Kris

Govorio sam sebi 'Kris, prvo ćeš je zaljubiti u sebe, pa je iskoristiti, a zatim joj slomiti srce i ostaviti je. Ništa lakše'. Ali sada vidim da sa tom malom lak način ne postoji. Nešto neprimetno mi ne da da je povredim.

Izgradio sam most koji me je vodio do njenog srca, ali sada kao da želim da ga porušim, i da samim tim ova glupava igra prestane. Ali ne mogu to da uradim, želim da se dokažem, ne želim da je zavolim, pa je izgubim. Sve što ja želim jeste odbrana svoje titule najbezosećajnijeg momka. Uvek sam bio najbolji u ovoj igri i nameravam da to i ostanem. Ja ne mogu da zavolim, valjda zato što nikad i nisam bio dovoljno voljen. Niko mi nije pokazao ljubav, niko me nije naučio šta znači voleti, niti mi je neko rekao 'volim te'. Bilo je osoba koje su to mogle, ali to mi je bilo uskraćeno, oni su mi bili uskraćeni i samim tim nisam stigao da im kažem koliko ih volim, niti su oni to stigli da kažu meni.

Sada, nakon dužeg vremena, prva osoba koja me gleda sa ljubavlju je ona. Pre par sati kada mi je rekla da me voli, osetio sam se čudno, uspaničio sam se i tad kao da se nešto u meni promenilo, pa možda čak i prelomilo.

Kako povrediti nekog ko te voli? Da li to stvarno želim? Želim, naravno da želim, moram.

.

Sedim na krevetu u mračnoj sobi i posmatram nebo. Ove večeri je potonulo u tamu; zvezde su se sakrile i ostavile iscrpljeni mesec da se sam bori protiv zaborava. Vidim kako uporno pokušava da nadjača tamu i ne dozvoli joj da ga proguta. Ove večeri mesec me podseća na mene.

Nada se vratila kada se na nebu pored meseca pojavila malena zvezdica, koja je neumorno delila svoj sjaj sa njim. Gde je moja zvezda? Plašim se da priznam da je već imam, zapravo plašim se da priznam sebi ko je ona.

Uzeo sam telefon i otključao ga, bila je tačno ponoć. Pa, srećan mi rođendan.

Ni ne sećam se kad sam ga poslednji put slavio. Taj dan za mene nije imao neki poseban značaj, isti mi je kao i svaki drugi dan. Ranije dok sam još bio mali voleo sam svoj rođendan, bio bih jako srećan kada bi se moja porodica okupila i proslavila ga zajedno sa mnom, ali kada su oni nestali, za mene je nestao i taj dan. Ne želim da ga proslavljam, jer me on podseća na ono što sam izgubio. Obeležio bih taj dan samo sa Mejsonom i Zejnom uz piće i devojke koje bi doveli.

Stavio sam telefon na punjenje i legao u krevet, ali je neko glasno zalupao na ulazna vrata, pa sam ustao, izašao iz sobe i krenuo niz hodnik. Već sam znao ko je u pitanju tako da se nisam iznenadio kada sam ugledao Mejsona i Zejna. Jedan je držao kesu punu piva, a drugi kesu sa vodkom, vinom i gaziranom vodom.

,,Nema bre škole za nas danas", rekao sam.

Anastasija

Celo veče sam razmišljala o tome zašto je Kris onako reagovao kad sam mu rekla da ga volim. Naravno da nisam očekivala da će mi uzvratiti, ali da će me samo onako pogledati i otići, e to stvarno nije bilo nešto što sam očekivala.

Nakon što sam se malo dopisivala sa Medi i Dafni zaspala sam.

Ujutru kad sam se probudila, pogledala sam da li imam neku novu poruku od Krisa, ali nije je bilo. Otišla sam u školu sa Dafni i Medi kao i obično. Nije ga bilo ni u školi.

Zvonilo je za kraj poslednjeg časa. Medi i ja smo sačekale Dafni ispred njene učionice, a zatim sve tri zajedno krenule da silazimo niz stepenice.

Ispred nas su bile neke dve devojke koje su se toliko derale dok su pričale da prosto nisam mogla a da ne čujem njihov razgovor.

,,Krisu Bejkeru je danas rođendan", crnokosa devojka je obavestila svoju smeđokosu drugaricu.

,,Stvarno?", začula se iznenađenost u glasu njene drugarice. Nije bila jedina koja se iznenadila.

Danas mu je rođendan? Zašto mi to sinoć nije rekao?

Mogla sam da vidim profil lica crnokose devojke, tako da mi nije promakao vragolast smešak na njenom licu dok je izgovarala reči zbog kojih sam odmah iskolačila oči. ,,Da. Šta misliš da ga iznenadim noćnom posetom?"

,,Mislim da bi to bilo super", drugarica joj je odgovorila uz namig.

Osetila sam kako mi ljubomora nadolazi. Skupila sam usne i sačekala da stignemo do poslednjeg stepenika u prizemlju, pa sam povukla tu crnokosu za kosu, i to baš jako.

Odmah se okrenula ka meni i ljutito me pogledala. ,,Koji je tvoj problem?!", viknula je, držeći se za teme kose.

,,Moj problem su raspale droljetine", rekla sam joj pa povukla Dafni i Medi. Prošle smo pored njih, ali sam ja stala i okrenula se pa rekla: ,,I daa...", odmerila sam je pa nastavila. ,, ...ja mislim da tvoja noćna poseta nije dovoljno dobar poklon." Namignula sam joj i uzdignute glave izašla iz škole zajedno sa svoje dve drugarice.

,,Šta je ono bilo?", Medi me je iznenađeno upitala. Ignorisala sam njeno pitanje. Razmišljala sam o Krisu.

,,Zašto mi nije rekao?", upitala sam ih iako njih dve nisu znale o čemu pričam.

,,Ko i šta?", Dafni me je zbunjeno upitala.

,,Kris. Nije mi rekao da mu je rođendan danas. Osećam se grozno jer mu nisam čestitala", priznala sam.

,,Mislim da on ne vo..." Dafni je krenula nešto da kaže, ali kad se njen pogled susreo sa mojim, zastala je, kao da je shvatila da nije trebalo to da kaže.

,,Šta on?", upitala sam je sumnjičavo.

,,Da. O čemu ti to pričaš, Dafni?" Medi je stala pored mene, pružajući mi podršku postavljajući to pitanje Dafni. Govorila je nekim čudnim tonom, kao da pokušava da natera Dafni da mi kaže nešto.

,,Pa ovaj....", počela je da gricka donju usnu i izbegava da nas pogleda. Lažno sam se nakašljala dajući joj do znanja da želim da nastavi. Pogledala me je pa rekla: ,,Čula sam da on ne voli da slavi rođendan. Barem sam tako čula."

,,I to je sve što želiš da joj kažeš?", Medi ju je upitala, gledajući je razrogačenih očiju.

,,D... da", pomalo nesigurno je odgovorila.

,,Sigurno?" Medi kao da je pokušavala da je natera da mi nešto kaže. Dafni ju je gledala širom otvorenih očiju i skupljenih usana, dok sam ja sve posmatrala sa strane i pitala se: Šta sam ja to propustila?

,,Da. Sigurno", Dafni joj je odgovorila kroz zube.

,,Zašto ne voli svoj rođendan?" Konačno sam se i ja uključila u razgovor.

Slegnula je ramenima pa rekla: ,,Ne znam. Ne priča o tome."

Jedna ideja mi je pala na pamet.

,,Imaš li Mejsonov ili Zejnov broj?", upitala sam je, a ona mi je samo odmahnula glavom.

,,Šta će ti?", Medi me upitala i zbunjeno me pogledala, samo sam joj se osmehnula umesto odgovora.

,,Možeš li da mi ih nabaviš, odmah sad?" Ponovo sam se obratila Dafni.

,,Moguu...", nesigurno je odgovorila i prišla nekom dečku koji je stajao sa drugom, verovatno joj je on drug iz odeljenja, a samim tim i Krisu.

Nakon par minuta vratila se sa papirićem u ruci i pružila mi ga.

,,Eto. To je Mejsonov broj."

Uzela sam papirić iz njene ruke i pozvala taj broj. Nakon nekoliko minuta, javio se.

,,Ko si ti i šta hoćeš?", pomalo drsko me je upitao, promuklim glasom. Izgleda da sam ga probudila.

,,Hej, Anastasia je."

Začuo se pad nečega i njegovo psovanje, nakon čega je pročistio grlo i obratio mi se. ,,Hej, Anastasia. Šta ima?" Pokušao je da zvuči normalno i ozbiljno, ali njegov glas je odavao nesigurnost i nelagodnost.

,,Mejsone, treba mi tvoja pomoć. Slučajno sam načula da je Krisu danas rođendan i htela bih da mu priredim žurku iznenađenja", govorila sam uzbuđeno.

,,Izvini Anastasia, ali to neće ići. Kris ne voli da slavi svoj rođendan", zvučao je nekako smoreno.

,,To čujem drugi put danas." Prevrnula sam očima iako znam da ne može da me vidi. ,,Zašto ne?" Moram da znam.

,,Jednostavno je tako." Sigurna sam da je slegnuo ramenima dok je ovo izgovarao.

,,Molim te, Mejsone. Osećam se krivom jer mu nisam čestitala, želim nekako da mu se iskupim, a za to ste mi potrebni Zejn i ti."

Glasno je udahnuo i tiho promumlao nešto što nisam razumela, pa rekao: ,,Okej. Šta imaš na umu?"

Rekla sam mu da želim da iznenadim Krisa i da on ili Zejn moraju da ga zadržavaju i odvlače mu pažnju dok sve u njegovoj kući ne bude bilo spremno. Za divno čudo pristao je na to, ali naravno neće on biti taj koji će odvući Krisa dalje od kuće, već Zejn. Kada sam ga pitala kako ćemo ući u Krisovu kuću on je rekao da je Kris dao njemu i Zejnu rezervni ključ u slučaju da izgubi svoj, a i ako im nešto zatreba, ali najviše zbog toga što kako Mejson kaže Kris često gubi ključ.

Dogovorili smo se da ćemo na žurci biti on, Zejn, Kris i ja. Rekao je da mogu da povedem ove dve da ne bih bila jedino žensko. Složila sam se jer ionako nisam planirala da napravim neku ogromnu žurku. Malo mi je zasmetalo kad je rekao da Derek ne može da dođe, ali razumela sam to jer ipak njih trojica njega ne podnose.

Nakon što sam završila razgovor sa njim. Otišla sam kući, presvukla se i zajedno sa Medi i Dafni taksijem otišla na lokaciju koju mi je Mejson poslao. Iako sam već bila u Krisovoj kući one večeri kad sam se napila i ujutru probudila pored njega, nisam znala gde se njegova kuća nalazi, niti sam se trudila da zapamtim jer sam bila skroz zbunjena.

Na vratima nas je dočekao Mejson.

,,Hej. Zejn je odveo Krisa na piće tako da nemamo puno vremena.
Upadajte." Sklonio se u stranu da bi smo mi mogle da uđemo.

Čim sam nogom zakoračila unutra, preplavila su me sećanja na onu noć.

,,Pa hajde da počnemo, imamo malo vremena", Mejson nas je obavestio.

,,Okej, ali prvo ti treba da ideš u nabavku. Kupićeš crne i bele balone, lampice i potrebne namirnice za tortu. Pošto niko od nas ne zna koja mu je omiljena, napravićemo čokoladnu i nadati se najboljem."
Stala sam iza njega i dlanove položila na njegova leđa, gurajući ga ka kuhinji, pa barem sam mislila da ga guram. Stajao je u mestu dok sam se ja mučila da ga pomerim, bar malo.

Okrenuo se ka meni i upitao me: ,,Devojko, je l' tebi dobro?" A zatim arogantno ušetao u kuhinju.

Pogledala sam u one dve, a one su samo slegnule ramenima.

Ušle smo za njim u kuhinju. Naterala sam ga da mi pronađe nekakav papir da mogu da mu napišem spisak namirnica. Tražila bih ja, ali nekako mi je glupo da samo tako šunjam po tuđoj kući. Nakon što se vratio zapisala sam mu na papir sve što nam je potrebno i nekoliko puta mu ponovila da pazi da ne izgubi spisak.

Dok njega nije bilo Dafni, Medi i ja smo napravile palačinke. Zapravo, ja sam ih pravila, a one su ih jele.

,,Malo mi je čudan Mejson", rekla je Medi dok je dovršavala svoju palačinku.

,,I meni", Dafni se složila.

,,Kako to mislite?", zbunjeno sam ih upitala.

Dafni je prevrnula očima, pa rekla: ,,Pa zar ne vidiš kako se fino ponaša prema nama?" Pokazala je rukom na nas tri.

,,O da. To jeste malo čudno", priznala sam.

,,Nešto tu smrdi", zaključila je Medi.

,,Verovatno je to ova mučena palačinka koja polako postaje crna." Dafni je kažiprstom pokazala na tiganj u kom se nalazila zagorela palačinka. Brzo sam sklonila tiganj sa zagrejane ugradne ploče i bacila zagorelu palačinku u kantu za smeće pa nastavila sa pečenjem.

Ubrzo se i Mejson vratio pa smo mogli da počnemo sa ukrašavanjem i pravljenjem torte.

Dafni i Medi su ukrašavale kuću, a ja sam pravila tortu. A Mejson? On je obukao nekakvu uvrnutu kecelju koju je kupio i izvodio nekakav čudan ples. Na kecelji se nalazilo lepo razvijeno muško telo samo u sivim boksericama.

,,Ti nisi normalan!", viknula sam kroz smeh, premazujući tortu otopljenom čokoladom.

Izgleda da Mejson i nije toliko loš, šta više zabavan je.

Prestao je da pleše i prišao mi. ,,Priznaj da si uživala u mom plesu", šaljivo je rekao, uperivši prstom u mene.

,,Pa... ne baš." Počela sam da se smejem.

Ispustio je zvuk iznenađenosti i položio ruku na srce praveći se uvređen. ,,Samo si ljubomorna na moj talenat."

,,Provalio si me." Podigla sam ruke uvis kao da se branim i počela da se smejem. Nasmešio mi se, ali nije stigao ništa da kaže jer su Medi i Dafni došle.

,,Mi smo gotove", Medi nas je obavestila.

,,I mi smo, samo još da stavimo svećice u obliku broja sedamnaest i torta je gotova", rekla sam i veselo ciknula.

,,Svećice? Nisam ih kupio." Skupio je usne i zbunjeno me gledao.

,,Mejsone, pa bile su na spisku." Lupila sam se po čelu i isfrustrirano udahnula. ,,Nema veze, možemo i bez njih." Odmahnula sam rukom.

,,Pa, mislio sam na ovu obdarenu divljakušu i zaboravio sam kako se zovem, a kamoli na glupave svećice", rekao je misleći na Dafni. Namignuo joj je, a ona je samo prevrnula očima.

Izašla sam u hodnik, baloni su bili pobacani po podu. A zatim sam ušla u dnevni boravak, crni baloni bili su polepljeni trakom po zidu, dok su beli bili na podu, na mestima gde nam neće smetati. Prostorija je bila mnogo lepša uz male bele lampice koje su takođe bile zalepljene na zid.

Izneli smo piće, sokove, grickalice i palačinke i sve to stavili na mali sto u uglu prostorije, tortu ćemo izneti na kraju, kad Kris dođe.

,,Sve je spremno", rekla sam. Pogledala sam u Mejsona, pa u Medi i Dafni, i srećno ciknula.