirano, ne prestajući da hoda po sobi, sve do jednog trenutka kad se bacila na krevet, ali bukvalno bacila. Isfrustrirano je dunula i uspravila se u sedeći položaj.

Prišao sam joj, seo pored nje i uhvatio je za obraze nateravši je da me pogleda.

,,Slušaj, smiri se, on je napaljeni debil koji samo misli na to. Takav je uvek i bio." Mazio sam je palčevima po obrazima da je smirim, i uspeo sam. Zatvorila je oči i prepustila se mojim dodirima. ,,Nemoj da te dotiču njegove reči, jer ti i ja znamo da se ništa nije desilo i nije bitno šta će tamo neki Mejson misliti", govorio sam umirujućim glasom, da bih je što više opustio.

Na trenutak sam zastao i zagledao se u njeno lice. Bože, koliko je samo lepa. – pomislio sam.

,,On će uvek sve izokrenuti u svojoj glavi, tako da ne vredi da ga ubeđujemo u nešto kad će on ionako sve to drugačije zamisliti. Tako da, pusti ga. U redu?" Sad je otvorila oči i pogledala me uz maleni smešak.

,,U redu", tiho je rekla i naslonila glavu na moje rame.

Prolazio sam prstima kroz njenu dugu smeđu loknastu kosu, dok me je ona češkala po ruci. U jednom trenutku joj je zazvonio telefon, pa se pomerila od mene, pružila do noćnog stočića i uzela telefon. Nasmešila se kad je videla od koga je poziv i javila se.

Anastasija

Nasmešila sam se kad sam ugledala Derekovo ime na ekranu. Nismo se videli dva dana, jer je bio u poseti roditeljima.

,,Hej!", veselo sam rekla kad sam se javila. Gledala sam u Krisa koji me je gledao namršteno.

,,Hej, Anastasija. Ispred sam tvoje kuće i kucam već nekoliko minuta, ali niko ne otvara. Gde si ti?", srećno me je upitao.

,,Pa... Derek, ja...", i pre nego što sam stigla da mu kažem da sam kod Krisa, on mi je uzeo telefon iz ruke i približio ga bliže usnama. Namrštila sam se. Šta on to pokušava?

,,Halo, Anastasija? Je l' sve u redu? Halo? ", začuo se Derekov zabrinut glas sa druge strane veze, na šta je Kris prevrnuo očima.

Skupila sam malo oči, shvatajući koja mu je namera. Upozoravala sam ga pogledom, dok mi se on zločesto smeškao. Nagla sam se ka njemu pružajući ruku da mu otmem telefon iz ruke, ali ga je on digao iznad glave, van mog domašaja.

,,Kris, vrati mi telefon", tiho sam mu rekla da nas Derek ne bi čuo.

,,Anastasija, šta se tamo dešava?", Derek je ponovo progovorio.

Kris je prevrnuo očima i tiho ga izimitirao, na šta sam ga lupila po ramenu, mada slabašno, shvatam to kad ne vidim nikakvu reakciju od njega.

Ponovo pokušam da dohvatim telefon, ali umesto njega dobijem jedan kratak poljubac od Krisa. Gledam ga iznenađeno, jer stvarno to nisam očekivala sada, a on mi se slatko i pomalo zločesto smeška.

,,Anastasija, kakav sam bio sinoć?", Kris je rekao dovoljno glasno da Derek može da ga čuje. ,,Jesam li bio dovoljno nežan?"

Iskolačila sam oči, zgrožena njegovim rečima. Počela sam uporno da ga udaram vrhovima prstiju po grudima, dok se on prigušeno smejao.

,,Anastasija, kod Krisa si?", Derek me je upitao; nešto u njegovom glasu se promenilo, zvučao je drugačije.

,,Am...", Kris je legao, a ja sam skočila na njega sedajući mu na donji deo stomaka. Još uvek je držao moj telefon iznad glave, a ja sam uporno pokušavala da mu ga otmem. Poslužila sam se njegovim trikom i iznenadno, ali kratko, ga poljubila. Bio je iznenađen mojim postupkom, iskoristila sam to i uzela mu telefon iz ruke, a zatim se sklonila sa njega, sela na ivicu kreveta i prislonila telefon na uho. ,,Da, jesam, ali mi–"

Nisam stigla da dovršim rečenicu jer me je Derek prekinuo. ,,O, okej. Prekidam. Neću da vam smetam."

,,Ne, Derek. Jaa...", ali bilo je kasno, već je prekinuo.

Isfrustrirano sam izdahnula, spustila telefon pored sebe, a zatim ponovo skočila na Krisa.

,,Ti...", udarala sam ga dlanovima po licu, koje je prethodno zaštitio rukama. ,, ...kretenu!" Smejao se. ,,Šta je ono bilo?"

Uhvatio me je za zglobove i uspravio se u sedeći položaj, tako da sam mu sad sedela u krilima.

,,Nervira me taj lik", jednostavno je rekao i slegnuo ramenima, a zatim mi pustio zglobove ruku.

,,Pa nisi morao onako da ga se rešiš, postoje i drugi načini, kao da mi kažeš da zbrzam razgovor i prekinem ili nešto slično tome. Znaš to, zar ne?", objasnila sam mu, završavajući pitanjem.

,,Znam", opušteno je rekao. ,,Ali ovako mi je bilo zanimljivije." Počeo je da se smeje.

,,Kretenu!", odbrusila sam mu, skroz razdražljiva. ,,Ko zna šta će sad da misli o meni." Uhvatila sam se za glavu, razmišljajući o tome šta se Dereku sada mota po glavi.

,,Misli će da si spavala sa svojim dečkom, što je skroz normalno", rekao je, smejući se.

,,Ne razumeš", skoro da sam zaplakala.

,,Šta ne razumem?! To da je on zaljubljen u tebe, a da ti ne želiš da povrediš njegova osećanja, je l' to?!", malo je povisio ton.

,,Baš to!" Sad sam i ja pričala malo glasnije. ,,On mi je najbolji drug i ne želim da ga povredim, ali ja volim tebe, shvati to", rekla sam pričajući što nežnije.

Osmeh mu se raširio licem. ,,Volim i ja tebe."

Gledala sam u njega skroz otvorenih očiju, a usne su mi se blago razdvojile. Počela sam brzo da trepćem.

,,Molim?", iznenađeno sam ga upitala, pokušavajući da ne vrisnem od sreće.

,,Šta?", pravio se da ne zna na šta se moje pitanje odnosi, ali odavao ga je mali smešak na uglu usne.

,,Šta si malopre rekao?", upitala sam ga.

,,A too...", približio je svoje lice mom i spojio nam usne na kratko, a zatim polako odvojio svoje usne od mojih, održavajući malenu razdaljinu između njih. ,,Volim te", tiho mi je rekao gledajući me pravo u oči.

Nisam mogla više da se suzdržim. Vrisnula sam od sreće, glasno. Obmotala sam ruke oko njegovog vrata, a on je svoje spustio na moj struk i privukao me u čvrst zagrljaj. Krenula sam da ga poljubim, ali mi je telefon ponovo zazvonio. Pružila sam se da ga dohvatim.

,,Ako je Derek, ja ću–", Kris je krenuo nešto da kaže ali sam ga prekinula.

,,Mama je."

,,O", je sve što je odgovorio na to. Klimnula sam glavom i javila se.

,,Halo, mama. Tako puno mi nedostaješ. Kako je baka?", upitala sam je uz osmeh na licu.

,,Anastasija...", rekla je moje ime kroz jecaj, osmeh mi je odmah spao sa lica.

,,Mama, šta nije u redu?", uplašeno sam je upitala.

,,Tvoja baka...", ispustila je težak izdah, odmah sam znala o čemu je reč. ,,Nema je više." Počela je da plače.

Skroz sam se ukočila i nisam shvatila da plačem sve dok mi Kris nije obrisao suzu palcem.

,,Mama... ja... dolazim odmah."

,,U redu", rekla je kroz plač, a zatim prekinula.

,,Šta se desilo?", zabrinuto me je upitao.

,,Moja baka... umrla je", rekla sam kroz plač. Odjednom se izraz njegovog lica promenio, izgledao je nekako mračnije, tužnije, izgledao je kao da se nečeg setio.

,,Jaa... žao mi je, Anastasija. Dođi." Raširio je ruke, a ja sam mu se približila i čvrsto ga zagrlila plakajuću mu na ramenu, dok me je on mazio po leđima, pokušavajući da me umiri.

,,Moram da idem kod mame", tiho sam rekla, toliko sam imala snage, ali se nadam da me je čuo.

,,Idemo mojim kolima."

Odvojila sam se od njega da bih mogla da ga pogledam u lice.

,,Nema potrebe. Ići ću busom, ali hvala." Slabašno sam mu se osmehnula.

,,Ima potrebe. Nećeš ići busom, već mojim autom, sa mnom", odlučno je rekao, pa me poljubio u čelo.

,,Hvala ti", tiho sam mu zahvalila, samo se nasmešio.

Kada smo se spremili, otišli smo u dnevnu sobu da se javimo ostalima, ali jedine osobe koje smo tamo zatekli bili su Mejson i Dafni koji su se ljubili na kauču. Čim nas je Dafni ugledala odgurnula je Mejsona od sebe i on je pao na pod.

Jauknuo je. ,,Šta ti je sad, ludačo! Malopre si navalila na mene kao da želiš da te–", zastao je kad mu je ona pogledom pokazala na nas. ,,O, pa hej", arogantno je rekao.

,,Šta se ovde dešava?", začuo se Medin glas iza mojih leđa. Okrenula sam se i ugledala je sa Zejnom.

,,Anastasija i ja idemo...", Kris je krenuo da im objasni, ali Medi ne bi bila Medi kad ne bi ishitreno reagovala.

,,Idete? Gde idete? Zašto idete? Anastasia?" Pogledala je u mene.

,,Moja baka...", bolno sam izdahnula. ,, ...preminula je."

,,Molim?!", rekla je previše glasno. ,,Anastasija... tako mi je žao." Prišla mi je i čvrsto me zagrlila. Pored njenog osetila sam još nečiji zagrljaj, podigla sam glavu malo i ugledala Dafni.

Njih dve znaju koliko sam bila vezana za baku. Dok sam bila mala, mama bi me stalno vodila kod nje i deke. Naravno, bila sam joj mezimče. Uvek me je više volela nego Toma, ali mi je rekla da mu to nikad ne kažem i nisam. Kad je tata ostavio mamu, na neko vreme smo otišli da živimo kod njih, ubrzo je deka umro, a mamina najbolja prijateljica nam je dala kuću u kojoj sad živimo i rekla da možemo da ostanemo tu koliko god da želimo, a da za novac ne moramo da brinemo, i da ćemo joj platiti kad budemo imali. Bili smo joj jako zahvalni, naravno. Odselili smo se, ostavljajući baku da živi sama. Osećala sam krivicu, iako nisam bila kriva za situaciju u kojoj smo se našli, bilo mi je žao zbog nje, jer smo je nakon toga retko posećivali, a ona je stara, bila joj je potrebna porodična briga i ljubav. Ali tad u to vreme nismo imali ni za šta, a kamoli za autobusku kartu. Ubrzo je mama našla skroman posao i počela da otplaćuje kuću svojoj prijateljici. Danas, nakon mnogo mamine i Tomove muke, kuća je naša, otplatili su je. Meni nikada nisu dali da radim, ali sam želela, pa sam sa trinaest godina otvorila štand sa limunadom i prodavala je. Iako je moj prihod bio mali, bio je dovoljan da mama barem ne brine za moju užinu u školi; od svog novca sam je kupovala.

Zaokupirani svojim brigama, zaboravili smo na baku; nismo je uopšte posećivali, a ona je sama morala da se brine o sebi. Smatram nas delimično odgovornim za njenu smrt, jer, možda, da smo je posećivali, slali joj novac za lekove, da ne mora da radi po tuđim voćnjacima i njivama, i tako škodi svom zdravlju, možda bi bila živa. I na samo pomisao na to srce me zaboli.

Dafni i Medi su se odvojile od mene, a ja sam obrisala suze i slabašno im se osmehnula.

Uputile su mi jedan tužan pogled i sele na kauč pored Mejsona. Dafni ga je ćušnula u rebra, a on joj je uputio upitan pogled, nakon čega ga je prostreljala pogledom.

,,O da. Žao mi je zbog tvoje bake, moje saučešće", rekao mi je, još uvek sedeći na kauču.

,,I moje", Zejn se ubacio, sedajući na drugi kauč. Tužno sam im se osmehnula i zahvalila.

,,Idemo?", Kris me je upitao. Samo sam klimnula glavom. Uhvatila sam ga za dlan i čvrsto ga stisnula.

,,Dok ste vi tamo, ja ću ovde svašta da radim sa ovom divljakušom", Mejson je arogantno rekao, pokazujući očima na Dafni.

,,Ne, nećeš", drsko mu je rekla i udarila ga u rame, na šta je jauknuo.

,,E da znaš da nećeš to raditi ovde, vodi je kod sebe kući pa joj radi šta ti volja, ovde nećeš. U suprotnom si mrtav", Kris mu je zapretio.

,,Vidimo se", pozdravili smo ih nakon čega smo izašli iz Krisove kuće i ušli u njegov auto.

Skupila sam šake u krilu i igrala se sa prstima, dok je Kris pokretao auto. Nakon što je krenuo sa vožnjom videla sam krajičkom oka da me gleda, a zatim stavlja jednu svoju šaku preko mojih.

,,Hej", obratio mi se umirujućim tonom. ,,Ne brini, ja sam uz tebe." Pogledala sam ga i iskreno mu se nasmešila.

Uz mene je, nadam se da će uvek biti.