Vratila sam se na staro,napokon.
Šta da nisam uspela?Šta bi mi učitelj rekao?Sigurno zna za naše moći,nervira me što o ničemu ne govori,već moramo mi sami da saznajemo o novim stvarima.
Kamen sam i dalje nosila u ruci i htela ponovo da pretvorim sebe u drugi izgled.Ponovo sam prtisnula kamen i postala devojka bele kose.Prvog puta sam samo gledala svoje lice i kosu a sada me je više zanimalo moje odelo.Na sebi sam imala kao neke štitove,a na glavi neku vrstu kapuljače.Materijal je veoma mekan a štitnici veoma jaki.Od iza skoro sve je bilo otvoreno,tako da su se moja ledja pomalo videla.Na sebi takodje imam i crn ogrtač koji je veoma dug i dodiruje pod.Takodje,od oružja imam mač,dve duge oštrice a od iza mali nož koji izgleda služi ako se nadjem u nekoj opasnosti.
Ja:Izgledam kao da sam iz nekog filma ali je baš kul!
Svidela mi se nova ja.
Pomalo sam bila umorna,tako da sam se vratila na staro i ubrzo zaspala.Ovo je bio veliki dan za mene...
Jutro je,probudila sam se i videla Andjelu kako sedi i čeka da se probudim.
Andjela:Oo,dobro jutro.
Ja:Dobro jutro.Zašto si došla?
Andjela:Moram nešto da ti kažem...Saznala sam da na kamenu možemo imati moći i promeniti izgled Ema.
Ja:Znam...Sinoć sam videla sebe drugačije.
Andjela:I?
Ja:Pokazaću ti,ali i ti meni!
Andjela:Dobro,dobro.
Uzele smo svoje ogrlice,dok sam ja morala da prtisnem kamen da bih se pretvorilu u novu ja,ona je samo skinula ogrlicu i podigla je visoko.Njen kamen je sijao narandžasto-bele boje.Izgleda potpuno drugačije,njena kosa postaje narandžasta sa ponekim crvenim pramenovima,a odelo joj sjašti kao zlato.