Ja:Kako sam samo glupa...
Rekla sam to u sebi.Ponekad mogu biti toliko velika karma da je to više loše nego što treba da bude dobro.
Opet sam se prisećala vremena kada sam bila kući i kada je Učitelj došao po mene.I dalje pokušavam da povežem neke stvari ali mi to i ne ide.Naši preci,reči "Dobrodošla nazad" koje je rekao Učitelj i spašavanje ovog sveta.
Kući sam krenula sama,jer sam to tako i htela.Nije me niko više zanimao,samo sam htela da dodjem kući i pomiriti se sa time da ja nikada neću biti srećna u ljubavi i da se sigurno neću vratiti kući i videti svoje roditelje koji mi mnogo nedostaju.
Ušla sam u svoju sobu,ostavila knjigu na stočiću koju sam uzela da bi je pročitala i uzela mač,moje oružje koje ću koristiti ako se borim protiv vojnika.Stala sam pred svoje veliko ogledalo,skinula svoju ogrlicu sa kamenom i pretvorila se u moju formu.Moja bela kosa je duga skoro do stomaka,smetala mi je i oduvek sam želela da imam kratku kosu ali bi me majka uvek nagovarala da je ne skratim.Svaki bol koji sam trpela nije bio lak,želim samo da to prestane ali znam da se to neće promeniti.Svoj mač sam držala u desnoj ruci,dok sam drugom držala svoju kosu i podigla je do ramena.
Kosu sam držala čvrsto i mačem je počela seći.Odsekla sam je.Više nisam marila ko će šta da mi kaže,jer želim da radim ono što ja hoću i da izgledam onako kako ja želim.Pogledala sam svoju kratku belu kosu,slaže mi se ovakva dužina.
Pošto sam sebi nabavila drugačije odelo,jedino što je ostalo je šešir koji je crno-braon boje i na gornjem delu kao ukras ima crveni kamen koji se presijava.