9. decembar 2016.

"...jer ko visoko leti nisko pada", pročitala sam naglas poslednju rečenicu na poledjini knjige mojoj prijateljici Rei kada je neko ušao u biblioteku. Čovek kog prvi put vidim ušao je poprilično rano, tek koji minut posle sedam ujutro. U krem kožnom kaputu, sa smedjom kosom uredno počešljanom i čudnim crtama lica izgledao je pomalo strašno. Bledi obrazi i nos govorili su da nije došao pešice. Par trenutaka stajao je naspram mene i čudno me posmatrao.

Nasmejao se te prozborio nekim neobičnim tonom sa preteranom dozom ozbiljnosti: ,,Pogledaću malo okolo". Rea je klimnula glavom i okrenula se ka meni nastavivši da priča o opisu knjige u mojim rukama. Samo jedan primerak te knjige stigao je jutros. Pružila sam knjigu Rei i rekla: ,,Uzmi je ti prva, ja svakako još uvek čitam ljubić". Obe smo se nasmejale. Namignula mi je i pogledala u nepoznatog čoveka koji je razgledao police sa natpisom ljubavni romani. Ustala je i zašla u sporedni deo biblioteke sa literaturama iza koga su se nalazila vrata sa našim stvarima.

Čim je ona smakla iz glavnog dela biblioteke taj čovek je prišao meni i nagnuo se nad visoki sto ,,Želeo bih nešto opuštajuće, ljubavno", posle kratke pauze dodao je odlučnim tonom, ,,nešto fino". Nisam znala na šta tačno misli pod fino, ali sam svakako mogla da mu preporučim pregršt dobrih knjiga. Rukom sam mu dala znak da me prati te zašla dublje u redovne sa ljubavnim policama. Većina finih, bolje rečeno dobrih knjiga nalazila se izmedju sredine i kraja reda. Kao da su bile poredjane po sve lepšim ljubavnim pričama, a ne po imenima autora.

Pokazivala sam mnogo knjiga istovremeno ukratko sažimajući njihovu radnju u svega jednoj do dve rečenice. Njegov izraz lica je bio čudan, baš kao i on, delovao je mrzovoljno ,,Samo želim nešto fino, nešto od čega ću biti srećan". Pogledala sam u dve knjige koje sam jako volela i isprva krenula prema jednoj, no ipak sam se predomislila i uzela drugu.

Spustila sam knjigu na visoki sto i otvorila spisak učlanjenih ljudi u biblioteci. ,,Vaše ime?", upitala sam.

,,Nisam učlanjen", rekao je kratko i nekako strogo.

,,U redu, nikakav problem. Vaše ime i prezime?", izgledao je kao da se zove Nikola, možda Lukas. To su bila neka imena koja su mi jedino mogla pristajati toliko ozbiljnom i strašnom čoveku.

"Andrej, Andrej Šimon", rekao je kratko. Nisam htela razmišljati o tome jer, naravno, nije imalo smisla. Imena se daju bebama, tada su slatke i sve izgledaju kao neki medeni Andrej. Na kraju, čovek odraste i desi se, kao na primer sada, da mu ime uopšte ne pristaje.

Unela sam podatke i zatražila godinu rodjenja. Podigao je ruku i zasukao kaput pogledavši na sat, negde je žurio. Kratki srebrni odsjaj njegove burme mi je zaigrao pred očima. O svašta pomislila sam. Istog trenutka pokajala sam se pomislivši da on zna o čemu razmišljam jer je ozbiljnije rekao ,, 27. decembar 1980." rekao je kao da nije bio dovoljno ozbiljan i namrgodjen.

Uzela sam još broj telefona i adresu, koja mi nije bila poznata, unela podatke i ubacila ga na listu učlanjenih u biblioteku. Pružila sam mu knjigu, a on je još uvek čekao zbunjen ,,Koliko treba da platim?", pitao je.

,,A ne, prvi mesec je besplatan", rekla sam i dodala uz osmeh, ,,biblioteka časti nove članove". Nagnuvši glavu kao da potvrdjuje rekao je ,,Hajdemo jedan dan na piće, ja častim". Trgnuo me ovim rečima i uspravivši glavu rekao je ,,Dovidjenja", zatim otvorio teška vrata i zbrisao napolje. Ne ostavivši mi vremena da progovorim nestao je.

...

,,Rea?", rekla sam nesigurno i dodala u drugoj polovini smene, ,,Onaj čovek me pozvao na piće". Rekla sam to totalno nesigurno jer mi ni samoj nije bilo shvatljivo to što sam čula. Ostao je neki bedan osećaj u meni, osećaj da je izašao likovajući jer se u njegovoj glavi podrazumevalo da pristajem.

,,Odlično", rekla mi je neodredjenim tonom,  dok je redjala serijal Igre gladi redom na polici sa nazivom distopijski romani.

,,Ne, nije. Ne znam ni ko je taj čovek", podigla sam ton za nijansu na šta se ona okrenula.

,,Jesi li ga upisala?", podigla je obrvu i nastavila, ,,Nadji ga na društvenim mrežama, Oli". Zaustila sam da kažem kako mi to nije palo na pamet, ali sam pregrizla jezik da ne ispadnem još gluplja.