[ Hej! I evo posljednji nastavak za večeras! Nadam se da će vam se svidjeti i da ćete opet nešto novoga otkriti!]

Kiara i Mia su se povukle u toalet s izjavom da idu popraviti šminku, a Hana i Filip su otišli do šanka i onda do podija plesati.

Teo je sjedio ispred mene, a onda si je samo natočio vodku u čašu i popio na eks. 

"I? Što ima novo Olivera?" upitao me, a ja sam ga skupljenih očiju škiljeći samo pogledala.

"Ništa novog Teo." rekla sam mu škiljeći u njega, praveći tako opasan pogled.

"Kako ste ti i Leon?" upitao me, a ja sam se samo nakašljala na spomen njegovog imena. Zašto ga baš uvijek u mom prisutstvu mora spominjati. Kao da nema druge prijatelje, samo Leon, Leon, Leon, Leon i uvijek Leon i samo Leon.

"Okej." pogledao me na to, a ja sam samo slegnula ramenima "Kako bi bili uopće? Danas smo razgovarali i rukovali smo se da postanemo prijatelji." rekla sam mu, a on se puknuo smijati.

"Što je smješno?" upitala sam ga, a on se onda uozbiljio i popio gutljaj iz svoje čaše.

"Ništa. Samo, kako možete biti prijatelji nakon svega?" upitao me, a onda sam ga pogledala rastvorenih usta. 

"Nakon čega svega?" upitala sam ga kao da ne znam o čemu se radi.

"Pa nakon poljupca." rekao je jasno, a onda sam se samo nasmijala i onda ga ozbiljno pogledala.

"Kakvog poljupca? Jesi ti sanjao nešto?" upitala sam ga dok sam se zagledala u Hanu i Filipa kako plešu na podiju uz glasnu muziku koja mi je već začepila uši. Uvijaju se jedno pokraj drugoga i njišu u ritmu muzike.

"Da, sigurno jesam." postao je biti sarkastičan "Daj Olivera, ne glumi. Znam da ste se poljubili i ne samo jednom, nego dva puta." prstima je pokazivao na dva kao broj, a onda sam otpila nešto iz svoje čaše i već prekršila ono pravilo da ove večeri pijem samo dvije čaše.

"Da, i?" upitala sam ga, a on se nasmijao.

"Kako ste vi dvoje glupi? Zar ne vidite što se događa oko vas?" bio je uzbuđen i sav sretan zbog toga što je saznao da smo se poljubili, ali to još ništa ne znači da sam izgubila u okladi. 

"Daj Teo, ne seri! Prijatelji smo i ništa više!" opomenula sam ga, a on je samo zakolutao očima. Postao mi je ići na živce i to sve više. Jadan Leon s njim. Teo je dobar dečko, ali je nekada zaista naporan. Nasmješila sam se sama sebi kada sam ga se sjetila kako smo ja i on sjedili u kafiću i pili kavu te pričali o tome kako da zavede Kiaru. 

"Da, da. Vidjet ćemo do kada." rekao je, a onda sam se puknula smijati. Shvaćam ga kao sprdačinu, ali na drugi način ozbiljno. Najbitnije mi je da mu ne pokazujem nikakve znakove da sam počela nešto osjećati prema Leonu, odnosno da već dulje vrijeme nešto osjećam prema njemu. 

Umjesto Leona, u klubu se pojavila njegova cura, moja bivša najbolja prijateljica. Cura koja je samnom prije četiri mjeseca crtala grafite samo da smirim glavu. Cura koja je znala što mi treba da totalno smirim živce. Približila se k nama kada nas je ugledala. 

"O, čemu dugujem tvoj posjet?" upitala sam je kada sam otpila još jedan gutljaj iz svoje čaše.

"Bok Teo, bok Olivera!" pozdravila nas je mašući nam rukom u znaku pozdrava. Znači, poznaje i Tea. Pa normalno, njen dečko je njegov najbolji prijatelj. Zašto se ja ovome čudim...

"Vidim, vi se poznajete?" upitala nas je, a onda smo samo kimnuli glavom.

"Teova cura je Kiara." rekla sam, a ona je kimnula glavom "Ahaa... da, rekao si mi to već. Sori, malo sam zaboravila." rekla je opravdavajući se.

"Ma ništa onda, uživajte. Ja idem do svoje ekipe!" rekla je i pozdravila nas te otišla do nekog drugog separea hodajući u golemim štiklama, većima nego onima što ima Kiara.

"Što je ovo bilo?" upitao me Teo, a ja sam samo zakolutala očima.

"Ništa bitno." rekla sam, a onda me on sumnjičavo pogledao. Primjetila sam da su nam se Mia i Kiara počele približavati pa sam se odlučila početi ponašati normalno kao da mi je jedina namjera bila da se dođem napiti u klub i zaboraviti na sve probleme koje imam.

Nakon još sat vremena zabave u klubu nije mi bilo ni do čega. Istrošila sam svu energiju koju sam imala i krenula kući. Dino me pokupio jer je blizu vozio Tinu do njenog stana. 

...

Ujutro me probudila zvono mobitela. Ne sjećam se uopće zašto nisam stigla isključiti zvuk od kada sam se vratila i bacila se u krevet.

"Molim?" javila sam se, a poznat glas mi je vrištao sa druge strane slušalice.

"Jesi se ti upravo probudila?" upitala me Kiara sretno.

"Aha..." govorila sam sneno.

"Spavalice, već je 3 popodne." rekla mi je, a onda sam skočila iz kreveta i pogledala na sat na zidu. Da, točno je 3 sata popodne kao što je i rekla.

"Okej, hvala što si me probudila." rekla sam joj i dalje snenim glasom i naravno da sam se opet bacila u krevet "Što se dogodilo da si tako sretna i vesela od ranog jutra?" upitala sam je.

"Pa, mame mi nije bilo ove noći jer znaš, otišla je na vikend kod tate u Njemačku. A kod mene je bio Teo!" rekla je veselo i normalnim tonom.

"Da, i?" upitala sam je "Zašto je to toliko bitno da je Teo bio kod tebe?" upitala sam je, a onda se ona nakašljala, a ja sam se dosjetila nečega. Nije valjda...

"Pa zato što..." govorila je "Nije valjda ono što mislim da se najčešće radi po noći i uvečer i pogotovo dok su ljudi pijani?" upitala sam je, ona je izustila samo jedno tiho aha. 

"Bez brige, nećeš postati teta ili kuma, što god." rekla je, a ja sam odahnula "Nadam se!" rekla sam joj kada me smirila pomalo. 

"Mislili smo ranije na to." rekla je, a ja nisam mogla da joj ne postavljam još dodatnih pitanja kako bi ona postala zaintrigirana i počela misliti kako sam opsjednuta njom "Znači bilo je planirano?" upitala sam je.

"Da. Mislim, ranije smo pričali o tome, ali eto, noćas se desilo kada smo došli do mene." rekla je, a ja sam se samo nasmijala "Znači mama će trebati što češće ići u Njemačku." rekla sam joj, a onda se ona na to puknula smijati.

"Ma ne." lagano je rekla "Nije bitno mjesto." rekla je, a onda sam joj se ja puknula smijati. 

"Znači, tvoj prvi pravi, ali baš pravi dečko." napomenula sam joj "Da, prvi je." rekla je iako je i prije imala mnogo dečki, ali nijedan nije bio baš kao Teo.

"Ajde dođi danas navečer do mene." rekla mi je pred kraj našeg razgovora.

"Evo, za pola sata sam kod tebe." rekla sam joj iako je rekla da dođem navečer.

"Ne, nemoj sad! Dođi navečer, sada sam planirala ići spavati i pospremiti ormar i kuhinju jer je sve u kaosu od kada nema mame." pokušala se opravdati, ali znam. Znam da ona nikada ne ide pospremati ormar, a niti kuhinju, jedino ako joj je Teo nešto ubrizgao u krv. Ta bi radije živjela u neredu nego pospremala za sobom. Ali, ajde, neka misli da je prošla kod mene, barem ću se još više moći odmoriti i to od svih briga i problema koji su mi se opet postavili.