U isto vreme,dvorac je počeo da raste i menja svoju boju.Postaje beo,sa plavim krovovima.Oko nas,nekadašnja livada sada postaje veliki park sa raznim cvećem i velikim žbunjem.Pogled je divan,divili smo se ovakvom lepom prizoru koji nas je ostavljao bez daha.
Učitelj Griffin:Vreme je da krenemo,draga deco.
Bilo nam je žao što ćemo morati da krenemo.Ovo je prvi put da vidimo ovakvo lepo mesto a sada i zadnji put u našem životu.
Krenuli smo da bi smo što pre stigli kući.Više nije bilo šume kroz koju smo morali da prodjemo već je sve bilo čisto i samo smo prolazili putićem.
Kada smo stigli,sve svoje stvari smo ostavili i pričali sa Učiteljem.
Učitelj Griffin:Sada će te se vratiti kući,draga deco,neću vas više mučiti.
Bili smo presrećni zbog toga ali će nam ovo mesto mnogo nedostajati.
Sara:Da li ćemo moći da se nekad vratimo ovde?
Učitelj Griffin:Nažalost ne.Svoj zadatak ste izvršili i naravno ovde niste došle samo zbog toga.Došli ste da bi videli svet za koji nikada niste čuli i isto tako saznate nove stvari.Mada,bila je ovo dobra ideja što sam vas doveo ovde,sada svako ima svog para i srećni ste.
Počeli smo da se smejemo.Istina je ovo što je rekao,srećna sam što sam sa Kekom a isto tako i Andjelu vidim srećnu jer je sa Levijem.
Učitelj je sve nas ponovo zagrlio i oprostili smo se sa njim.
Svojom magijom je otvorio veliki portal koji će nas dovesti kući.Krenuli smo ka njemu i mahnuli mu zanji put a zatim nestali.
Učitelj Griffin:Puno ćete mi nedostajati...