Čujem iritantan zvuk svog alarma. Uhh, glupa škola.. Ustala sam, obavila svu potrebnu higijenu i uputila se ka školi. Dok sam išla u glavi mi se motalo jedno pitanje. Zašto? Zašto si me ovako slomio? A ja sam tebe tako volela... Osetila sam suze, ali sam ih ubrzo obrisala da niko ne primeti. Ušla sam u školsko dvorište. Ugledala sam veselo lice svoje drugarice..
- Ajde bre Mašo, počeo je čas, šta se vučeš kao neka baba?
- Izvinite kraljice moja, neće se ponoviti, nikada. - zakolutam očima i ulazim u moju omiljenu ustanovu, školu.. Prvi čas fizicko, igramo odbojku, hvala Bogu nešto pametno u ovoj školi..
Kada se završio čas, krenuli smo u učionicu.. Matematike, baš super. Mrzim onog profesora iz dna duše. Čujem da se otvaraju vrata i ugledam mog omiljenog profesora, naravno, ovo je bio sarkazam..
- Dobar dan deco!
- Dobar dan! - svi ga pozdrave, sem mene.

....

Ii, tako sam se ceo dan u školi smarala, kao i uvek.. A naravno, tu je bio i profesor matematike koji me je tako iznervirao, uff.. Došlo mi je da mu stavim onaj šestar tamo gde ne treba.. No, nebitno je to sada. Sada sam ja čekala Milicu da izadje iz škole, a posle ona meni priča neke priče kako uvek kasnim..
- Ejj Mašo, evo me! - cujem glas svoje drage drugarice, koja kasni..
- Ko sad kasni, hm? - upitala sam je, a ona se samo nasmejala.
- Sorry, zapričala sam se sa Minom, koliko je ona dosadna..
- Okej, ajde idemo. Nego, jel' ima neki dečko? - pitala sam je veselo
- Joj, ima, da znaš samo kako je lep, te oči, te usne, ta kosa, taj osmeh, uhh.. - baš se uživela u opisivanju njega..
- Dobro, dobro, uspori malo sestro, ti nisi normalna.
- Haha, što?
- Imam osećaj da ako se on pojavi sada ovde negde da bi ga odmah zaskočila. - kažem joj, te krenem da se smejem kao idiot.
- Ha ha ha, veoma smešno..
- Znam da jeste.
Pogedala me je popreko i nastavila da hoda.
- Dobro bre, pa šalila sam se. - kažem joj.
- Aha, aha, zapamtiću ti ovo.
- Drago mi je da hoćeš. Zapričale smo se baš, moram sad da idem.
- Važi, vidimo se.

....

Ulazim u kuću, napokon. Ova škola me je mnogo izmorila. Profesori nisu normalni, oni misle da ćemo mi ceo dan da provodimo učeći. Aha, malo sutra. Ne čujem nikog u kući, izgleda da niko nije tu.
- Mama! Tata! - derem se po kući kao neki manijak..
- Evo me u sobi. - čula sam glas svoje majke.
- Šta radiš tu u sobi sama? - upitam je.
- Čitam neku knjigu. - kaže mi, te ja napustim sobu da je ne ometam.
Ulazim u kuhinju i vidim palačinke na stolu. Stvarno? Palačnke? Fujj, mrzim ih, svi se pitaju zašto. Pa ne znam ni ja, jednostavno ne volim da ih jedem. Odlučila sam da idem da se prošetam malo.
- Mama, odoh ja u šetnju.
- Važi, pazi se.
Pogledam je i namrstim se. Kao da će me neko pojesti, sačuvaj me Bože.
Dok šetam razmišljam da li ću nekada biti voljena kao što je onaj kreten bio voljen od strane mene..Uh, stvarno ne bi trebalo da se zamaram time, preterala sam. Uputila sam se kući kad sam primetila da je već skoro pao mrak..

....

Ulazim u dvorište i upućujem se ka ulaznim vratima. Čujem neku buku koja dolazi iz Nemanjine sobe. On je moj stariji brat, ima 19 godina, obožavam ga, ali se stalno prepiremo. Ulazim u njegovu sobu.
- Nemanja kretenu, šta to dodjavola radiš?! - iznervirano ga pitam
- Oo, Mašice, ja sam super, a ti?
Uff, kosti ću mu polomiti.
- Smanji tu prokletu muziku, čoveče! - već sam počela da vičem.
- Dobro, dobro, izvini. - kaže i ugasi muziku.
- Hvala Bogu, uši me bole.
Izašla sam iz njegove sobe i krenula u moju. Samo sam se bacila na krevet. Spava mi se..
Pozvaću Milicu da vidim šta radi..
- Halo? - čujem dobro poznati glas svoje drugarice.
- Hej, Maša je, šta radiš?
- Aa, ti si, nisam ni gledala ko zove. Učim ovu prokletu hemiju, ubiće me ova profesorka, stvarno nije normalna.
Čujem kako uzdiše. Verovatno je mnogo učila, mogu da  zamislim kako je iznervirana, ali ne pokazuje to sada.
- Nego, hoćeš da dodješ sutra kod mene na jednu trač partiju? - upitam je.
- Naravno, to se ne propušta. - kaže veselo.
- Važi, dogovoreno onda, idem sada, spava mi se, umreću.
- Ajde, laku noć.
- Laku noć.
Ostavila sam telefon i legla da spavam. Sutra škola, ponovo, Treba izdržati sve to...

Evo drugog dela, potrudila sam se da ga napišem, nadam se da će vam se svideti. Hvala svima koji čitaju moju priču. Nova sam u ovome, nemojte mi zameriti na greškama.. ❤❤