Poslije škole me pokupio Dino autom kojim smo odmah odjurili do Kiarine kuće gdje smo odlučili pronaći tu bilježnicu. 

Kiara je poslije škole morala ostati na dodatnoj nastavi iz biologije jer je profesorica jako voli, a i dogovorila se da se vidi sa Teom tako da smo ja i Dino dobili skoro dva-tri sata da uspijemo pronaći bilježnicu. 

Dovezao je do Kiarine ulice, ujedno i ulice u kojoj živi Leon s Larom pošto su sada kao polubraća. Dino je ostavio auto malo dalje od njezine kuće kako bi nesmetano i neopaženo mogli doći do nje. U dvorištu nije bilo auta Kiarine mame, pa smo shvatili da je nema kod kuće i da je sigurno na poslu. 

Uzeo je neku torbu iz gepeka i stavio crne naočale na oči. Samo sam se nasmijala tom njegovom izgledu.

Došli smo do dvorišta Kiarine kuće i došli do ulaznih vrata. Sva sreća pa se nalaze sa druge strane, tako da nemaju pogled na ulicu pa da nas netko vidi kako provaljujemo vrata bi sigurno pozvao policiju. 

Dino je iz torbe izvadio neke čekiće, ključeve i na kraju ukosnicu koju mi je pokazao. Dvadesetak minuta se mučio s otključavanjem.

"Dosta mi je! Ne mogu ja ovo!" rekao je i sjeo na neku betonsku teglu koja se pod njegovom troduplom težinom srušila. Ono što je ostalo ispod nje nas je začudilo.

"Bingo!" uzviknuo je i podignuo ključ sa poda te krenuo otključavati vrata dok sam ja vratila teglu natrag na mjesto. 

Lagano je otključao vrata te smo ušli konačno u kuću. Ta kuća nekada mi je zračila toplinom i dobrotom, a sada... sada je samo jedno gnijezdo puno misterija i zagonetki.

Odmah smo se uputili prema Kiarinoj sobi jer smo bili sigurni da je baš tamo bilježnica koju tražimo. 

Pretražili smo sve. Od ladica do polica s donjim vešom kojeg je Dino rado pretraživao. Opomenula sam ga da ću ga tužiti curi, pa mi se samo nasmijao na tu ideju. 

"Evo je!" konačno sam uzviknula dok sam sa ormara skinula tu tajanstvenu bilježnicu. 

"I nije joj baš kreativno mjesto za skrivanje." rekao mi je Dino shvativši da je bilježnica bila na visokom ormaru. 

Brzo smo vratili sobu u red i krenuli trčati po stepenicama dolje kada smo začuli da netko ulazi u kuću.

"Kako je samo otključano?" sama sa sobom je pričala Kiarina mama koja je ulazila u kuću. Ja i Dino smo na brzinu ušli u prvu sobu čija su nam vrata bila najbliža i molili se da baš u nju ne uđe. Čuli smo da je otišla u prostoriju do one u kojoj smo mi.

"U kupaonici je." šapnula sam Dini, a onda je on lagano odškrinuo vrata i pogledao. Mahnuo mi je rukom i rekao da što tiše moramo se išuljati van.

Hodali smo na prstima do vrata, a onda ih lagano otvorili i isto tako izašli. Ključ smo vratili na mjesto na kojemu je bio te odjurili glavom bez obzira prema autu.

"Dobro da je bila na wcu." zaključio je Dino kada smo uspuhani došli do auta.

"Ovo je bilo nevjerovatno." rekla sam, a onda smo ušli u auto. Bilježnicu sam čvrsto držala u rukama i nisam joj mogla odoliti a da je ne pročitam, no suzdržala sam se.

Došli smo kući i prije roditelja te odlučili otići u vrt i sjesti na onu veliku vrtnu ljuljačku. 

"Jesi spremna?" upitao me Dino kada smo sjeli na ljuljačku i odlučili da počnemo čitati. 

"Čekaj..." rekao je i primio bilježnicu u ruke.

"Nemam uopće osjećaj da je to ta prava bilježnica." rekao je, a ja sam ga zabrinuto pogledala.

"Zašto?" upitala sam ga, a on je slegnuo ramenima.

"Kada sam je ja pronašao bila je u travi i mokra, a kada bi se poslije vode osušila bila bi onako čudna na dodir." rekao je, a ja sam na to svejedno posumnjala.

"Ne znam. Možda se varam. Možda je ipak to ta bilježnica." rekao je i dao mi dašak nade da zaista jest to ta bilježnica.

Otvorila sam prvu stranicu. 

25.12.2013.

Dragi dnevniče, 

želim ti sretan Božić! Jučer sam bila na polnoćki sa bff Leom i vidjela sam da je tamo bila i ona glupa Olivera. Lea mi je nešto rekla da je tata od Olivere odvjetnik i da sve ljude može baciti u zatvor. Tako je i mog tatu, zato još sada leži u Njemačkoj u zatvoru jer su ga uhvatili da u kamionu vozi neke cure koje su silovane i mučene, a naravno on nije znao za to. Mrzim je! Njen tata u suradnji s još nekim odvjetnikom je strpao mog tatu u zatvor bez dokaza, bez ikakvih dokaza. Samo su došli tamo, odradili neku parnicu i čak ga ostavili u Njemačkoj u zatvoru, a ne tu kod nas... da netko sazna za to, mislim da bi me svi razapeli. E da... dnevniče, vidjela sam i Karla. On je tako zgodan dečko, čula sam da ide za doček 2014. godine u klub Sixt, znači da moram isto tako mamu nagovoriti da me pusti ili da ide sa svojim prijateljicama sa posla nekamo. Ufff.... jedva ga čekam vidjeti <3 Super da ide u istu školu kao i ja samo suprotan razred, ali i to je neštoo *-* Moram nagovoriti Leu da ide samnom xD

Pogledala sam u Dinu kada smo u isto vrijeme pročitali prvu stranicu.

"Znači, i ona je bila u Sixtu za doček." rekla sam govoreći Dini, a on je kimnuo glavom.

"Da, možda to znači da je sve vidjela ili čula i zapisala ovdje kao u dnevnik." rekao je, a onda sam ja kimnula glavom i otvorila novu stranicu.

30.12.2013. 

Mama je rekla da ne mogu ići, pa smo se oko toga jako posvađale. Još je najgore što je Lea dobila dopuštenje uz obećanje da neće piti. Nakon naše kratke svađe, mama je došla k meni u sobu i rekla da ipak mogu ići jer će ona ići kod kolegice. Znači... već moram početi birati što ću odjenuti sutra na dočeku! Jedva čekam <33

Nasmijala sam se kada sam pročitala ovu kratku bilješku, a Dino još više.

"Tata joj je trunuo u zatvoru dok su se njih dvije planirale zabavljati." rekao je, a onda sam ja udahnula duboko jer slijedi datum 31.12. i 1.1. koji su me zaintrigirali i počeli zanimati što je napisala.

Okrenuli smo stranicu i vidjeli na većoj polovici pretrgan papir. Dino i ja smo se naglo pogledali i udahnuli zraka. 

31.12.2013.

Ovaj dan je bio za pamćenje... Ujutro je odmah Ela stigla do mene sa malim koferčićem u kojemu je bila sva šminka i neke kratke haljinice idealne za večer dočeka Nove Godine! Kad se samo sijetim da je Karlo tamo, napalim se kao luda. Jedva sam ga čekala vidjeti, zato sam se uz pomoć Lee predivno odjenula. Prvi puta sam odjenula kratku crnu haljinicu sa dugim rukavima i visoke crne štikle na sigurno 15 centimetara. Bila sam viša od njega, ali i dalje spremna ga osvojiti jer

Pogledali smo kada smo završili sa čitanjem zadnje riječi. Okrenula sam stranicu i vidjela da su svi bitni datumi za mene potrgani. Da nema niti 1.1. niti ostale dane... sranje!

"Ovo je kao da nismo ništa otkrili." rekla sam ja i naslonila se dublje u ljuljačku.

"Barem smo saznali da se palila na Karla." rekao je, a onda sam se počela smijati. Čula sam da mi je na mobitel došla poruka te sam je odlučila otvoriti.

Mia: Hej... idem kupiti haljinu za maturu? Ideš i ti ili ideš s Kiarom?

Glasila je poruka od Mie. Naravno da ću ići radije s njom nego sada s Kiarom i gledati je praveći se da ništa ne znam što se dogodilo, a zapravo je sve toliko očito.

Ja: Da, naravno! Idem s tobom!

Javila sam joj sretno, a onda smo se kasnije i dogovorile za mjesto i vrijeme gdje se nađemo. Mislim da će mi odvratiti misli od svega. 

Nezainteresirano sam uzela bilježnicu i mobitel stavila u svoj džep te se ustala sa ljuljačke i laganim hodom krenula prema svojoj sobi. 

Kada sam ušla u sobu zazvonio mi je mobitel te sam se javila ne gledajući tko zove.

"Halo?" javila sam se nezainteresirano te sjela na krevet. 

"Nisi ubojica." rekao mi je neki... robotski glas? Da, fakat je kao robotski. Pogledala sam u mobitel i vidjela da je broj skriven. 

"Molim?" upitala sam, a onda mi je to isto ponovio da nisam ubojica.

"Tko si ti?" upitala sam ga, a onda se.... robotski nasmijao? Kako čudno!

"Netko tko zna apsolutno sve." rekao je opet istim glasom, znači netko stoji iza ovoga.

"I ti znaš za ono?" upitala sam ga i ustala se te stala ispred prozora i gledala van.

"Ja znam sve!" rekao je glasno više kao da me opomenuo što mu nisam povjerovala kada je rekao da zna apsolutno sve.

"Slušaj me pažljivo." rekao je mirno "Obavit ćeš mi jedan zadatak i ako on bude uspješan dobit ćeš i dokaze da nisi kriva za smrt nevinog dečka." dodao je, a ja sam onda rastvorila oči i počela ga ozbiljno shvaćati.

"Dobro, što moram napraviti?"