"Hej, Anelis!" Pozdravio ju je moj brat. "Zdravo, ja sam Anelis, Jusperova sestra." Predstavila se. "Ja sam Korin, a ovo je Hazel." Predstavila ih je, a mene ko jebe pa da.

"Hej, ja sam Zoe, Austinova sestra." Predstavila sam se. "Oh, drago mi je da te konačno upoznam, Ast nam je puno pričao o tebi." Ast? Ako je moj brat prihvatio da ga tako neko zove ja sam Boginja. "Usput, sviđa mi se kosa." Rekla je Anelis. Zahvalila sam joj se, pre no što je sela između Austina i Juspera. "Pa šta se radi?" Upitala je. "Kladi se." Odgovorila joj je Hazel. "Kladim se da ne možeš da je odvučeš u krevet, Jace." Rekla je Anelis pokazivajući na mene.

"Zakasnila se, Jusper se već kladio sa njim da ne može." Rekla je Korin. "Da, a ja sam se kladio da ne može da se ne zaljubi u njega." Reče Austin. "Sestro, srećno ti bilo, on ti je Bog za flertovanje." Kaže mi Anelis.

***

Budi me užasan zvuk alarma, ustajem iz kreveta i odlazim u kupatilo da obavim higijenu.

Sinoć oko pola dvanaest su svi, sem Austina i mene, otišli kući, ipak je danas škola.

Izlazim iz kupatila i odlazim do ormara. Oblačim crne farmerke pocepane na kolenima i crnu Jace-ovu majcu. Da, dao mi je majcu, kao neki gest da što pre padnem na njega ili tako nešto. Rekao mi je da danas moram da je obučem.

Sobzirom da je on džin naspram mene, majca mi je bila široka i dugačka do pola bedara. Znači vreća za krompir bi mi bila uža, valjda.

Kosu svežem u rep.

Obuvam crne patike i izlazim iz sobe. Spuštam se dole i ulazim u kuhinju, odmah mi miris slanine ulazi u nosnice.

Sednem za sto i krenem da jedem. "Gde je Austin?" Upitam gospođu Maris, našu kućnu pomoćnicu. Žena od oko 40 godina. Naši su je unajmili da dolazi svako jutro da nam sprema hranu. "Otišao je, rekao je da će Jace da te pokupi, tako mu je naredio." Odgovorila mi je. "Ko je kome naredio?" Upitam. "Jace je naredio Austinu da te on pokupi, spominjao je neku igru." Odgovori mi. Ustanem od stola i popnem se nazad na sprat, zaboravila sa telefon.

Austin je mrtav kad dodjem u školu. Čujem otvaranje ulaznih vrata pa se zaputim ka dole.

"Ti i onaj moj ludi brat će te me zapamtiti." Kažem preteći prstom. "Da, da ajde da krenemo, zakasnićemo." Kaže mi Jace. Uzimam ranac i izlazim iz kuće. Krenem ka crnom BMW-u i sedam na suvozačevo mesto. Jace seda na vozačevo i startuje motor.

Nakon 10-ak minuta stižemo na parking škole. Izlazim iz kola i dolazim do Jace-ovih vrata. Kada izađe zaputimo se ka ulaznim vratima. Dvorište je prepuno i svi bulje u nas. Čujem i došaptavanje tipa "ko je ona?", "šta ona radi sa Jace-om?",...

Ne obazirem se na to i nastavim dalje. Osetim ruku na svom struku, koja mi neda da ubrzam hod. "Jace, pusti me." Kažem mu tiho, da drugi ne bi čuli. "A zašto bih?" Upita me sa smeškom. "Svi bulje u nas, neprijatno mi je." Odgovorim mu. "Moja ruka ostaje tu gde jeste i tačka." Kaže mi i još me više pribije uz sebe.

Ušli smo u školu i otišli do mog ormarića. Austin je juče bio da mi uzme raspored časova i broj ormarića. Ispostavilo se da mi je ormarić odmah pored Jace-ovog.

"Hej Zoe." Pozdravi me Korin, zajedno sa Hazel i Anelis. "Hej, devojke." Uzvratim im pozdrav. "Koji ti je prvi čas?" Upita me Hazel. Izvadim raspored iz ormarića i pogledam. "Prvi čas mi je matematika." Odgovorim joj. "Sjajno, imaš čas sa mnom." Reče Jace. "Zar ti nisi druga godina?" Upitam ga. "Jeste, ali se prva i druga i treća i četvrta mešaju." Odgovori mi Anelis. "Imaš čas i sa mnom i Jusperom." Reče mi Korin.

Zvonilo je za čas, pa smo se zaputili ka kabinetu matematike. "Sedimo zajedno?" Upitam Korin. "Dogovorila sam se sa Jusperom, sorry." Odgovori mi sa tugom u glasu. "Izgleda da si opet zaglibila sa mnom, malena." Reče mi Jace. Na što ja samo prevrnem očima.

Sednem u zadnju klupu do prozora sa Jace-om, kad ugledam barbiku kako hoda ka nama....

To je to, znam da poglavlje nije dugačko, ali imam da pišem za još dve, tri priče. Ćaos!