Serena:Sve je spremno Arguse.
Argus:Dobro je,znao sam da mogu verovati u tebe.Kada krenu ka šumi,neće ni izaći iz nje.
Počeo se smejati glasno i duboko.Serena je držala svoje prste u ušima dok se nije prestao smejati.
Argus:Sada si slobodna,ja ću narediti svojim vojnicima da budu na mestima oko dvorca,da ne bi jadnici slučajno ušli u njemu i napali me.Za vreme borbe,imaćeš zadatak da ubiješ sve koji imaju kamen na sebi,a kada to uradiš,kamenje ćeš donesti meni.
Serena:U redu.
Serena je izašla iz prostorije,bio je sada sam.
Skinuo je svoju kacigu koju nosi od kada je pristao da bude na tamnoj strani.Seo je i ćutao.On je i dalje čovek po izgledu,koji nosi čvrsto odelo,ali u sebi više nije onakav kao što je i bio.
Svakog dana sam išla sa Učiteljem na livadi,vežbala i vežbala.Nisam se toliko vidjala sa ostalima,ko zna šta rade sada.
Ja:Mogu li da odmorim malo,molim vas...
Učitelj Griffin:Naravno,ali već si se umorila,to nije dobro.Šta ako budeš povredjena,hoćeš ležati i umirati,ili ćeš nastaviti i boriti se kako znaš i umeš?
Reči su bile veoma mudre.Kako stari ljudi mogu da budu pametni a da mi toga nismo svesni.
Ja:Nastavila bih.Ipak je ovo vežbanje,još uvek nije prava borba.
Učitelj Griffin:Slažem se sa tim.Hajmo da probamo da li možeš kamenom da u sebi stvoriš moć.Zanima me kakve su.
Udaljila sam se par metara od njega,radi bezbednosti.Svoj kamen sam čvrsto pritisnula i oko mene se polako stvarao crni dim.Moja kosa je počela da crveni a oči su i dalje ostale crvene.Osećala sam veliku energiju u sebi,ali je od jednom samo nestala.Bila sam ljuta na sebe jer nisam uspela.Ponovo se vratila,verujem da je to zbog mog besa.
Podigla sam ruku visoko a onda iz šake je samo od jednom izašla prevelika moć i malo falilo da polomim štit.Snagu koju sam osećala je teško opisati.Tama se stvarala u meni dok me je Učitelj samo posmatrao i divio se mojoj snazi.