Dafni

Ne mogu da verujem šta mi se dešava. Tešim svoju najbolju drugaricu, jer ju je povredio momak koji je nekada davno i mene povredio. Njih dve ne znaju za to, nikada im nisam rekla da sam bila sa Krisom. Nikome nisam rekla. Niko za to nije znao sem mene i njega. Nas dvoje nismo bili u nečemu što bi se moglo nazvati vezom više je to bila kombinacija, nikakvih tu osećanja nije bilo. U osmom razredu sam prvi put imala sa jednim dečkom u kog sam bila zaljubljena. To se desilo na maturskoj ekskurziji, nakon toga me je otkačio, a onda je u srednjoj naišao Kris. Tražio je to od mene, a ja sam mu to dopustila jednom, ali to je nastavilo da se dešava još mnogo puta, mnogo češće.
Sve je počelo drugog dana škole u prvoj godini, pred čas fizičkog.

Retrospekcija (Povratak u prošlost)

Skidala sam majicu kad je neko uleteo u žensku presvlačionicu. Vrisnula sam i odmerila momka koji je stajao preda mnom. Bio je to visoki momak, raščupane smeđe kose. Oči mu nisam videla, jer mi je bio okrenut leđima držeći se za kvaku i zaključavajući vrata. Moram da priznam jako je zgodan. Zaključao je vrata!?

,,Izvini, morao sam, jedna devojka...", rekao je dok se okretao ka meni a zatim stopirao sa pričom kad me je ugledao polugolu. ,,O la la", rekao je pa oblizao usne. ,,Vidi, vidi. Šta mi to imamo ovde?" Govorio je prilazeći mi. Kad mi je bio dovoljno blizu pogledao je u moje grudi i prešao kažiprstom po krajevima mog brusa. Lupila sam ga po ruci majicom koju sam držala u rukama, pustio me je, ali samo na kratko. Ubrzo nakon toga uhvatio me je za zadnjicu što mi se nenormalno jako svidelo.

Postavila sam ruke na njegov vrat, a on je spustio usne do mog vrata i počeo da ga ljubi, počela sam da uživam i da ispuštam nekakve čudne zvukove. Ali onda sam došla sebi i progovorila. ,,Stani, ne možemo. Ne znam ti čak ni ime."

,,Kris. Kris Bejker", rekao je pa vratio usne na moj vrat.

,,Ne, pomeri se od mene!" Proderala sam se i gurnula ga od sebe.

Kraj retrospektive

Tad sam ga upoznala, tad sam ga i prvi put odbila, ali nakon nekoliko dana njegovog konstantnog ubeđivanja pristala sam da budemo u kombinaciji. Od tog dana mi bi smo se svaki drugi dan sastali kod mene kući, kad mi roditelji ne bi bili tu i obavili to što imamo, a zatim bi on otišao svojoj kući ponosan na sebe, a ja bih ostala da ležim u krevetu još uvek pod utiskom. Nikada nismo bili kod njega kući ili ne znam ni ja gde, uvek smo to radili kod mene kući, u mom krevetu. Sve je to išlo tako dok se nisam zaljubila u njega. Tada sam želela nešto više od beznačajnog seksa, želela sam njegovu ljubav, ali naravno da je nisam dobila. Sve što sam od njega dobila kad sam mu priznala da sam se zaljubila u njega bile su bolne reči, kojih se i dalje dobro sećam.

,,Pih. Ti i ja? Nikad. Zar stvarno misliš da bih bio u vezi sa devojkom koju može da ima svako? Rekli smo da je ovo samo seks, i da nema vezivanja. Tako je rečeno, tako će i ostati." – Bile su reči koje su slomile sve u meni i uništile trunku nade koju sam imala u sebi. Tad sam mu rekla da se gubi iz moje kuće i da mi se više ne obraća što je veoma lako podneo i otišao bez ijedne reči. Od tad ga mrzim, više od svih i svega. Od tada se nisam predala nijednom muškarcu. Od tada me niko nije imao, u svakom mogućem smislu.

,,Želim kući." Bile su reči koje su me vratile u stvarnost. Slomio me je bol koji joj se čuo u glasu. Ne zaslužuje da joj se ovo dešava.

,,Naravno, idemo", rekla sam joj nežnim glasom i zajedno sa Medi podigla sa poda.

Anastasia

Iz nekog razloga zabolelo me je kada sam izašla iz škole, a nisam ugledala njega. Samo Zejna i Mejsona.

,,Gde je on?" Jedva čujno sam upitala onu dvojicu.

,,Zašto tebe to treba da zanima? Niste više zajedno", drsko mi je odgovorio Mejson pogodivši me poslednjom rečenicom pravo u bolnu tačku.

Nismo više zajedno. - prolazilo mi je kroz glavu nekoliko puta dok Zejn nije progovorio.

,,Otišao je", rekao je smireno.

,,Gde?" Upitala sam zabrinuto.

,,Previše brineš za nekog koga nije briga za tebe",  grubo je rekao Mejson.

,,E, aj ne smaraj", odbrusila mu je Dafni.

,,E, aj ti ćuti!" Odvratio joj je iznervirano.

Zašto ovaj Mejson želi da me povređuje svojim rečima? Srce mi se kida na ove njegove grube reči. Kako može ovako da me povredi? Valjda, zato što sam i ja njega tako povredila pre dve godine, onog dana kad sam ga odbila kad me je pitao za vezu.

Retrospekcija

Hodala sam praznim hodnikom škole. Nije me to čudilo s' obzirom da se škola završila pre deset minuta, ali ja sam morala do toaleta tako da sam ostala poslednja. Prijala mi je tišina i praznina kojom je hodnik škole sada zračio. Prija za promenu uživati u miru i tišini, a ne kreštanju i vrištanju pojedinih učenika. Zidovi hodnika boje breskve sada su imali drugačiju čar, tek sad se moglo iz njih videti da su puni uspomena, ko zna kakve sve priče kriju ovi zidovi. Ko zna koliko njih se u ovoj školi prvi put zaljubilo i osetilo bol zbog neuzvraćene ljubavi.

Hodala sam hodnikom dok se ispred mene nije pojavio on. Mejson Harper. Dečko koji se od nedavno pridružio maloj grupici, u kojoj su još dvojica momaka. To su neki kao popularni tipovi na koje sve glupače ove škole padaju. Priča se da su mnogo umišljeni i da menjaju devojke kao čarape. Iskreno nikad ne bih bila sa nekim od njih. Nikad.

,,Hej, Anastasia", rekao mi je uz široki osmeh. Iako je kreten ima lep osmeh.

,,Hej, Mejsone", kiselo sam mu se osmehnula. Nasmešio mi se i neko vreme samo buljio u mene i ćutao. Moram to da prekinem. ,,Nešto si hteo?" Upitala sam ga a on se trgao na moje reči.

,,Hm?" Promumlao je. ,,O da, da. Pa..." odjednom je postao nervozan i počeo da se češka po glavi. ,,Ja..."

,,Reci, Mejsone."

,,Ovaj...", pogledao je negde u stranu a zatim me nervozno upitao: ,,Anastasia, da li bi htela da budeš sa mnom u vezi? Sviđaš mi se jako dugi i..."

Prekinula sam ga u pola rečenice i rekla jedno hladno i kratko 'ne'.
Spustio je pogled sa mojih očiju ka podu a ja sam nastavila. ,,Ne želim da budem u vezi sa tobom. Ne sviđaš mi se i nisi moj tip. Ne želim da imam ništa sa tobom. A sad, ćao", rekla sam i prošla pored njega ostavljajući ga iza sebe.

Kraj retrospekcije

Tek sad shvatam koliko sam bila gruba prema njemu tada. Nije ni čudo što me mrzi i što ovako priča sa mnom.

Interesantno je to što sam pre dve godine rekla da nikad neću biti sa nekim od njih trojice, a baš danas sam plakala, jer me je jedan od njih ostavio.

,,Mejsone, smiri se. Verovatno je otišao kući, Anastasia", rekao je Zejn sasvim smireno i opušteno upućujući mi poslednju rečenicu.

,,U redu", rekla sam i krenula sa ove dve ka izlazu iz školskog dvorišta, ali sam na pola puta stala i okrenula se ka onoj dvojici. ,,Zejne, nemoj da mu kažeš da sam pitala za njega, važi?"
Klimnuo je glavom uz osmeh, a ja sam se okrenula i krenula kući sa Medi i Dafni koje su me držale pod ruku.

***

,,Neću otići odavde dok mi ne kažeš zašto si plakala!" Vikao je moj brat Tom sa druge strane zaključanih vrata moje sobe.

On ipak ide ranije, neće biti tu do kraja meseca, već samo još  nedelju dana, jer mu je šef javio da je jedan radnik dao otkaz, a nije dovršio neku svoju prezentaciju koja im je bitna, pa Tom dobija njegov položaj u firmi, ali mora i da dovrši njegov posao.

Već pola sata mi lupa na vrata i postavlja uvek isto pitanje, a ja mu kroz suze govorim da ide, da me ostavi na miru i da je sve u redu.

,,Neću otići odavde dok mi ne kažeš ko te je rastužio, pa da idem da mu rascopam njušku."

Dobro je pa mama nije tu, nego na poslu, inače bi mi i ona sad zajedno sa njim lupala na vrata i pretećim glasom govorila: ,,Mlada damo, da si istog trena otključala ova vrata, inače ću otići kod našeg komšije Alana i reći mu da si zaljubljena u njega već neko vreme!" Tu bih ja odmah skočila sa kreveta i istog trena otključala vrata.

Alan je naš prvi komšija. Mlađi je od mene godinu dana i zaljubljen je u mene već godinama. Pomalo dosadan, buckast dečko, smeđe kose koji jede crve, barem znam da ranije jeste. One večeri kad sam išla da se nađem sa Dafni i Medi u školskom dvorištu, on i njegova majka su bili ti koji su me posmatrali iz svog dvorišta i čekali da im se javim.

Iz misli su me trgle Tomove reči na koje nisam mogla, a da ne prevrnem očima. ,,Mlada damo, da si istog trena otključala ova vrata, inače ću otići kod našeg komšije Alana i reći mu da si zaljubljena u njega neko vreme!" Rekao je imitirajući mamin glas.

Ustala sam sa kreveta i prišla vratima; nisam ih otključala, umesto toga sam  skliznula leđima niz njih i našla se kako uplakanih očiju sedim na podu glavom prislonjenom na drvenu površinu izad mene.

,,Tome?" Tiho sam prošaputala njegovo ime da proverim da li je još uvek tu. Slabašno sam se osmehnula kad se oglasio. ,,Da li si nekada bio povređen?"

,,Da." Začuo se njegov potvrdan odgovor sa druge strane vrata. ,,I to mnogo puta, ali samo jednom je stvarno jako bolelo."

,,Ispričaj mi", rekla sam prislanjajući uho na drvenu površinu iza sebe.

"Nema tu šta da se kaže. Voleo sam je i to mnogo a ona je od mene htela samo novac. Kada sam prestao da joj ga dajem..ostavila me je", govorio je sa tugom u glasu. Nikad ranije nisam čula njegov povređeni glas. Nikad ranije nije bio tužan preda mnom uvek je to čuvao za sebe. Uvek je on bio taj koji je bio jak i nepovrediv. Ali sada kada smo stariji, sve je drugačije.

,,Još uvek je voliš, zar ne?" Neko vreme je ćutao, ali se onda začulo jedno tiho 'da' i bolni izdah.

,,Nego šta je sa tobom? Ko je tebe povredio, mala seko?" Nasmejala sam se na nadimak koji nisam čula dugo.

,,Šta bi uradio kad bi shvatio da se vezuješ za neku osobu koju nije briga za tebe? Da li bi odustao od nje zbog toga?"

,,Sve zavisi, da li je ta osoba vredna truda i ljubavi. Ima osoba koje jednostavno ne žele da budu voljene iz nekih svojih razloga. Znaš, treba razlikovati one koji su tu da te učine srećnom, od onih koji su tu da pokrenu oluju koja će tu sreću da ti odnese. Ali, ako je ta ljubav prava, čekao bih je. Bio bih tu da je sačekam da mi dođe kad shvati sve."

,,Ali, šta ako nikad ne dođe? Šta ako ne shvati?" Upitala sam ga pomalo tužno; suze su mi sad već bile prestale, ali iznutra sam se i dalje raspadala.

,,Došao bih ja prvi. Ako je prava, dočekala bi me raširenih ruku, a ako ne, pokazala bi mi gde su vrata. Znaš, za neke stvari potrebno je vreme, ali kad to vreme prođe i kad ljubav dođe, sav trud i suze se isplate. Svaka neprospavana noć se pretvori u noći prespavane u zagrljaju te osobe. Svako naporno jutro sa pogledom u plafon, pretvori se u predivno jutro sa pogledom na voljenu osobu. Svaka suza, pretvori se u osmeh. Svaka bol, pretvori se u sreću. Sve dođe na svoje, samo je potrebno vremena i prava osoba kojoj ćemo posvetiti to vreme. Svaka ljubav u početku boli, ali na kraju ta bol se isplati. Ne brini, biće tvoj, samo kad to vreme dozvoli. Pravi uvek nađu prave. A, ako te neko rastuži tu je tvoj brat da ga premlati." Začuo se njegov smeh sa druge strane vrata. Skočila sam na noge i brzo otključala vrata i skočila mu u zagrljaj.

,,Hvala, bato", rekla sam i još jače ga zagrlila puštajući suze da mi klize niz obraze i stapaju se sa materijalom njegove tirkizne majice.