Pa, ovako, prvo da se predstavim, ja sam Maša, živim u Beogradu, imam 17 godina. Treniram odbojku, ona je moj život. Mogu reći da sam među najboljim igračima, nije da se hvalim, ali, budimo iskreni.
... Bude me sunčevi zraci. Pogledam koliko je sati. Jaoo, pa meni uskoro počinje trening, dobro je da sam se setila.
- Mama!!
- Kaži Mašo, što vičeš?
- Pa, gde su moje patike za trening, pobogu?!
- U tvojoj sobi, ti si ćorava ili šta?
- Aa, vidi stvarno, evo ih. Odoh ja, zakasniću.
- Ajde, požuri.

... Trening je bio naporan, ali dobro. Uhh, koliko sam gladna, nadam se da je mama napravila nešto dobro, da se najedem kao čovek.
- Mama, šta ima za ručak? - upitala sam je.
- Imaš u kuhinji na stolu picu. - odgovorila je.
Njamii, pica, otkada je nisam jela. Posle moram da se spremim, idem sa Milicom u grad. Inače, Milica je moja najbolja drugarica, obožavam je. Ona je veoma slatka, ima braon kosu i oči, baš kao i ja, slične smo po izgledu. Zato nas ljudi često pitaju da li smo sestre. Ona je viša od mene i to me malo nervira, ali dobro, važno je da je ona predivna osoba, uvek je tu za mene. Otišla sam u sobu da se spremim. Hmm, šta sad obući.. Aa, evo, našla sam. Obukla sam kariranu košulju i crnu kožnu suknju, stavila sam malo šminke, ne volim ništa preterano. Pogledala sam se u ogledalo, pre nego što sam pošla, zadovoljna sam izgledom. Zvoni mi telefon, sigurno je Milica. Javila sam se, rekla je da odem prvo do nje, pa da idemo u grad. Tako sam i uradila, otišla sam kod nje, pa smo se uputile u naš kafić. Stigla sam kod nje.
- Hejj, pa gde si ti?- kaže ona, te me zagrli.
- Evo me, gde si ti? - uzvratim joj zagrljaj.-
- Ajmo, idemo, možda se nađe neko lep. - izjavila je..
Ja sam je samo pogledala i nasmejala se. Stigle smo do našeg kafića. Mislim da su nas svi tamo upamtili. Konobari sigurno, jer koliko smo se puta izblamirale, bolje je da ne znate.
Ušle smo unutra, atmosfera je super. Sele smo za sto i naručile naše piće, hladan nes, kao i uvek.
- Mašo, jel' ima neki dečko? - upitala me je veselo.
- Zašto me to pitaš? Znaš da posle njega niko nije bio u mom životu. - rekla sam to sa malom dozom ljutnje u glasu.
- Ne vrti se sve oko njega, slomio te je, izbaci ga iz glave.
- Znam Milice, ali ja sam ga volela, stvarno sam ga volela, značio mi je previše. - rekla sam joj, pomalo tužno.
- Uhh, pogedaj nekada nekog drugog momka, verujem da ima neko ko će ti se svideti, sigurna sam u to.
- Ja više ne verujem u ljubav i ne želim da se zaljubim i da taj neko bude moje sve, baš kao i on.
- Ajde, dobro, nećemo više o tome. - rekla je.
- Slažem se sa tobom. - utvratila sam.
... Bile smo još malo u gradu, pa smo se uputile kući. Jedva čekam da stignem, preumorna sam...

Ovo je moja prva priča, nadam se da vam se svidja, potrudila sam se da bude tako, volim vas svee... ❤❤