Dolazim u školu opet umorna. Koji dan uopće neću doći umorna i nezainteresirana? Samo me to zanima.

I dalje su me svi gledali kao da sam ubila čovjeka, a ne kao da su vidjeli montirani video na Instagramu. Vjerojatno bi me još gore gledali da znaju ono što znam ja.

Došla sam do učionice i sjela do Kiare koja je opet došla prije mene.

"I što imaš za iskomentirati za onu fotku tebe i Leona?" upitala me Kiara tiho.

"A što bi trebala komentirati? Boli me ona stvar za tu stranicu, a Leon će biti gotov kad ga vidim." rekla sam joj, a onda mi je netko iz razreda dobacio "Jeste ti i Leon stvarno zajedno?".

"Ne, što je vama! To je samo trač!" opravdala sam se i viknula sam u cijelom razredu, "Onda još imam šanse." neka cura je iskomentirala u razredu, a točno znam i koja, Lena, ona koja je jedna od onih koja se druži s elitama na odmorima i želi postati dio njih, a sada svi govore da se zaljubila u Leona što je i potvrdila ovom izjavom.

Samo sam zaokrenula očima i onda sam tek primjetila da me Lara cijelo vrijeme gledala. Ustala sam i došla do nje te sjela do nje na praznu stolicu jer cura s kojom sjedi još nije došla u školu.

"O, čemu mogu zahvaliti na tvome posjetu?" upitala me, a onda sam samo zaokrenula očima i uzdahnula.

"Da ti nije palo na pamet da nešto o onome pošalješ na tu stranicu! Jel jasno?" upitala sam je strogo i tiho da niko ne čuje. Svi su se većinom obazirali i slušali Lenine priče kako joj je jučer došla teta iz Italije i donijela neku Valentino haljinu. Ostale cure su priljepile uši za nju.

"Ma nemoj, od kada ti to meni možeš zabraniti?" upitala me drsko.

"Ne zaboravi da si i ti u toj priči." rekla sam joj, a ona se samo nasmijala.

"I ne zaboravi da ja imam dokaze doma." rekla je Kiara upetljavši se u naš razgovor, a Lara ju je samo opako pogledala.

"Dobro, za sada ću šutjeti." rekla je, a onda se ustala i otišla van. Kiara i ja smo se pogledale i nasmijale jedna drugoj, a onda smo dale pet jedna drugoj.

...

"Gdje je više on?" upitala sam Kiaru dok je ona samo trčkarala zamnom.

"Ne znam, nisam ga vidjela niti na autobusnoj stanici niti na tramvajskoj." dodala mi je Kiara iza mene.

"Možda su ga roditelji dovezli." opravdala sam se i nastavila hodati po školi.

"Stani Oli!" viknula je Kiara iza mene, a onda sam se samo okrenula prema njoj.

"Pitat ću Tea gdje je." rekla mi je, a ja sam samo kimnula glavom.

Nakon pola sata, tijekom sata hrvatskog jezika, Kiara je otključala svoj mobitel i otvorila Whatsapp gdje se dopisuje s Teom.

"I?" upitala sam je i pravila se da pratim na satu.

"Gle..." rekla mi je, a onda sam pogled prebacila ispod klupe na njen mobitel.

Teo<3: U školi?

"Nije od nikakve pomoći." rekla sam na kraju Kiari i naslonila glavu na svoju ruku podbočivši se.

"Pa onda je vjerojatno u školi." pokušavala me utješiti Kiara, moram ga pitati kome je poslao one slike jer ako nekome je sigurno je taj netko poslao te slike na tu stranicu. Nije Leon toliko nevin koliko sam mislila prvi puta kada sam ga srela.

Nasmijala sam se sama sebi na tu misao kako smo se sreli u dvorani, kada sam nas ja zalila. I on mi je dao majicu. 

"Možda se skriva negdje od tebe da ga ne bi ubila ili mu razbila mobitel." dodala je Kiara, a onda sam se ja samo nasmijala na tu njenu izjavu.

Kad je zvonilo, brzinom munje sam izletjela iz učionice. Kiara mi je pet minuta prije rekla da ne ide zamnom i da joj nije namjera da samnom jurca Leona po školi. Nisam se naljutila, zato što je ta stvar između Leona i mene, a ne i nje. 

Došla sam do učionice u kojoj sam vidjela da su ostali iz njegovog razreda. Stala sam na okvir vrata i naslonila se. Do mene je došla Helena, cura o kojoj mi je Kiara pričala i s kojom je radila na izletu.

"Hej... ti si Olivera?" upitala me je, a ja sam se lagano osmjehnula i pružila joj ruku.

"Ti si Helena?" upitala sam je, a onda je ona samo kimnula glavom.

"I što radiš ovdje? Tražiš dečka?" upitala me na što sam ja samo skinula osmijeh sa lica.

"Molim? On mi nije dečko!" usprotivila sam joj se.

"Dobro, dopisivala sam se jučer sa Kiarom i isto mi je rekla. Oprosti, htjela sam te malo zeznuti." rekla je, a onda mi je bilo lakše.

"Ali da, bila si u pravu." rekla sam joj, a mislim na to da tražim Leona, a ne mog dečka.

"Misliš na ono da tražiš dečka?" upitala me i ozbiljno me pogledala.

"Ne." rekla sam i nasmijala se "Tražim Leona, ne mog dečka." objasnila sam joj, a onda se i ona nasmješila.

"Gdje je taj mali gad?" upitala sam ga i prekrižila ruke preko prsa.

"E, danas nemaš sreće. Nema ga u školi." rekla je, a ja sam je 'tužno' pogledala.

"Ajme... bojao se da ga neću ubiti danas u školi ili ga zaključati u wc-u." rekla sam joj praveći se da mi ga je žao, a ona se samo nasmješila na moju 'foru'.

"Misliš da je stvarno on poslao tu fotku?" upitala me Helena, na što sam ja samo slegnula ramenima.

"Ne znam, vjerojatno je, pošto su jedino kod njega i bile fotke, nema tko drugi." obrazložila sam joj, a ona je kimnula glavom.

"Znači, osumnjičen je." rekla je, a ja sam se samo nasmijala.

"Da. Hvala ti Helena. Idem ja sada." rekla sam kada sam čula školsko zvono.

"Vidimo se!" rekla mi je te sam joj mahnula i otišla u smjeru svoje učionice u kojoj smo trebali imati prof. Holig.

Došla sam do učionice i sjela do Kiare, a profesorica još nije došla. Začudilo nas je kada je u učionice ušetao profesor matematike.

"Dobar dan! Vaše profesorice Holig danas nema, tako da ću je danas ja zamijeniti. Bez brige, nećemo imati matematiku, ali mi morate obećati da ćete biti tihi." rekao je naš mlad profesor iz matematike, a svi su se složili s tom idejom. 

Jedno vrijeme je kružila priča da su se sve cure iz moje generacije zaljubile u tog profesora jer je mlad i tek nam je došao ove godine kao novi profesor. Ima skoro 30 godina i sve cure su podivljale za njim. Naravno, mene ne zanima on. Ali, uvijek postoji jedno ali. Ne mogu reći da nije zgodan. Stvarno je, ali ne mogu ga gledati na onaj način jer je profesor, a mislim da sa tim muškarcem nikad ne bih ništa petljala jer sam čula da se također pričalo o školi da se navodno vjenčao prošle godine, ali nema prsten, što znači da je to ili samo priča ili on ne nosi prsten. Visok je, ima dobro tijelo iako često nosi malo širu odjeću, nekada zna nositi usku majicu i onda mu se vide mišići na rukama i prsa mu dođu do izražaja. Ima neke tamne oči i tamnu kosu, lice mu je okej, nije izoštreno, ali ima okej čeljust, a tek zube. Mislim da nitko nema tako lijepe zube kao on. Okej, da, to je profesor matematike. Svima je čudno kada im ga opisujem jer većinom svi imaju neke stare profesore iz matematike, ali mi eto imamo sreće.

Ovaj sat smo onda odlučili iskoristiti na pričanje, barem ja sa Kiarom. Ali mogu reći da nismo bili tiho u razredu kako smo se dogovorili s profesorom. On se samo naslonio u stolicu, prekrižio onako muški nogu i tipkao nešto na mobitelu.

"Teo me upravo pitao da izađemo danas." rekla je Kiara tipkajući na mobitel.

"Ooo... ide se danas van?" upitao nas je Jakov koji je došao do nas.

"Kiari se obrati." rekla sam mu, a onda je Kiara samo dignula pogled na mene.

"Što?" upitala sam je.

"Pa i vi dvoje idete samnom." dodala je Kiara kao da smo se već odavno dogovorili.

"Molim?" upitala sam je.

"Može. Samo reci kad i gdje." rekao je brzo Jakov, a ja sam ga samo pogledala.

"Hello ljudi!" rekla sam i mahnula im rukom pred očima.

"Zar se mene tu ništa ne pita?" upitala sam ih, a oni su se samo nasmješili jedno drugome.

"Znači, ne vjerujem." rekla sam i prekrižila ruke preko prsa.

"A daj, Oli!" rekla mi je Kiara, "Nismo sto godina izašle." dodala je na kraju.

"A ni mi dvoje nismo dugo zajedno izašli. Od ljeta." rekao je Jakov dosjetivši se onog zadnjeg slobodnog petka u ljetu, par dana prije početka škole.

"Ne znam, razmislit ću." rekla sam, a oni su samo zakolutali očima.

"Ne može. Javila sam Teu da idete oboje, već je rezervirao separe." rekla je iznenada Kiara, a ja sam samo zakolutala očima.