Nakon što sam izašla na parking duboko sam udahnula.

Preživih i ovo.... - Krenula sam da tražim telefon jer ne mogu peške kući kad sam osetila da me je neko uhvatio za rame.

Vidim lepo si se zabavila. - Evo ga moj ljutko. Nasmejem se naglas na ovu pomisao.

Nešto je smešno?

Da. Zapravo jeste. - Kazem sa osmehom i ako sam do pre samo minut bila namrgođena.

Bar se neko zabavlja.

Izvini me moram zvati taksi. - Kažem pa krenem da otključam telefon ali on ga uzme.

Odvešću te ja.

Nema potrebe. - Dosao je do mene i podigao me. Gledam u njega u potpunoj neverici. Mada ne znam ni ja zašto od njega se sve može očekivati.

I tako me ko princezu uneo u njegov auto.

I sad ćutio on, ćutim ja. Sve dok nisam videla da je promasio dva skretanja ka mojoj kući. Dakle ili ide dužim putem ili ni ne ide tamo, što bi bilo logičnije.

Gde idemo?

Kod mene. - Ma nemoj.

Zašto?

Zato! - Opet je ljut. Ili nije ni prestao biti otkud znam vise.

Ja ne idem tamo.

O lutkice ideš.

Ne, ne idem. - Odvežem pojas.

Zaustavi auto ja ću izaći ovďe !

Nećeš veži se i sedi lepo.

Zaustavi auto otvoriću vrata! Ne znaš šta sve mogu da uradim kad poludim. - Zaključa ih gospodin

Neću ni znati. - Ćutala sam ostatak puta. Kad smo stigli do njegove kuće otključo mi je vrata. Izula sam štikle i jednom gađala njega a drugom mu razbila prozor na autu. Napuko je očigledno sam trebala jače. Ali nije to meni bilo dovoljno. Uzela sam ključ od stana i počela da mu grebem auto. Nećeš ga ti više voziti ako se ja pitam.

U jednom trenutku me je sam prebacio preko sebe i krenu da me unosi dok sam se ja koprcala ko riba na suvom.

Ubiću te kunem se!

Srećno lutkice.  - Spusto me je na krevet. Dao mi svoju odeću i pokazao mi ka kupatilu. Ali ne nećemo tako! Zovem ja moju Dejanu.

Hej, gde si ti? Mi smo došli kući da ti se momci izvine usput gledamo nešto. Blizu si?

Kunem se da ću da poludim! - Ne mogu joj sad reći gde sam.

Šta se desilo?

Ništa. Ne čekajte me prenoćiću kod Kristijana - Pa nek se on malo jede kad ga sestra nazove.

Gde?! Šta...  - Prekinem. Okrenem se i vidim da se smeši

Ja se ne bi smešila da sam na tvom mestu.

Zla si.

A ti si kreten!

Presvuci se.

Izađi.

Neću - Krenem ka njemu sa namerom da mu opalim šamar ali on me poljubi. 

Nemogu... Odustajem. - Skinem haljinu i odem u kupatilo sa njegovim stvarima. Otuširam se i sperem sminku. Obučem njegovu majicu i trenerku i izlazim. Kako me ugleda tako počne da se smeje. 

Izgledaš....

Savršeno znam. - Kažem pa krenem iz njegove sobe ali me spreči, zagrlivši me od nazad. 

Spavaćeš ovde. 

Samo me pusti....

Neću. - Nisam imala više snage da se prepirem bila sam umorna pa sam tako legla pored njega. Osetila sam njegovu ruku preko mene i kako mi se približio ali ubrzo sam zaspala.

Ustajem na to da mi telefon zvoni. 

Halo.... 

Gde si ti?!

U krevtu ti?

Jao zvala si me ali malo sam više popila ne sećam se šta si rekla gde si? - Pa da ovo se samo meni dešava. 

Drugarice, sad ću ja. 

Aj mi smo svi ovde oklembešeni. - Pa da okupacija mog stana. Prekinem.

Gde ćeš?

Kući, draga drugarice moja. - Nasmeje se još uvek pospan. 

Ni na doručku nećeš da ostaneš? - Ne, bežim dok me još tako lepo pitaš.

Idem, ovi će poludeti. 

Tako? - Kaže mi pošto sam pojurila napolje. Pokupim svoju haljinu i izađem iz sobe. Složim mu stvari i izlazim. Ovog puta sam već nazvala taksi. Ulazim i kažem mu adresu stana ali gle isti taksista kao onaj dan. 

Opet ista ruta?

Da - Kažem kroz smeh

Ovog puta nisi toliko smetena. - Ovog puta sam primetila koliko si lep. Vožnja se nastavila u tišini sve dok nisam trebala da izađem. 

Dao bi ti broj, ali već ga imaš. - Nasmejem se na ovo i mahnem mu na izlazu. Ali vratim se i ostavim mu broj na papiiću.

Da budemo jednaki. - Okrenem se i sama sebe upitam da li sam dobro? U životu nisam nekom neznancu dala svoj broj. 

Ulazim u svoj stan i verujte došlo mi je da zovem taksistu da se vrati po mene. Haos, je blaga reč na šta mi stan liči.

Hej, dolazimo sebi polako. 

Koliko ste vi popili? Ne želim da znam. - Presvukla sam se pa im pomogla sa spremanjem kad se čulo zvono. 

Idem ja brat mi je, zvala sam ga. - Divno. Ulazi i odma zalepi pogled za mene. 

Što ti je toliko trebalo? - Upita ga sestra

Neka ludača mi je juče razbucala auto. - Uhvatim se za glavu. 

Ludača? - Koji me vrag terao da pitam to!

Ludača, ali priznajem bila je lepa. - Anastasija nas gleda. U tom trenutku zazvoni mi telefon. Nepoznat broj. Izgleda kao da je vozač. Javim se.

Halo

Kome ti to dajes broj? - Prepoznala sam glas u sekundi.

Arture!?

Lepotice....