Na svu sreću,Andjela me je pozvala jer smo trebali da se vratimo u svoje sobe.Primetila sam da se Kek namrštio kada me je Fred zagrlio.Šta ako mu se svidjam?Ja ga i dalje volim...Ili samo nešto izmišljam.Pa naravno da je to uradio jer nas je Fred prekinuo.
Svako se vratio u svoju sobu,a noć je već uveliko pala.Sutra počinje novi dan,a avanture tek počinju...
Jutro je došlo,probudila sam se i spremala se.Od garderobe izabrala sam belu majicu,farmerice i crnu jaknicu jer je bilo pomalo hladno napolju.
Ja:Sa kim radiš Andjela?
Namerno sam je pitala i ako sam znala,oduvek ih spajam jer su baš jedno za drugo...
Andjela:Radim sa Levijem,što pitaš?
Ja:Ma onako,ja radim sa Kekom...
Andjela:Opaa~
Ja:Jao ne,samo fali da počneš da me zezaš...
Andjela:Hahaha
Razgovarale bi smo mi još,ali je počela padati kiša pa sam morala trčati do Kekove kućice.
On je već sve pripremio,a ja sam za džabe ponela veliki list na kome smo trebali raditi.
Ja:Osećam se kao da sam u školi...Zar treba baš mi da smislimo ovaj plan...
Kek:Hahaha,pa ti ne znaš ni gde se nalaziš.
Kako me samo nervira...
Ja:A ti kao znaš!
Malo smo pričali,malo se svadjali a malo i smejali.U jednom trenutku mi se čak i učinilo kao da želi da mi privuče pažnju.
Pošto nismo znali gde se taj zli učitelj nalazi,plan nam je ostao na polovini.Trebalo je da nam kaže gde se nalazi a ne da mi bijemo glavu zbog toga...
Kek:Hej,sinula mi je ideja.Danas nam je Učitelj dao one kamenje koje nosimo kao ogrlicu oko vrata,jel da?
Ja:Pa da...Ali to nam ne može pomoći...
Svoju ogrlicu je uzeo u ruke i otvorio je,a onda se na papiru počela ocrtavati neka vrsta dvorca,a to je značilo samo jedno...To je dvorac u kome ON sigurno živi.