[ Pozdrav svima! Evo opet novog nastavka, treći za danas! Ostavite komentare i vote za još više nastavaka! Kiss :* ]

Hana: Dolaziš u Asterix?

Ja: evo me za 5 min ;)

Hana me pozvala u kafić preko puta škole u kojemu i dalje radi Filip. Kada sam šetala do kafića razmišljala sam o tome što se zapravo dogodilo kroz ova četiri mjeseca. Ona glupa stranica na instagramu i dalje je nastavila objavljivati gluposti, što mi je za sada manja briga od ostalih. Jedna stvar koja se dogodila, odnosno koja se nije dogodila je ta da ništa od onih šest stvari nisam napravila. Apsolutno ništa. 

Sa Kiarom sam se pomirila, pa bih rekla da sam drugu stvar djelomično ispunila, ali je rekla da će mi sve reći kada će biti kraj školske godine da si sada ne radim previše stresa. A i dodala je da nije od životne važnosti i da nije bitno. Nismo si dobre kao prije, ali čujemo se povremeno i izlazimo zajedno i pričamo, ali to nije to. Osjećam kao da nešto veliko krije od mene, a ne želi to reći. Očito se boji. 

Saznala sam da je Andrej dva dana nakon pisanja onog plana odletio natrag za Irsku i da se vraća tek početkom šestog mjeseca. 

Lara i Leon su i dalje zajedno. Malo mi je čudno to što ih nikada ne vidim da se ljube, ali očito se suzdržavaju kada je u pitanju škola. Možda se pod odmorom guše u wc-u, ne znam. Jedno je sigurno. To da se Leon i ja nakon onog incidenta u svlačionici više nismo razgovarali, a niti ljubili jedno drugo. Shvatila sam da mi to jako fali i da sam počela nešto žestoko osjećati prema tom dečku čokoladne kose iako je zauzet.

Recimo da se kroz ovih četiri mjeseca sve vratilo na normalu. Nadam se da će tako i ostati.

Ulazim u kafić i vidim standardno da je Hana za šankom kao i inače.

"Opa... već ste mi pripremili piće?" iznenađeno sam ih upitala kada sam vidjela čašu vina na šanku.

"Da!" rekla je Hana veselo i podignula čašu kao i Filip. Onda sam i ja podignula čašu te smo se svi troje kucnuli.

"Heeejj... što slavimo uopće?" upitala sam ih, a oni su se međusobno pogledali.

"Ja ću." rekao je Filip Hani tiho, a onda mene pogledao, a ja sam se samo nasmijala širokim osmjehom već shvaćajući sve. 

"Nazdravljamo za naših mjesec dana veze!" rekao je veselo, a onda sam ja otvorila usta.

"Molim? Mjesec dana? Zašto mi ranije niste rekli?" iznenadila sam se na Filipovu izjavu da su već mjesec dana u vezi.

"Pa, htjeli smo biti sigurni da smo krenuli u ozbiljno." rekla je Hana i pogledala Filipa, a onda je on samo kimnuo glavom sa osmjehom na licu. Koliko su ovi ljudi meni preslatki, to je za poludjeti.

"Pa, onda, živjeli!" rekla sam i konačno smo počeli piti iz naših čaša. 

"Moram vam priznati da je meni odlično biti solo." izjavila sam Hani i Filipu nakon pola sata pričanja za šankom, uz to primjetila sam da se Leon misteriozno stvorio iza mojih leđa naručujući nekakva pića dok sam ja rekla da mi je odlično biti solo. Nisam se niti okrenula prema njemu da znam da je to on, jednostavno glas je bio onaj isti kojega sam do sada čula samo po hodniku kako razgovara s prijateljima i naravno Larom. I dalje je u meni gorjela ista vatra emocija koje su se sve više počele nagomilavati, a vatra se sve više rasplamsavati.

"I meni je bilo." dodala je Hana i namignula Filipu te su se oboje pukli smijati i ja zajedno sa njima. 

Kada sam došla doma bilo je već poslijepodne te sam uzela povodac za Ari i odvela ga u šetnju. Usput sam se pozdravila sa Tinom i Dinom koji su jeli nešto za stolom u dnevnom boravku gledajući pritom televizor. 

Sa Ari sam izašla van i krenule se šetati kroz naselje i tako kroz cijeli grad. Doslovno sam zaboravila na vrijeme kada sam šetala sa mojim omiljenim psićem koji je sada puno veći nego što je bio prije. Kraj je trećeg mjeseca i zaista je toplo pa sam uzela sunčane naočale jer sunce je taj dan zaista jako sjalo. 

Prvo sam mislila da mi se učinilo da me netko doziva, pa se nisam okretala, ali onda kada je glas bio jači okrenula sam se i samo zakolutala očima iako me nije mogao vidjeti. Dotrčao je do mene nosivši torbu za trening na svom ramenu, ista ona koja je pala u svlačionici dok je on mene ljubio.

"Što hoćeš?" upitala sam ga nastavljajući hodati u nekom smjeru. 

"A više se niti ne poznajemo?" upitao me, a ja sam onda podignula sunčane naočale i pogledala ga. Okej, ovo mi je prilika da konačno počnemo normalno funkcionirati i biti barem prijatelji ako ništa drugo pošto je zauzet, a i vrijeme mi je da se saberem i da počnem se ponašati u skladu sa svojim godinama.

"Tko je to rekao?" upitala sam ga, a onda je on samo slegnuo ramenima.

"Zašto smo se izbjegavali ovih četiri mjeseca?" upitao me, a ja sam se zaustavila i ovaj puta stavila naočale na glavu kako bih imala bolji pogled na njega.

"Možda zato što si me izvrijeđao da se ne znam nositi sa stvarnošću i da nisam zrela za svoje godine." rekla sam mu podsjećajući ga.

"To sam rekao u hiru." pokušao se opravdavati.

"Pa vidiš, i ti isto kao i ja nisi zreo za svoje godine. Vodiš me tamo u svlačionice, zaključavaš, ljubiš me kod kluba, u svlačionicama, bacaš lopte djeci u glavu, pitam se što ćeš sljedeće napraviti." rekla sam i počela se smijati, a on me samo pogledao, zakolutao lagano očima i nasmijao se kao i ja.

"Pokušao sam taj dan samo razgovarati s tobom." 

"Ljubljenje nije razgovor." rekla sam mu vraćajući naočale natrag na oči jer je sunce opet obasjalo moj lice.

"Neki način je." zaintrigirao me ovom rečenicom i samo sam ga pogledala na kratko, a onda bacila pogled natrag ispred mene. 

"Ne nije." rekla sam mu, a onda me pogledao "Što hoćeš da ti kažem?" upitao me.

"Pa ono što si mi taj dan planirao reći, jednostavno je." rekla sam mu lagano i pogledala na mobitel koliko je sati.

"Više se niti ne sjećam." rekao je "Bravo!" počela sam mu pljeskati, a on se samo osmjehnuo na to.

"Prijatelji?" upitao me i pružio mi ruku. Pogledala sam ga ispod naočala direktno u oči. Bez razmišljanja sam mu pružila ruku te smo se rukovali. Ne znam hoću li to moći ili ne, biti samo prijatelj s njim? Možda je moguće, ako se pokušam zaustaviti sa svim tim osjećajima koji me trenutno obasipaju i za koje ne znam uopće što znače.

"Prijatelji." rekla sam mu i pogledala ga u oči preko naočala. Sad kada sam umirila Leona i pomirila se s njim, recimo da sam ispunila polovičan dio zadatka. Moram još razgovarati s Larom i Kiarom iako mi je rekla da ne želi.

Kiara: Idemo u Hollywood večeras?

Kiara me opet pozvala van. Pa i mogla bih ići i uloviti je pijanu i nespremnu da mi sve kaže. 

Ja: Može! Pokupim te u 9.

Odgovorila sam joj, a zadatak će mi biti što više je napiti kako bi mi mogla reći istinu. Znam je već jako dugo da znam kako će se ponašati kada se napije. Lijepo ću je otpratiti doma i pitati je sve što me zanima iako će se vjerojatno opirati. Tko zna.

Baš kao što smo se i dogovorile preko poruke, u 9 sam se nacrtala ispred Kiarine kuće i poslala joj poruku da sam ispred.

Kiara: evo meee...

I upravo kada sam pročitala poruku vidjela sam je kako izlazi iz kuće u visokim štiklama. Ajme, jadna. Dok se napije neće moći hodati u njima. Uzet' ću nam taxi onda. Sve što ja moram osim napiti Kiaru je da ostanem trijezna, okej limit mi je dvije čaše i to bilo čega.

Kiara je već nazvala taxi te smo se kroz dvadesetak minuta našle u klubu Hollywood u kojeg i većinu idemo van. 

Spustile smo se do kluba po stepenicama i došle do već rezerviranog separea na njeno prezime. 

"Pozvala sam Miu i Hanu." rekla mi je, a ja sam samo kimnula glavom. 

Kroz pola sata do nas su došli Hana i Filip. Pošto Kiara još nije upoznala Filipa, a čula je mnogo toga od mene i Hane, bio je red da se upoznaju. 

"Ovo je Kiara, moja prijateljica, a Oliveru znaš." rekla je Filipu, a onda su se on i Kiara rukovali. Malo kasnije su stigli i Mia i naravno Teo. Kako bi bio izlazak bez Tea. 

"Ooo... Olivera! Nismo se dugo vidjeli!" rekao je, a ja sam mu se samo podlo nasmijala, a on mi je uzvratio isti takav kez. Kiara nas je samo promatrala i kolutala očima.