Nakon partije dobrog plakanja zaspala sam. Zvono na vratima me je probudilo. Mora da je Dejana. Nadam se da mi oči nisu toliko natečene.

Sva pospana i jedva orjentisana otvorila sam vrata i ugledala Kristofera. Odjenom više nisam bila pospana, razbudila sam se u trenu. 

Ušao je zatvorivši vrata za sobom. Privukao me je uzgrljaj.

Plakala si? - trznula sam se na njegovo pitanje i pokušala da ga odgurnem od sebe. Nisam uspela nego sam dobila suprotan efekat samo me je još jače stegnuo uz sebe.  Stajali smo tako par trenuaka a onda se odvojio od mene i ogledao me u oči.

Lepša si kad se smešiš pa makar i onom kretenu Arturu. - Nasmejala sam se

Nemoj mi reći da si zbog toga došao? - Ništa nije rekao

Nije ni važno, spava mi se. - Treba mi sna. Podigao me je i zamalo da nisam vrisnula

Pa koja soba? - Odmahnula sam glavom i pokazala prstom znajući da bi se samo uzalud opirala. Uneo me je u sobu i spustio na krevet. Legao je pored mene i ja sam naslonila glavu na njegova prsa. Nakont toga me je san polako savladao.

Neko baš glasno priča što me je probudilo. Kada se setim jučerašnje situacije poskočim. Okrenem se i ugledam Kristofera. On je idalje tu!?

Teodora!- Čujem kvaku i momentalno ustajem gurajući vrata da se ne otvore.

Teodora šta radiš? - Dobro pitanje šta za Boga radim? 

Pogledam ka krevetu i vidim Kristofera kako se smeje. Njega ni najmanje ovo ne dotiče, čak ga i zabavlja. 

Pokažem mu rukom da ćuti ili je mrtav. Samo se nasmejao i posmatrao prestavu.

Ništa, emm... - Šta da kažem?

Došao je Artur, Anastasija i Nikola - Divno...

Presvlačim se, sad ću ja. 

Dobro, požuri... - Čujem je kako ide i odahnem. brzo se presvlačim ne mareći što je kristofer ovde. I ona je sve video... Kada se obućem okrećem se ka njemu koji već gleda ka meni.

Budi tu! 

Jasno šefice!

Uf! - Još se i zeza! 

Izlazim iz sobe i idem u dnevni boravak. Pozdravim se sa svima i sedam. 

Pa od kud vi niste trebali ići... - Kaže Dejana ali Anastasija je prekine.

Da, ali moj brat se ne javlja! Kreten! - Uhvatim se za glavu.

Veroatno je sa nekom... Mada obićno bude u hotelu.... . U tom trenutku se čulo da je nešto palo u mojoj sobi. Svi su skočili na noge. Ne ja sam gotova, gotova! Da se lep pomirim sa činjenicom na vreme. 

Mačka! - kakva bre mačka Teodora!?

Komšijina mačka, nekad dođe preko terase... Sedite nije ništa strašno.

Nećeš ni da pogledaš šta je srušila? - Upita Anastasija. 

Posle ću - Artur gleda u mene i verujem da konta da nešto mutim.

Šta se dešava? - Ah Arture!

Ništa! - Svi gledaju u nas a Artur ustaje i kreće ka mojoj sobi.

Ne, stani! - Otovri vrata, a ja zažmurim. Kako se ništa nije dešavalo otvorim oči. Nema ga... Izdahnem od olakšanja.

Vidiš... Idite vi ja samo nešto da uzmem - Zatvorim vrata za njima.

Gde si? - Otore se vrata ormana

Ne mogu da verujem da sam na ovo spao - Smejala bi se ovome da imam vremena i da sama sebe ne bi ubila sad. Misli Teodora.. Misli... kako da ga izvučem odavde!?

Terasa!

Terasa?

Izaćeš kroz terasu! 

Da mi je znati kako ću to da izvedem? - Kaže uz onaj njegov kez i već znam da sledi neka njegova glupost. 

Imam bolju ideju?

Slušam?

A da samo izađm kroz vrata?

Kako da ne! I da te svi vide. 

Ne brini kulturno bi se javio. - A ja ću kulturno da te ubijem! Majke mi, obesiću ga!

Na terasu! - Na susednoj terasi ugledam komšinicu. Naravdno da nism prsla i da vidim da smo na sestom spratu. 

Ana? - Okrene se ka meni

O Teice - Voli tako da mi tepa pošto je malo starija od mene.

I lepotan... - Mahne mu

Može mala pomoć?

Pomoć? 

Da, pomoć. Recimo da preskoči kod tebe i izađe iz mog stana a da ga niko ne vidi. Usput i da se praviš da se ovo nije desilo? - Nasmeje se i pokaže rukom da dođe.

Ozbiljno? - Nasmejm mu se

Vala ozbiljno! - I tako ga sada gledam kako preskače ogradu i nasmejm se, mada on ne izgleda zadovoljno situacijom. 

Teodora... - Brzo izjurim iz sobe...