Sedela sam na kauču pored Krisa i nervozno grickala donju usnu, pažljivo promatrajući prvo njega, pa Nejtana. Mama mi je nešto pričala, ali nisam mogla da se skoncentrišem na to, morala sam da pazim da Kris ne napravi neku ludost, jer sudeći po njegovim pogledima koje je upućivao nezainteresovanom Nejtanu, baš to mu se motalo po glavi.

Primetivši da gledam u njega, Nejtan mi je uzvratio pogled i skromno mi se osmehnuo. Shvatila sam da je Kris to primetio, po tome što me je obgrlio jednom rukom preko ramena i privukao bliže sebi.

,,Anastasija, slušaš li me?", mama me je upitala. Naglo sam okrenula glavu prema njoj, zbog čega me je vrat žignuo.

,,Ne baš. O čemu si pričala?", nevino sam joj se osmehnula, kao što sam uvek i radila u ovakvim situacijama, na šta bi ona uvek prevrnula očima, ali bi mi ipak ponovila.

,,Pričala sam ti o tome da je tvoja baka, ovih poslednjih nekoliko dana provela u bolnici, i da je tamo preminula. A sutra je sahrana", teško je govorila.

,,A je l' sve...", prekinula me je.

,,Da, sve oko sahrane sam sredila, ne brini." Samo sam joj klimnula glavom i tužno se osmehnula.

,,Pa, ja bih morao da krenem", Nejtan je rekao, ustajući sa fotelje.

,,Mislio sam da to nikad neće reći", Kris mi je šapnuo na uho. Prevrnula sam očima.

,,U redu, Nejtane. Pozdravi roditelje i zahvali im se u moje ime za podršku koju su mi pružali ovih nekoliko dana", mama mu je ljubazno rekla, grleći ga.

,,U redu. Hoću", ljubazno joj je odgovorio, osmehnuo se i krenuo ka meni.

Htela sam da ustanem, da bih mogla da ga zagrlim, ali kad sam krenula da ustajem, Kris me je povukao za ruku i privukao sebi, sebično me grleći. Pa je Nejtan morao da se nagne ka meni. Otisnuo je mali poljubac na moj obraz, osmehnuo mi se i okrenuo nam leđa, odlazeći, ni ne pozdravivši se sa Krisom, mada verujem da njemu to nije teško palo.

,,Vidimo se, Noltane!", Kris je viknuo pre nego što je ovaj izašao iz kuće.

,,Deco, idem ja malo da prilegnem, sve ovo me je iscrpelo. Kris, ti ostaješ ovde večeras ili ideš pa dolaziš sutra?", ustala je sa fotelje, umorno govoreći.

,,Pa znatee...", po načinu na koji je pričao, mogla sam da zaključim da mu je neprijatno zbog maminog pitanja, i meni je.

,,Mislim da bi bilo bolje da ostane ovde večeras, napolju je već uveliko pao mrak, mama."

,,U redu, može, naravno. Može da spava u gostinjskoj sobi na spratu, ali nema spavanja zajedno, ozbiljno to mislim", i bila je ozbiljna, sa sve preteći podignutim kažiprstom.

,,Mamaa...", postiđeno sam rekla.

,,Nemoj ti meni mama, tako će biti", striktno je rekla.

Prevrnula sam očima i lupila se po čelu. Sramoti me. Skočila sam sa kauča i počela da je guram ka njenoj sobi koja je bila prekoputa kuhinje.

,,Idi ti sad lepo spavaj, odmori se i ne brini, poštovaćemo tvoju napredbu."

,,Bolje bi vam bilo", zajedljivo je rekla i ušla u svoju sobu, zatvarajući vrata za sobom.

Odahnula sam i sela ponovo pored Krisa, posle čega je on, na moje veliko iznenađenje, spustio glavu na moje butine i legao na leđa, gledajući me direktno u oči.

,,Šta?", zbunjeno sam ga upitala.

,,Ništa, samo...", počeo je, odsutno govoreći, zagledan u moje oči. ,,Ma zaboravi", odmahnuo je rukom. ,,Znaš šta me interesuje?" Na trenutak sam se izgubila kad je oblizao usne i zadržala pogled na njima.

,,Šta?" Sad sam ja bila ta koja je zvučala odsutno.

,,Ko je dođavola onaj Noltan?" Nagla promena u tonu njegovog glasa, kao i sklanjanje njegove glave sa mojih butina, privuklo mi je pažnju.

,,Nije Noltan, nego Nejtan, i on je moj drug iz detinjstva."

,,Koliko dobar drug?", zvučao je zainteresovano, iako me je namršteno gledao.

,,Na šta ciljaš?" Začkiljila sam očima ka njemu, koji je celim telom bio okrenut ka meni.

,,Pa je l' bilo nešto između vas?" Na to pitanje, nešto kao da me je preseklo u donjem delu stomaka.

,,Bili smo deca. Šta misliš da je moglo da bude između nas tada?" Savila sam jednu nogu u kolenu i zavukla je ispod druge, okrenuta celim telom ka njemu, gledajući ga sa jednom podignutom obrvom.

,,Ne znam, to mi ti reci", govorio je iritantnim tonom glasa.

,,Nije ništa, osim...", zaćutala sam.

,,Osim čega?", brzo je rekao.

,,Paaa...", igrala sam se sa prstima, ne gledajući ga u oči. ,,Poljubila sam ga kad sam imala deset godina, ali samo zato što me je izazivao govoreći mi kako se plašim tog prvog poljupca."

,,O ma super", sarkastično je rekao, prolazeći rukama kroz kosu.

Prišla sam mu, uhvatila ga za zglobove ruku i stavila dlanove preko njegovih skupljenih šaka, zbog čega su se njegove oči zacakile.

,,Ma daj, Kris. To je bio jedan mali beznačajan poljubac, meni ništa nije značio, a ni njemu, on se toga sigurno i ne seća."

,,Ne razumeš...", odsečeno je rekao.

,,A šta ja to ne razumem?", upitala sam ga, gledajući ga pravo u oči.

,,Ne želim da mi te uzme, ni on, a ni bilo ko drugi", tiho je govorio, jedva čujno.

,,Kris, niko ti me neće uzeti, volim te, samo tebe i neću te ostaviti sve dok ti ne učiniš nešto što će me oterati." U tom trenutku je spustio pogled i teško progutao, sumnjičavo sam ga pogledala, ali mi nije dao priliku da ga pitam šta nije u redu, jer je spustio svoje usne na moje.

***

Dok je napolju padala jaka kiša, ja sam se prevrtala po krevetu, i stalno se pokrivala i otkrivala ćebetom, jer nisam mogla da zaspim. Bilo mi je izuzetno teško da zaspim. Uzela sam tefelon sa komode i pogledala koliko je sati, bilo je dva minuta do dva ujutru. Pokrila sam se jastukom po glavi i ponovo pokušala da utonem u san, ali mi nije uspelo, pa sam ustala iz kreveta. Obukla sam stari crni kardigan, jer mi je bilo hladno samo u dvodelnoj pidžami koju mi je mama dala, i izašla na balkon. Odmah pri izlazu me je zapljusnuo jak povetarac koji je nosio kišu u moje oči. Prišla sam ogradi dlanovima se oslanjajući na nju, sve vreme gledajući u nebo. Duboko sam udahnula miris kiše, nije mi čak ni smetalo to što mi je kosa već bila skroz mokra, volela sam to, bila sam u stanju da hodam ulicama bez kišobrana po najjačoj kiši, plešem, i smejem se, dok nebo plače. Obgrlila sam se, pokušavajući da suzbijem jezu koja me je podilazila. Bilo je stvarno hladno. Oblizala sam suve usne i sklonila mokre pramenove sa lica. Ispružila sam dlan, zatvorila oči i pustila da kiša pada po njemu, ne znam zašto, ali to me je smirivalo. Kad je odjednom glasno zagrmelo, naglo sam otvorila oči i u njih mi je upalo par kapi kiše, što mi ih je zamaglilo, zatvorila sam oči, spustila glavu i palčevima prelazila po kapcima. Par puta sam brzo zatreptala i otvorila oči, namrštila sam se i blago razdvojila usne, kad sam ugledala Krisa, kako stoji na sred dvorišta okrenut mi leđima, samo u beloj majici na kratke rukave i crnoj trenerci, bosih nogu, bio je odsutan, gleda je u nebo. Bio je skroz mokar, majica mu je bila slepljena uz telo, ali njemu kao da nije bilo hladno.

Stajala sam još malo na balkonu, gledajući u njega i shvativši da on ne namerava da uđe u kuću ušla sam nazad u sobi, zatvorila balkonska vrata, obula kućne papuče i izašla iz sobe. Grickala sam donju usnu dok sam se tiho, na vrhovima prstiju, spustila niz stepenice, da me mama ne bi čula. Kad sam uspešno stigla do ulaznih vrata, polako sam ih otvorila, da ne bi slučajno zaškripela i tiho izašla iz kuće, isto tako polako zatvarajući vrata za sobom, tako da me ni Kris nije čuo. Izgleda da je bio baš zamišljen.

Skupila sam kardigan još više uz svoje telo i skupila šake unutar rukava. Prekrstila sam ruke ispod grudi i krenula da mu prilazim.

Kiša je i dalje neumorno padala, propraćena sada ne tako jakim vetrom koji mi je nosio kosu na sve strane. Nebo je bilo nikad tamnije, jedinu svetlost činile su svetlice koje su se previše brzo pojavljivale i nestajale.

Dok sam mu prilazila, hodala sam polako, pazeći da ne stanem u neku baricu koje su već uveliko bile u rupama na betonskoj stazi. Kada sam došla do njega, samo sam stajala tu, iza njega, i posmatrala kako mu se ramena brzo podižu i spuštaju, dok napeto diše. Shvativši da je previše zamišljen da bi osetio moje prisustvo, stavila sam dlan na njegova leđa i tiho izgovorila njegovo ime, zbog čega se odmah okrenuo ka meni. Kosa mu je bila skroz mokra, a šiške slepljene uz čelo. Par kapljica mu je završilo na trepavicama i obrvama, a kad je trepnuo jedna od njih mu je skliznula pored nosa, spustila se niz njegovu nozdrvu i završila mu na donjoj usni. Refleksno sam zagrizla svoju i čežnjivo gledala u njegovu.

Podigla sam ruku i palcom obrisala kapljicu sa njegove donje usne i ostavila palac tako, gledajući ga pravo u oči koje su sada bile tamnije nego ikada. Osetila sam njegove usne na svojoj koži i shvatila da je poljubio vrh mog palca.

Sklonila sam ruku pored tela, još uvek osećajući dodir njegovih usana na mestu na kom su do malopre bile.

Gledala sam ga, i on je mene, u očima su nam sevale neke munje, jače čak i od onih koje su se pojavljivale na nebu.

Kada je skrenuo pogled i prošao rukom kroz kosu sklanjajući je sa čela setila sam se zašto sam sišla dole.

,,Zašto ne spavaš?", tiho sam ga upitala, gledajući kako oblizuje usne, premeštajući se sa jedne noge na drugu jer su mi papuče već uveliko bile mokre.

,,Ne mogu da zaspim, a ti?" Nešto neobično se čulo u njegovom glasu, bio je dublji i nekako drugačiji.

,,Ni ja." Slabašno sam mu se osmehnula. ,,A zašto ne možeš da zaspiš?" Prišla sam mu bliže i izvila jednu obrvu. Morala sam da ga pitam, uvek sam volela sve da znam, čak iako mi to donese nevolju.

,,Nebitno", kratko je odgovorio, prolazeći pored mene.

Svaka naša reč bila je propraćena kišom koja je zvučno doticala tlo, tako da sam jedva mogla da protumačim njegove reči.

Brzo sam se okrenula ka njemu, stiskajući pesnice u rukavima, nemareći za mokre pramenove kose koji su mi padali preko lica.

,,Zašto ne želiš da mi kažeš?", tvrdoglavo sam nastavila, odlučna u tome da saznam šta nije u redu. Želim da mi kaže šta ga muči. Uvek ga je nešto mučilo, vidim to, ali on je to uvek držao samo za sebe.

,,A zašto ti mene uporno ispituješ?!" Povisio je ton, okrećući se ka meni. Bes se video u njegovim očima, dok je stiskao pesnice i napinjao vilicu.

,,Zato što se brinem za tebe!" Pokušavala sam da nadglasim padanje kiše i duvanje vetra, koje je postajalo sve jače.

,,Pa nemoj da se brineš! Nije mi potrebna jebena briga! Pa čak ni tvoja!" Okrenuo se i krenuo ka ulaznim vratima. Krenula sam za njim, nemareći za to što sam hodala po baricama, ionako su mi noge već bile mokre.

Ušao je u kuću i krenuo da zalupi vratima, ali sam ja u tom trenutku stigla do njih i brzo uhvatila kvaku.
Samo mi još fali da nas mama čuje.

Krenula sam za njim uz stepenice pokušavajući da budem što tiša, pa barem onoliko koliko mi je bes dozvoljavao.

Skupila sam usne i besno sklanjala kosu sa lica, dok sam ga pratila do gostinjske sobe koja se nalazila na kraju hodnika.

,,Kris, stani", tiho sam ga dozivala, ali nije imao nameru da stane.

Ušao je u sobu i jako zalupio vratima, na šta sam se ja malo trznula i čvrsto zatvorila oči, nadajući se da je mama sad u dubokom snu. Stala sam ispred vrata razmišljajući da li da uđem. Promrzlim rukama sam stiskala krajeve kardigana, a zubima grickala donju usnu, izuvajući mokre papuče. Bacila sam ih u jedan ćošak i mokrim nogama se susrela sa hladnim parketom, zbog čega sam počela da se tresem.

Duboko sam udahnula, polako otvarajući vrata gostinjske sobe. Kako sam ih sve više otvarala, sve više sam se susretala sa tamom i hladnoćom ove sobe. Držala sam pogled ka dole dok sam ulazila; na podu ispred mojih nogu bila je njegova mokra majica. Polako na prstima sam prošla pored nje. Soba je bila zamračena, podigla sam pogled ka prozoru, bio je otvoren, puštajući hladan povetarac i zvuk padanja kiše da preovladaju sobom. Polako sam pogledom pretraživala ovu prostoriju, dok nisam ogledala mali izvor svetlosti, bila je to stona lampa, koja je obasjavala njegova gola leđa. Sedeo je na jednom kraju kreveta, okrenut mi leđima, nagnut ka napred, držeći šake preko lica. Laganim koracima sam mu prilazila, dok nisam stala u mestu, držeći ruku preko usana, suzdržavajući se da ne ispustim krik iznenađenosti.

Osetio je moje prisustvo i pogledao me preko ramena, odmah shvatajući u šta sam tako iznenađeno gledala.

,,Tako su odbojni, zar ne?", namršteno me je gledao, hrapavo govoreći. Vratio je glavu u šake, dok su mu kapljice sa kose zvučno padale na parket.

Nisam mu odgovorila, umesto toga sam polako prišla krevetu i sela iza njega. Grickala sam donju usnu i blago nakrivila glavu da vidim da li mu je glava još uvek u istom položaju. Kada sam videla da mu je glava i dalje spuštena vratila sam pogled nazad ka njegovim leđima.

,,Ne. Zapravo nisu. Samo sam se iznenadila, to je sve." Primetila sam kako se nakon mojih reči malo promeškoljio.

Nesigurno sam spustila kažiprst na početak jedne od izbočina na njegovim leđima i pratila liniju sve do njenog kraja. Osetila sam kako su mu leđa zbog toga postala napeta, a koža mu se ježila. Sklonila sam ruku sa njegovih leđa i ponovo pogledala ka njemu, bio je u istom položaju. Progutala sam knedlu za koju nisam ni znala da mi se skupljala u grlu.

,,Odakle ti?", tiho sam ga upitala, pogledom prelazeći po ožiljcima na njegovim leđima. Imao je dva mala na donjem delu leđa. Podigla sam pogled do onog velikog koji se nalazio na gornjem delu leđa, a zagrizla sam usnu da ne bih zaplakala, kad sam ugledala onaj najveći koji mu je počinjao na levoj strani malo ispod ramena, a završavao se na desnoj strani u donjem delu blizu karlice.

,,Ne želim da pričam o tome", u glasu mu se nije čula drskost, naprotiv, glas mu je zvučao ranjivo i izlomljeno, toliko ranjivo da sam osetila bol u grudima. Ne volim da ga vidim ovakvog, pre bih podnela da bude drzak prema meni kao malopre kad sam ga ispitivala o razlogu zbog kog ne spava, nego ovo.

,,U redu." tiho sam rekla i obgrlila ga nogama otpozadi, pribijajući svoje telo što više njegovim leđima i rukama ga grleći oko vrata. Spustila sam glavu na njegova leđa, osećajući svu jačinu njegove unutrašnje vreline, koja je nadjačavala hladnoću njegovog promrzlog tela. Na trenutak sam podigla glavu kako bih ostavila sitan poljubac na početku njegovog najvećeg ožiljka. Promeškoljio se, a zatim ostavio sitan poljubac na unutrašnjoj strani moje nadlaktice.
,,Volim te", tiho sam mu prošaputala na uho.

Nije mi odgovorio. Stavio je dlanove na zglobove mojih nogu i sklonio ih sa svog struka, a zatim isto to uradio i sa rukama. Primetila sam da želi da se okrene pa sam se malo pomerila od njega. Okrenuo se ka meni i gledao me sa malim smeškom.

,,E ovako je već bolje", odsutno je govorio, promatrajući moje lice nakrivljene glave.

,,Šta?"

,,Kažem... da je sad bolje, jer mogu da vidim kako ti oči zasijaju, a obrazi poprime ono prirodno rumenilo, kad izgovoriš te dve reči. Molim te, reci mi ih ponovo."

,,Volim te", stidljivo sam prošaputala. Na licu mu je zablistao osmeh posle mojih reči.

,,Volim i ja tebe", pokušao je da izimitira moju stidljivost. ,,Eto tako ti zvučiš, ali volim to, simpatično mi je."

Zakikotala sam se, nakon čega je on spustio pogled. Nastala je neprijatna tišina. Zagrizla sam usnu i kažiprstom prešla po njegovoj šaci, zbog čega mi je uputio pogled ispod obrva. Sela sam u turski sed i prišla mu bliže. Pokušavala sam pogledom da mu objasnim šta želim, dok sam jednom rukom prelazila po njegovim, ne tako izraženim, trbušnjacima. Ali opet bila sam neiskusna, pa nisam bila sigurna da li je razumeo. Spustio je pogled i pratio pokrete moje ruke, provokativno se grickajući za donju usnu. Kada sam se zaustavila na donjem delu njegovog stomaka, podigao je pogled do mojih očiju.

,,Da li je ovo pogrešno?", tiho sam ga upitala, u sebi ga moleći da me odgovori od sulude ideje u mojoj glavi. Spustila sam pogled, sklanjajući ruku sa njegovog stomaka.

,,Nije, ali ne možemo to da uradimo ovde, ipak je i tvoja majka tu. Veruj mi Anastasija, želim ovo koliko i ti, ali...", ponovo je hrapavo govorio, zbog čega sam podigla pogled i ponovo se susrela sa tamnijom nijansom njegovih očiju. Na trenutak sam se postidela i skrenula pogled, sklanjajući sada već skoro suve pramenove kose iza uha, a zatim ga ponovo pogledala.

,,Ali... ipak ne možemo", tiho sam izgovorila ono što je on prećutao. Klimnuo je glavom i blago mi se osmehnuo. ",,Ali, barem me poljubi." Nasmejao se. Stavio je dlan na moj obraz i krenuo da približava svoje lice mom, sporije nego inače. Dok su nam se usne bližile, on je gledao malo u moje oči, a malo u moje usne, što mi je slalo trnce niz kičmu. Zatvorila sam oči kad je spojio svoje usne sa mojima i uzvraćala mu, prateći nežne pokrete koje je on pravio svojim usnama.

Postavio je svoje ruke sa obe strane mog tela, dok smo se polako spuštali na krevet, neprekidajući poljubac. Preplavio me je nalet emocija zbog posebnog načina na koji me je sada ljubio. Prepustila sam mu se, u potpunosti. Sada sam sigurna šta želim sa njim, ali ne možemo to ovde da uradimo.

Zavukla sam prste u njegovu kosu, koja je još uvek bila malo mokra, a on je svoje zavukao ispod mojih leđa. Malo smo se pridigli da bi mogao da mi skine kardigan, nakon čega smo ponovo legli. Ponestalo nam je vazduha pa smo se odvojili, jedva dolazeći do daha, doboko smo disali.

,,Mislim da ovo treba da skineš." Vrhovima prstiju je doticao krajeve gornjeg dela moje pidžame.

,,Ali nemam brus ispod." Posramljeno sam pogledala u stranu. Ali on kao da nije ni čuo šta sam rekla, povukao je krajeve moje majice i skinuo mi je preko glave bacajući je na pod. Refleksno sam prekrila grudi dlanovima, što se njemu baš i nije dopalo.

,,Anastasija, nema potrebe da kriješ svoje telo od mene, samo mi veruj. Okej?" Samo sam klimnula glavom. Uhvatio je zglobove mojih ruku i sklonio mi ih sa grudi spuštajući mi ih pored tela. Sramežljivo sam mu se smeškala, dok je on gledao u njih blago razdvojenih usana. Podigao je pogled do mojih očiju i u tom trenutku nešto je u njegovim očima sevnulo.

Kada su njegovi hladni prsti dotakli moju kožu, trznula sam se, podilazili su me žmarci, osećala sam se nekako, kao da me prvi put dodiruje. Kretao se prstom od prostora između mojih grudi, pa niže šarajući prstima po gornjem delu mog stomaka, a odmah zatim i donjem, sve vreme prateći moju reakciju pogledom sakrivenim ispod trepavice. Sve mi je bilo teže da dišem kroz nos, pa sam blago razdvojila usne duboko uvlačeći hladan vazduh koji se mešao sa mirisom kiše, koja je još uvek neumorno padala napolju. Zatvorila sam oči i prepustila se njegovim dodirima i umirujućem zvuku padanja kiše, čiji se pad mešao sa mojim plitkim uzdasima.

Osetila sam njegove usne na vratu, ali nisam otvarala oči. Ruke koje sam do malopre držala pored tela, stavila sam na njegova leđa, prelazeći po izbočinama zvanim ožiljci. Osetila sam kako je zbog toga promenio ritam disanja i sve nežnije nizao poljupce po mom telu. Verujem da, koliko god ovi ožiljci nisu bili duboki dok su bili rane, bili su i, i dalje su, urezani negde duboko u njegovoj sećanju. Osećam to.

Prešla sam sa njegovih leđa na ramena i spuštala se duž njegovih ruku sve do šaka. Duvanje vetra postalo je sve uzburkanije, poput  otkucaja mog srca. Ali, na trenutak sam prestala da dišem, jer su se njegovi prsti našli na ivicama donjeg dela moje pidžame. Otvorila sam oči i uplašeno ga pogledala, koliko god i ja to želela, plašila sam se.

A on kao da je pročitao moje misli i znao šta da kaže. ,,Mislim... da ovde treba da stanemo", govorio je zadihano, sklanjajući se sa mene i sedajući pored. Bilo mi je neprijatno, pa sam samo klimnula glavom, zglobovima ruku skrivajući obraze da ne bi došli u iskušenje da se zarumene.

Uspravila sam se u sedeći položaj, okrenuta ka njemu. Nisam smela da ga pogledam u oči, pa sam spustila pogled i odmah zagrizla donju usnu. Polako sam podigla pogled do njegovih očiju i sramežljivo mu se osmehnula. ,,Izvini zbog toga", tiho sam izgovorila, misleći na izbočinu na njegovoj trenerci.

,,Ma ne brini, ništa što hladan tuš ne može da reši."

Nastao je mali dodir usana, nakon čega sam ja polako ustala iz kreveta, uzela gornji deo pidžame i kardigan, a zatim se okrenula ka prozoru. Hladan vetar se stišao, ali nebo, kao da je bilo povređeno, pa je bez prestanka puštalo suze da teku, suze, nama poznate kao kiša. Prišla sam prozoru i ispružila jedan prst, čekajući da mi jedna kap padne na njega. Zadovoljno sam se osmehnula, kada sam ugledala jednu malu kapljicu na samom vrhu mog prsta. Okrenula sam se ka Krisu i krenula da mu prilazim polako, sa sve ispruženim prstom, pazeći da mi kapljica ne sklizne. Kada sam stala ispred njega, koji je sedeo na ivici kreveta gledajući u mene sa isčekivanjem, nagla sam se ka napred i otisnula malu kapljicu sa svog prsta na njegove usne, nakon čega ih je on izazovno oblizao.

Nasmešila sam mu se i krenula ka vratima, pa stala tik ispred njih i okrenula se ka njemu. ,,Vidimo se kasnije", tiho sam izgovorila, pa još tiše napustila prostoriju.