Godinu dana kasnije

Nikola me opet zove u onaj kafić. Valjda nije opet neka ozbiljna veza... Pa bar znam da je u ovom kafiću dobra topla čokolada. Ulazim u kafić i vidim ga kako cupka nogom. Nervozan? Ma ne! On nikad nije nervozan. Njegova prelepa crna kosa, izvajano telo i ta majica. Već vidim devojke koje će me ljubomorno gledati. Ali šta mogu. Da im kažem da ne gledaju tako jer ga ni ja nemam? Jer ga ni jedna još uvek ne može imati? Ako se pojavi ikada ta što će ga imati. I ja ću zajedno sa njima biti ljubomorna na ta dva crna oka što gledaju zaljubljeno nju, a ne mene.

Sedam do njega i on izvadi kutijicu ispred mene. Jel mi rođendan? Ne. Neki specijalan dan? Koliko znam ne. Šta je to, onda?

Cao i tebi. To bi bilo? - Gledam u kutijicu

Verenički prsten - Otvorio je kutijicu i ja sam raskolačila oči. Kakv bre verenički prsten?

A - Je bilo sve što sam izustila. Jel danas prvi april?

Zaprosiću je.

Koga? Šta? - Šta ovaj lupeta sad meni tu. Otvorio je kutijicu i videla sam plastičan prsten. Jel on hoće da ja dobijem infrakt? Zeza se tu samnom. A ja zamlo umrla. U tom trnutku zazvoni mu telefon.

Moram do firme

Treba i ja da pođem?

Ne, sam ću da rešim

Važi vidimo se - Naručila sam vodu. Jer mi od njegovih šala uvek sve presedne. Znao je par puta da se ovako našali. Majmun!

Dolazim kući i bacam stvari sa sebe, samo da danas prođe što pre...

Dva dana kasnije

Dva dana se nisam videla sa Nikolom. Danas smo ga zvali da gledamo filmove. Ali odbio je sa izgovorom da danas radi ''ono'' i da znam ja šta. Verovatno neka devojka, njegov krevet.... Tako da smo Dejana i ja pozvale Davora. Gledamo film i meni zvoni telefon.

Oo Nikola nas se setio - Kažem uzmem kokice i javim se.

PRISTALA JE!!! - Ko? Šta?

Šta? Ne razumem?

ZAPROSIO SAM BRE ANASTASIJU, PRISATALA JE!!! - I sada sam počela da se davim kokicama.

Jesi dobro? - Čujem Nikolin glas dok se gušim. Dejana je otrčala da mi donese vode. Taman kad je bila u vidnom polju izustila sam

Zaprosio? - Ispala joj je čaša

Šta se to tamo dešava jesi dobro? - Brzo je otrčala po drugu i vratila se. Popila sam vodu te se smirila

Koga si bre zaprosio?

Pa jesam ti pokazao prsten?

To je bio plastični prsten. Mislala sam da se sprdaš.

Da jer se radi po porudžbin, i hteo sam nešto drugačije. Pa rekao sam ti i da ću danas ono da uradim

Mislila sam ono ne ovo - Dijana i Davor gledaju u mene

Čućemo se, uskoro treba da se upoznate

Da... - Spustila sam telefon i zadržala suze, ali nije išlo.

Jel... Jeste? - Samo me je zagrlila i mislim da je Davor svatio šta se ovde dešava. A ja? Samo sam plakala. Zašto sada plačem? Duboko u sebi sam znala da je moralo biti ovako.

Nakon nekog vremena. Otišla sam u sobu. Uz izgovor da mi treba sna, ali da sam dobro. Đavola sam dobro. Venčanje? On će se venčati? Sa drugom? On je voli, onako kako mene nikada nije i kako nikada neće.... Suze su same navirala, a bol je bio nepodnošljiv. Zašto sada plačeš? Zašto....

Sledećeg dana

Nikola sedi u našem stanu. Davor, Dejana i ja smo tu. On nam priča o tome kako je Anastasija lepa, dobra. Ona je ovo, ona je ono. I najbolji deo venčaće se za mesec dana. Očekuje moju pomoć i već me izabrao za kumu. Treba da se upoznamo za dva dana. Ne sutra nego prekosutra. Divno daj mi bar nedelju da se istugujem, a ne jebena dva dana. Samo ćutim i klimam glavom na sve što kaže.

Ledena, jesi li dobor?

Da, moramo da poradimo na novom nadimku. - Rekla sam te se nekako nasmejala

Kako to da se ti ženiš? - Upita Dejana

Zavela me, i večno osvojila - Jao raspadam se, i to na sarkastičan način.

Uuuu - Dodala sam

Još tebi nekog da nađemo

Ne treba. Dobro je meni i samoj

Rekao sam ja Anastasiji za tebe. Kaže da sem njenog brata nema tog koga ne može da dovede na svršen čin. Poverovao sam joj tek kad je mene smotala - Nasmejem se na ovo, jedva.

Ajde da je vidim naša ledena neće nikoga - Dodala je Dejana. Pogledala sam je prekorno. Sećam se koliko puta je probala da mi uvali nekoga, ali bezuspešno. Mene je već neko smotao ali on se ženi.

Nemoj i ti sa tim... - Znam da je džabe upozoravam.

Jedva čekamo da upoznamo Aleksandru

Anastasiju

Da, Anastasiju. Izvini - Ni ne razmišljam kako treba.

Idem ja sad videćemo se u deset za dva dana. Znate adresu restorana? - Govori na vratima

Da, vidimo se - Mogu se vratiti tugovanju.

I tako dan mi je prošao u tugovanju. Predveče sam provela gledajući tužne filmove, plus puno slatkiša. Dejana trči oko mene kao da sam dete. Kako se bliži ponoć tako znam da je još bliži onaj ručak.

Odlučila sam da izađem i bar malo zaboravim na ovo. Dejana je zaspala. Pa je nisam ni dirala. Otišla sam do ormara i izvukla usku crvenu haljinicu. Zatim digla kosu dok sam pustila jedan pramen da pada, crveni karmin, šminka i torbica. Pokupila sam jaknicu te izašla.

Nikad se nisam ovako spremila. Možda sam čak i preterala. Otišla sam u Nikolin omiljni klub. Ne znam možda sam htela da ga vidim kako se zeza sa dve plavuše tu negde, ali moje molitve nisu uslišene. Nije ga bilo. Sela sam za šank i naručivala piće za pićem. Koliko je loše sedeti za šankom sam piti i prisećati se svega?

Od osnovne škole on je jedini u mom životu. U Dvadesetšestoj sam devica. Alo i za sve je on kriv. I dok ja krivim njega, sudbinu i sve od reda... Neko seda pored mene.

Piješ sama? - Ne treba mi ko god da je

Da, tako će i ostati - Vratio mi se stav. Uvau, a ja mislila da sam skroz potonula

Kristofer, ako te zanima moje ime

Teodora - Rekla sam te ispila još jedno piće

Ostavi te, a?

Kamo sreće, ženi se - Popila sam previše, dokaz je to što retko kad pričam o svom životu bilo kojoj osobi osim Nikoli i Dejani

Bili ste nekad, nešto?

Nikad, ništa!

Šta kažeš da zaboraviš da njega, ovu noć - Nudi mi seks za noć i verovatno bi odbila ali očajna sam, pijana sam. I ne mogu zauvek biti devica...