Smrt. Neizbežna smrt. Uvek sam se pitala: Zašto mi postojimo ako ćemo u određenim godinama da nestanemo? Da li osoba koja ispušta poslednji dah i sklapa oči, vidi nešto, nešto što je došlo po nju? Da li oseti neki čudan osećaj? Ili možda ne osete ništa, da li posle tame nisu svesni ničega? Da li osete neku bol iako su brzo i tragično umrli? Ali sve je to na kraju dana nebitno, jer mi odlazimo, otićićemo i to je ono o čemu ne možemo da razmišljamo, jer svoju smrt ne možemo da predvidimo, ne možemo da je isplaniramo, možemo samo da se nadamo da se neće desiti sad, iznenada, već kada postignemo sve o čemu smo sanjali, doživimo duboku starost sa svojim voljenima i eto na kraju nam ostaje samo nada.

Sada dok gledam sve ove ljude u crnom kako plaču, dok nekolicina njih zatrpava grob moje bake, shvatam da je istina da mi, ljudi, shvatimo koliko nam neka osoba znači tek kad tu osobu izgubimo i to nam je velika greška.

U vazduhu se i dalje može osetiti vlažnost zbog sinoćne kiše, a tmurni oblaci me podsećaju na tu noć i to mi iz nekog razloga tera osmeh na usne, koji ja brzo prekrivam rukom da neko ne bi pomislio da sam srećna zbog bakine smrti.

Mama je pored mene, drži me za podlakticu, dok glavu naslanja na moje rame i plače. Jutros me je Medi nazvala, rekla je da ona, Dafni, Mejson, Zejn i Derek žele da dođu i izjave meni i mojoj mami saučešće. Usput sam je zamolila da svrati do moje kuće i uzme nešto moje odeće, jer planiram da ostanem ovde malo duže od mame, ona ide sutra ujutru. Setila sam se da i Kris nema šta da obuče, osim onih stvari od juče, koje je sinoć nosio kad je izašao na kišu. Rekla sam Medi da kaže jednom od one dvojice da svrate u Krisovu kuću i uzmu nešto njegovo. Stigli su i pre nego što je sahrana počela, na čemu sam im zahvalna. Dafni, Medi i Derek su pored mene, dok su ona trojica malo dalje od nas i razgovaraju.

Nikada nisam videla toliko lažnih tužnih osmeha i izjava saučešća koliko sam ih videla danas. Neki ljudi prosto ne znaju da sakriju ravnodušnost; uključujući i Mejsona.

Sahrana se polako završavala, sve se utihnulo, uključujući i jauk i plač. Samo jedna osoba nije ćutala, spustila sam pogled ka njoj, gledala je u bakinu grobnicu i tiho mi jecala na ramenu. Čvrsto sam zatvorila oči; njene suze su me najviše bolele, nije zaslužila da pati, ne posle svega što je žrtvovala zbog mene i Toma. On nije mogao da dođe, šef mu nije dozvolio, ali je obećao mami da se vidimo uskoro.

Svi smo polako krenuli sa groblja ka kući, od ranog jutra neki ljudi su postavili šatru. Svi su tu seli, ali sam ja uvela svoje društvo u kuće. Nakon ručka smo seli u dnevni boravak, samo mi, ostali su otišli. Kris je sedeo u fotelji, Derek u drugoj prekoputa njega, Mejson i Zejn na stolicama koje su dovukli iz trpezarije, a devojke i ja na kauču. Pričali smo nešto neobavezno kad se Nejtan pojavio na ulaznim vratima.

Široko sam se nasmejala i krenula ka njemu, mogla sam da osetim Krisov pogled na sebi, ali se nisam obazirala.

,,Hej", veselo sam rekla i zagrlila ga. Pomerio se od mene, a zatim me poljubio u obraz.

,,Hej. Izvini što nisam došao na sahranu, morao sam da pomažem komšinici oko cepanja drva. Primi moje saučešće." Samo sam klimnula glavom. ,,Gde je gospođa Ana? Želim i njoj da izjavim saučešće." Pokazala sam mu u pravcu kuhinje. Nasmešio mi se i ušao, ali je brzo provirio glavom. ,,Umalo da zaboravim, moja mama te je pozdravila, obradovala se kad je čula da si ovde." Namignuo mi je i otišao u kuhinju.

,,Ko je ovaj?", Derek me je upitao dok sam se vraćala na svoje mesto, zvučao je pomalo nezainteresovano za priču o Nejtanu, ali me je potpuno drugačije gledao ili mi se samo učinilo da je tako.

,,O pa to je...", krenula sam da mu kažem da mi je to drug iz detinjstva, ali me Kris prekida.

,,Noltan, totalno nebitan lik", ravnodušno kaže.

,,Zapravo, ime mu je Nejtan i on mi je drug iz detinjstva." Pogledam ka Krisu koji me prkosno gleda, dok objašnjavam Dereku. U tom trenutku Nejtan se vraća, a za njim i mama koja nosi nekakve kolače. Nejtan seda na naslon kreveta s' moje strane. Nakon što ostavlja kolače, mama odlazi u svoju sobu, govoreći kako želi malo da me ostavi samu sa društvom.

Nejtan ustaje i upoznaje se sa svima, svi se normalno pozdrave sa njim, osim Dereka koji ga namršteno gleda.

,,Paa... Anastasija." Pogledam u Dafni čekajući da nastavi. ,,Jesi li znala da je naš Derek našao devojku?" Iz nekog razloga, osetila sam kako mi se neki čudan osećaj širi telom nakon njenih reči.

,,Stvarno? Ne, nisam, znala." Pogledam u Dereka, koji već gleda u mene. Teško progutam i skrenem pogled. ,,Pa, drago mi je, Derek", kažem ni ne gledajući u njega. Da, rekla sam to, ali nekako mi i nije baš drago.

,,Pa, zapravo i nije mi baš devojka, Dafni je pogrešno shvatila", rekao je.

Zašto ima potrebu da mi objašnjava? Nije da me briga, nek bude s' kim želi. Samo me zanima kako je tako brzo uspeo da me preboli?

,,Mislim da je odlično shvatila", odbrusim mu i prekrstim ruke ispod grudi, mršteći se, ali se odmah unormalim shvativši šta radim.

,,Možemo li da popričamo?" Gleda me čekajući moj odgovor, ali umesto mene odgovori mu Kris.

,,Ne, ne možete", grubo mu kaže, stežući vilicu.

,,Možemo." Ignorišem Krisov ubilački pogled i ustajem sa kauča. Derek me prati uz stepenice. Za ovakav razgovor nam je potrebna privatnost, a definitivno je ne bi imali da smo otišli u kuhinju.

Nemam baš nameru da ga uvodim u svoju sobu, pa se zaustavljam na sred hodnika i okrećem ka njemu.

,,Stvarno nema potrebe da mi objašnjavaš, ne interesuje me", odglumim ravnodušnost zbog čega primetim povređenost u njegovim očima.

,,Svejedno, imam potrebu da ti objasnim. Vidiš... sinoć smo Dafni, Medi i ja bili na jednoj zabavi i tu se pojavila ta devojka, bio sam pijan i trebala mi je uteha, pa sam je poljubio i..."

,,Znaš da ne želim to da slušam, zar ne?", zajedljivo ga prekinem. Skrenem pogled sa njegovih očiju, jer su činile da osećam nekakav pritisak.

,,Znam, ali ti znaš da mi je tvoje mišljenje jako bitno, ti si mi bitna i ne želim da misliš da sam...", zastao je. ,, ...te preboleo. Jer nisam, ništa se nije promenilo, moja osećanja prema tebi se nisu promenila."

Prilazi mi bliže, a u meni nervoza sve više raste. Sigurnost koju sam do malopre osećala, nestaje zbog njegove blizine. Skoro da mogu da osetim njegov dah na licu.

Stavim jednu svoju ruku na njegove grudi gledajući u pod. ,,Zašto ovo radiš?", tiho, jedva čujno ga upitam.

Pod rukom osećam kako mu srce brzo kuca, zbog mene. Osećam njegov dah na vratu dok pokušavam da umirim svoje disanje. Stežem rukom njegovu majicu kad nosom pređe po mom vratu dišući u njega.

,,Šta radim?", bio je još tiši od mene. Spuštam i glavu na njegove grudi dok pokušavam da se oduprem osećaju kom nikako ne želim da se prepustim.

,,Zbunjuješ me." Podižem glavu i gledam ga pravo u oči, ne puštajući njegovu majicu. Oči mu se cakle, a dah meša s' mojim. Refleksno spuštam pogled ka njegovim usnama koje su blago razdvojene. Po mislima mi se mota jedna misao, koju ne smem da realizujem u delo.

Dođe mi da udarim sebi šamar kad samo pomislim na to da mi dečko sedi dole i čeka me, a ja sam ovde, bliže nego ikad svom najboljem drugu i želim nešto što nikako ne shvatam.

,,I ti mene." Ponovo podižem pogled do njegovih očiju kad to izgovori. Njegov intezivan pogled u meni budi još veću želju.

Stežem njegovu majicu najviše što mogu kada nakrivljuje glavu u desnu stranu i gleda u moje usne. Znam da bih sada trebala da se odmaknem od njega, ali ne mogu. Sklanjam pramen kose iza uha i zatvaram oči. Osećam njegov dah na usnama i znam da su mi njegove usne isuviše blizu. Kada svojim usnama dotakne moje, opustim stisak ruke na njegovoj majici, i iako znam da je pogrešno, prepustim se. Njegove usne nežno dotiču moje, a ja mu u tom trenutku uzvratim zbog čega osetim kako se nasmejao. Nakrivim glavu na levu stranu zbog čega se naše usne malo odvoje, ali brzo nastavim sa poljupcem. On stavi ruku na moj obraz i nežno prelazi palcom po njemu.

Otvorim oči setivši se Krisa i toga koliko će poludeti ako zatekne mene i Dereka ovako. Brzo ga odgurnem od sebe i udarim mu šamar, neočekivano jak šamar. Uhvati se za obraz, zatvori oči i skupi obrve.

,,Izvini, Derek, ali nije trebalo da me poljubiš, ja...", sklonim njegov dlan i ugledam crvenilo na njegovom obrazu. ,,Tako mi je žao." Stegnem njegovu ruku u svojoj i pogledam ga u oči; nikad nisu izgledale ranjivije i tužnije.

,,Uzvratila si mi, Anastasija", tiho izgovori.

,,Znam i grozno se osećam zbog toga", brzo kažem nepromislivši o tome kako će njemu to zvučati.

,,Grozno se osećaš zato što si me poljubila?", upita me. ,,A ja sam mislio... ma nema veze...", tiho govori dok mi okreće leđa. Brzo ga hvatam za nadlakticu i pokušavam da ga okrenem ka sebi, ali on istrgne ruku iz moje i sam se okrene. ,,Kad si mi uzvratila poljubac pomislio sam da si i ti to želela, pomislio sam da ti se svideo i... bio sam glup." Ispusti težak izdah i pređe dlanom preko usana pokušavajući sa njih da obriše trag mojih usana, a ja spustim pogled. Moje usne pulsiraju i još uvek imam osećaj da su njegove usne na njima.

,,Želela sam", kažem pa brzo dodam: ,,na neki način." Pogledam ga . ,,I svideo mi se, ali kad sam ti uzvratila osetila sam krivicu. To je bio trenutak slabosti, Derek. Nije mi bila namera da te povredim, a znam da jesam i žao mi je, prava sam glupača, molim te ne idi." Zagrizem donju usnu, dok mi se suze slivaju niz obraze. ,,A volim ga, ne mogu to da promenim."

,,Ne plači. Znam da te suze nisu zbog mene, zbog njega su, uvek će i biti zbog njega." Palčevima mi dodirne obraze brišući mi suze, a onda mi okrene leđa.

,,A ta devojka?" Čim to čuje stane. ,,U redu, poljubili smo se, ali zar i ti ni u jednom trenutku našeg poljupca nisi pomislio na nju i osetio krivicu?" Okrenuo se ka meni stegnute vilice, ali nežnog pogleda.

,,Ne, nisam", rekao je, nakon čega sam ja progutala knedlu u grlu. ,,Nebitna mi je i nije mi devojka. Proveli smo jedno veče zajedno i to je to. I možda će ovo zvučati čudno, ali sve vreme dok sam bio s' njom mislio sam na tebe. Uvek mislim na tebe." Stegao je šake i skrenuo pogled. Bio je ozlojeđen, ali i povređen; nisam mogla da ga gledam takvog pa sam spustila pogled. ,,Ovaj poljubac tebi možda nije značio ništa, ali meni jeste, i nemojmo više da kvarimo taj trenutak pričom, nemoj meni da ga kvariš, jer tebi ionako nije bitan. Biće mi dovoljno samo sećanje na tvoje usne, ali te molim, ne govori mi više ništa, ionako već znam šta ćeš reći", povređeno je govorio, a mene je to bolelo.

,,Žao mi je", bila sam tiha.

,,Nemoj da ti bude", rekao je pa se namrštio i okrenuo mi leđa.

,,Derek, stani." Stao je i ponovo se okrenuo ka meni. Potrčala sam ka njemu i čvrsto ga zagrlila. Nije mi uzvratio zagrljaj. ,,Ne želim da te izgubim, molim te nemoj da ideš."

,,Ti mene nikad nećeš izgubiti, ali moram da odem, ne mogu da te gledam sa njim", i s' tim rečima se odvojio od mene i otišao.

Ušla sam u svoju sobu i izašla na balkon. Naslonila sam se rukama na ogradu i ugledala ga. Hodao je ka izlazu iz dvorišta, ali je stao, okrenuo se i podigao pogled ka meni. Tužno mi se nasmešio i nastavio da hoda. Još jednom me je pogledao, poslednji put, pre nego što je ušao u auto i otišao. Jedna suza mi je skliznula niz obraz i pala na šaku leve ruke. Obrisala sam suze i duboko udahnula i izdahnula, pa izašla iz sobe, a zatim sišla niz stepenice.

Mislila sam da ću moći da se pretvaram kao da se ništa nije desilo, ali nisam mogla. Čim sam ugledala Krisa, setila sam se poljupca sa Derekom i odmah osetila grižu savesti. Potrčala sam uz stepenice i čula njega kako me doziva, ali se nisam zaustavila; ušla sam u svoju sobu i zaključala se. Sela sam na krevet nogama pribijenim uz grudi i zaplakala, a odmah zatim se začulo lupanje na vratima.

,,Molim te, siđi dole, želim da budem sama", govorila sam kroz jecaje.

,,Ne idem nikuda. Zašto plačeš? Je l' ti onaj kreten rekao nešto loše?" Protresao je kvaku. ,,Anastasija otvori mi inače ću razvaliti!", viknuo je.

,,Ne mogu."

Začuo se udarac nečega od vrata, a zatim još jedan, sve dok se iz četvrtog pokušaja vrata nisu otvorila i uz glasan tresak udarila od zid. U sobu je ušao Kris držeći se za rame. Prišao mi je i čučnuo pored kreveta. Stavio je dlanove na moje obraze i zabrinuto me gledao.

,,Šta se desilo?", tiho me je upitao.

,,Ništa." Obrisala sam suze dlanovima  i kiselo mu se nasmešila.

,,Lažeš. Reci mi šta je taj kreten uradio."

,,Nije ništa, samo sam se setila bake." Osećam se grozno zato što ga lažem, ali želim da zaštitim Dereka, ionako sam ga već dovoljno povredila, još mu samo fali Kris koji će da ode i da se pobije sa njim. Skrećem pogled, jer ne mogu da gledam osobu koju sam malopre prevarila.

,,Sigurno je samo to u pitanju?", sumnjičavo me je upitao. Samo sam klimnula glavom nemoćna da išta kažem. ,,Dođi", tiho je rekao i povukao mu u zagrljaj. Plakala sam mu na ramenu, a on i nije znao pravi razlog mojih suza. ,,Idem da kažem ostalima da ideš ranije na spavanje." Klimnula sam glavom, a on je izašao. Tiho sam zaplakala, legla i skupila se na krevetu. Ubrzo se i on vratio. ,,Rekli su da će ostati večeras ovde. Medi i Dafni će spavati u gostinjskoj sobi, Zejn u dnevnoj sobi na kauču, a Mejson u autu."

,,A gde ćeš ti da spavaš?"

,,Pa kako gde? Ovde, pored tebe, treba neko da te uteši i oraspoloži, zar ne?", zvučao je veselo, ali kada bi saznao, ne bi bio.

Njegove reči podsetile su me na nešto što je Derek rekao. Bio sam pijan i trebala mi je uteha, pa sam je poljubio.

Kris je legao pored mene i pokrio nas ćebetom, a zatim me čvrsto zagrlio i poljubio u čelo. Stisla sam usne, trudeći se da ne zaplačem ponovo. Njegov miris i čvrst stisak su me umirili, pa sam ubrzo zaspala.