《 ZIINA PERSPEKTIVA》

-" sta se desava sa tobom?"

Zbunjeno dignem glavu ka Irini.

-" ozbiljno pitam Zia sta se desava sa tobom?"

-"Nista?sta sam uradila?"

-" Telefon ti je  u rukama stalno, a znam da Nikolaj nije sa druge strane"

Zakljucam telefon i smireno udahnem

-"Irina nista se ne desava, samo Nikolaj ocekuje velike stvari... Hocu malo mira"

-"Ne ti si Nikolaja pravila onakvim kakvog zelis da bude. On je uradio sve da budes srecna. I vidi se da mu je stalo, ali ti ga nekako izbjegavas"

-"ne izbjegavam, samo hocu malo mira"

-" ja te znam Zia, bolje od svih. Ceo zivot ti pricam, svakog lika kog sam imala. Sad je red na tebe. Nikolaj nije, ko je?"

Profesor ustane, te i nas dve krenemo ka napolje

-" znas da mene ne mozes slagati"

-"znam, pricacu ti."

I hocu, odlucila sam da joj kazem sa vec 5 dana tapkam poruke sa njim. Pricamo , salimo se, slikao mi je more i  mnostvo papira. Ja njemu predavanje, stazu. Gotovo da nismo prestali sa dopisivanjem od kad je otisao. Nikolaj je cekao ispred fakulteta kao i svakog petka.

-" Brze ste ovog puta"

-" jesmo i idemo na onaj sjajni kolac"

Nikolaj se namrsti ali ipak nastavi da vozi ka nasem kaficu.

-" Zasto mi ne odgovaras na poruke, zabrinuo sam se Zia"

-" imala sam obaveza i sjutra sam u haosu"

-"Sjutra sam mislio da idemo negde i proslavimo 6-tu godinu nase veze"

Ljuto mi se obrati, a ja gotovo da sam zaboravila na datum.  Prvi put u zivotu sam zaboravila!

-" Znam nadoknadicemo"

-"sta je to toliko da ne mozes da mi se javis, da ne koristis telefon? Ne shvatam Zia! Zaboravila si nasu godisnjicu"

-"Nisam zaboravila Nikolaj!"

Bijesno dreknem na njega sad vec nervozna.

-" Nisam samo imam obaveza neodloznih"

-" kojih ti to obaveza molim te imas pa da ja ne mogu da znam"

-" Vezani su za mene"

Irina uskoci u sred svadje da se ne pokoljemo

-" Vezani su sa mene i zaista je zenska privatna moja stvar."

-" Dobro, odmah treba da mi kazes da je  tako"

-" Sta ja tebi imam da polazem racune Nikolaj! Nisi mi otac nego decko!  Nisam ti se pela po mozgu kad bi zaboravio godisnjicu!"

-" dobro Zia pogrijesio sam, zao mi je samo nisam znao da je to tako ozbiljno"

-" Dobro!"

-" Izvini"

Sklonim ruku od njega i okrenem glavu. Sta radim ne znam ali ovo nije Zia... ovo nisam ja.

-" Mozda najbolje da nas dve odvezes kod mene i da nadoknadimo ovo sleseci petak"

-" i ja mislim"

Podrzim Irinu,  dok on odmah uradi kako smo predlozile.

-" Zia, ne budi dijete"

Rekao je smireno kad se parkira ispred njene kuce

-" Nisam dijete. Vec se ti ponasas tako. Posvadjacemo se ako nastavimo danas sa raspravom!"

-" dobro, zovi me sjutra kad zavrsis"

-"dobro"

Izjurila sam iz auta u krenula za Irinom no ona me odmah uvuce u svoju sobu i ispitivacki krene posmatrati.

-" Pricaj!"

-"ovako... Slucajno sam upoznala jednog momka..."

-"kojeg? Pricaj, sta se desava!?"

-"polkao... Upoznala sam ga, trcali smo zajedno, pricali i na kraju sam ga upoznals jako dobro... desilo se i to da smo gledali film i jeli burgere.  On u opste nije los kakvim ga ljudi prestavljaju"

-"Ko bree!?"

-"pa, Vuk Smolov"