Uzela sam moj telefon sa police na kojoj smo Rea i ja uvek ostavljane naše lične stvari. Zanimao me je njegov status na facebook-u.

Neko je ušao u biblioteku. Sklonila sam telefon.

,,Dobar dan", začuo se prijatan ženski glas. Crvenokosa žena u kasnim četrdesetim godinama koja uvek čita istorijske romane prijatno mi se nasmešila. Prišla je visokom stolu i na njega spustila knjigu Dan posle noći. Rea me je dugo ubedjivala da je pročitam, ali nikad nisam smogla snage.

,,Da li Vam se dopala", upitala sam je dok sam uzimala knjigu.

,,Da", veoma odlučno je rekla, ,,izuzetna priča o četiri žene koje su preživele holokaust. Preporučujem Vam da je pročitate".

,,Želite li da uzmete još nešto?"

,,Crveni šator, to je isto njena knjiga".

Ustala sam i prošla oko stola, te zašla u red pored Ree. Knjiga Crveni šator bila je odmah sa leve strane na drugoj polici. Ljudi su je često čitali. Korice su joj malo pocepane.

Pretražila sam ime Ana Tomić i stavila knjigu na njenu izuzetno dugačku listu pozajmljenih knjiga iz biblioteke. Zahvalila se i izašla napolje.

Pogledala sam u telefon.

,,Znaš kako, Rea, mene on ne zanima i neću trošiti svoje vreme na njega, nikad", prasnula je u smeh.

,,Dobro, dobro. Nemoj da se štrecaš odma. Svakako on ovde više neće dolaziti", rekla je dok je sklanjala prašinu sa poslednje knjige i zatim je vratila na policu.

,,Kako to misliš?"

,,Ma daj, Oli, dala si mu Najbolje je čuvao za kraj. Šta misliš da će da se desi? Da će doći po još slomljenih srca?", rekla je to kao da me je grdi, ali zapravo se smejala.

,,Izvini, ali ta knjiga ima srećan kraj".

,,To što ima srećan kraj ne znači da je srećna. U ostalom, kakav je to kraj uopšte?"

,,Rea, hiljadu puta smo raspravljale o toj knjizi. Ja je prosto volim i zaista mislim da je to najdirljivija ljubavna priča svih vremena".

,,Oli, ti ubiješ u pojam svakog kome daš tu knjigu. Ljudi posle te knjige ne dolaze i po šest meseci".

Uzdahnem: ,,Dobro, ali nije to do knjige".

,,Do čega je, ako nije do knjige?"

,,Pa ne znam", nisam se usrećila svojim odgovorom pa sam brzo dodala, ,,do njih je" i ako ni to nije bilo ništa bolje.

,,Znaš, Oli", napravila je kratku pauzu, ,,ja samo mislim da ta knjiga nije za sve i da ne treba svima da je daješ. Pogotovo ne namrgodjenim likovima koji te zovu na piće". Zaustila sam da kažem nešto u svoju odbranu, ali mi nije dala da dodjem do reči. ,,Jadničak, samo ti je tražio nešto od čega će biti srećan. Ovako ćeš ga ubiti u pojam. Ako ništa, bar si ga se zasigurno rešila".

Počela sam da se smejem i jedva sam smogla snage da joj kažem kako je užasno bezobrazna. Naravno, još par puta sam joj napomenula kako je ta knjiga fenomenalna.

...

Levom rukom sam držala kesu sa namirnicama, a desnom se trudila da otključam stan.

Otvaram vrata i ulazim. Duboko udahnem.

,,Ah, volim taj miris", kažem tek onako za sebe.

Kesu stavljam na crni barski sto, zatim se vraćam da zaključam stan i izujem čizme i okačim jaknu na čiviluk.

Uzimam laptop da se pridružim grupnom video-pozivu sa grupom terenskih biologa. Uvek kasnim na online sastanke zbog mojih smena u biblioteci. Svi su već navikli na to. Ulazim u link iz grupe za Google Meet.

Pozdravljam ih sve i izvinjavam se na kašnjenju. U tom momentu pogledam na sat i shvatim da kasnim samo trinaest minuta, a bila sam i u prodavnici. Osmehnem se jer smatram ovo ličnim rekordom.

U grupi nas je šest, sa mnom sedam. Tri muškarca i četiri žene. Grupa je spontano nastala na kraju prve godine fakulteta kada je nas sedam slučajno (ili možda ne jer Najbolje je čuvao za kraj lepo objašnjava da slučajnosti ne postoje) spojeno za isti sto na terenskoj nastavi. Za ta tri dana i tri obroka dnevno, odnosno ukupno devet obroka, shvatili smo da smo svi najviše zainteresovani za iste oblasti biologije. Od tad pa sve do sad (do kraja prvog semestra u drugoj godini) čujemo se svake srede i svakog petka.

Uživam u razgovoru sa njima, kao i uvek. Trenutno sam najviše fokusirana na gusenice leptira koje pokušavam da dovedem u stadium lutke. Leptirima nije vreme u decembru, ali sam krajem novembra bila u obilasku laboratorije u susednom gradu. Nakon obilaska i par sati razgovora sa glavnim čovekom laboratorije na poklon sam dobila deset jajašca leptira vrste Monarh. Trenutno imam sedam veoma malih gusenica.

Ostatak grupe se takodje bavi proučavanjem insekata. Svako od nas ima neke insekte koji ga posebno fasciniraju. Tokom naših video poziva trenutno delimo različite činjenice koje primećujemo kod izabranih insekata.

Veoma brzo je prošao taj poziv.

...

Žurila sam na sastanak koji mi je Rea ugovoril. Bila je rešena u nameri da mi svakog petka dogovori sastanak sa novim dečkom dokle god mi ne nadje pravog. Objasnila sam joj da to tako ne ide, ali nije je zanimalo. Pristala sam jer mi se izvinjava posle svakog neuspešnog dejta tako što mi kupi pakovanje najukusnijih krofni u gradu. Ovo je sedmi petak koji ću provesti sa, najverovatnije, neprijatnim dečkom.

Približavam se crvenom natpisu Korzo. Veče je izuzetno hladno, svega je par stepeni iznad nule. Ulazim u topao lokal koji je ovog petka sav okićen.

Na uobičajenom mestu ugledam momka kratko ošišane crne kose, crnih očiju i preterano naznačenih crta lica - Bože, Rea, da li ovo treba da predstavlja nekog frajera? - pomislim.

Čvrsto odlučim da mu ne da ni jednu jedinu šansu, već da budem što gora i pošteno zaslužim pakovanje krofni.

On ustaje i prilazi mi. Mahnem mu, a on mi uzme ruku, te je poljubi - Da, Rea, sad razumem. Prošli put sam rekla da želim pristojnijeg, ali nikako nisam mislila na ovo - pomislim i napravim blago zgroženu facu.

Izvlači mi stolicu.

Sedne naspram mene i odmah kreće da priča: ,,Ja sam Marko. Ti si Olivera. Rea mi je svašta lepo ispričala o tebi. I iskreno ti si skroz moj tip devojke, a i lepa si nema šta.", nasmeši mi se, ,,Znaš, ja znam sve o tebi, pa bi bilo bolje da ja krenem prvi sa pričom o sebi. U glavnom jako često idem u teretanu, što se i primeti", pokazao je očima na svoje mišiće i blago podigao ruku da vidim, ,,takodje treniram plivanje. Izuzetan sam u sportu, na primer iz plivanja imam neverovatne rezult-".

Prekinem ga sa zadovoljstvom: ,,Oprosti, ali da li bismo mogli prvo da naručimo?"

,,A, pa, ovaj, da", i glasnije kaže, ,,naravno", zatim digne ruku i uz pucketanje prstiju pozove konobara.

Naručim biftek punjen sirom, pire krompir i mineralnu vodu. Dogovor je i da mi dogovori dejt koji neću samofinansirati.

Nakon što konobar odlazi on nastavlja da priča o sebi. Posle malo manje od pola sata stiže večera, a ja još uvek nisam došla do reči. Pokušavam da ga prekinem u njegovom razgovoru koji vodi sam sa sobom tako što se nadovezujem na njegove teme i okrećem priču na sebe. Ne uspevam u toj nameri. Pojela sam skoro celo jelo kad mi se smučilo od ovog momka.

,,Oprosti me na trenutak, moram do toaleta", kažem mu i blago se smeškam. Sa razumevanjem me pogleda i tiho kaže: ,,Naravno".

U kupatilu sam i zovem Reu.

,,Halo, Drugarice,", priča veselo, ,,kako ide dejt? Hoćete možda ići kod njega u stan, a, Oli?"

,,Za ime Boga, ali da li si ti, Rea, normalna?", kažem pomalo ljuto.

,,Ne, što?" Kreće da se smeje.

,,Pa, vidim. Znaš, sad si mi ovo uradila i više nikad! Ne bih pristala ni da me potkupiš sa deset pakovanja krofni! Ovaj lik je potpuni promašaj", kažem i prekinem poziv.

Sigurna sam da je ostala iznenadjena gledajući u telefon. Nisam ljuta na nju, ali ona ne može da razume da imam visoke standarde.

Vraćam se na večeru i brzo je završavam, kako bismo što pre mogli da se razidjemo.

,,Znaš, pomalo sam umorna", prekinem ga.

,,A, ma nema problema. Hoćemo kod mene u stan? Tamo mogu da ti nastavim priču", izuzetno je nasmejan i verovatno nije imao sa kim da priča jako dugo.

,,Ah, hvala ti na pozivu, ali radije bih otišla u svoj stan", prijatno mu se nasmešim.

,,Razumem, ti možeš slobodno krenuti. Ja ću nazvati druga da dodje po mene, a taman i da popijem još nešto. Ja častim".

,,U redu je, ne moraš", kažem, te se okrećem da nadjem konobara.

,,Ne, ne, sve je u redu.", kaže i nasmeši mi se, ,,Oprosti ako sam te smorio, umem ja to ponekad". Ponekad kažeš pomislim.

,,Ma, sve je u redu. Samo sam umorna", slažem da ga ne povredim.

Uz jedno tiho dovidjenja izlazim iz restorana i krenem ka svom stanu. Pogledam Reinu poruku.

Oprosti, nisam znala da ti se neće svideti

Brzo iskucam da je sve u redu i nastavim laganu šetnju ka stanu. Svuda vidim bare koje se lagano lede - sad je nula stepeni, izgleda - pomislim.