Cijelog dana u školi Leona nisam uopće susretala. Da, htjela sam doći do njega jer sam ga željela pitati da ne radimo zajedno na izletu, ali njega nisam niti vidjela u školi. Da me bar izbjegavao inače, a ne sada kada ga baš trebam. U ovih tri dana moram srediti to da ne radimo zajedno, inače ćemo se poubijati tamo.

Baš kada sam izgubila nadu da ću ga vidjeti, ugledala sam ga u školskoj kantini okrenutog leđima kako sjedi za stolom s još neka tri prijatelja. 

Dojurila sam do njih te stala nasuprot njihovog stola.

"Imamo tri dana odlučiti se da ne radimo zajedno na izletu." rekla sam mu odlučno, a dečki koji su sjedili s njim su se samo nasmijali.

"Znači ne želiš da zajedno radite?" upitao me jedan od njih dok je Leon i dalje bio ozbiljan.

"Ne, ja ne želim s njim, a mislim da i on ne želi samnom. Zapravo znam." rekla sam i dalje odlučno. Leon je konačno ispustio mobitel iz svoje ruke te me pogledao.

"A s kime misliš raditi?" upitao me, a ja sam se samo zamislila i prekrižila ruke preko prsa.

"Znači ne znaš." rekao je i cinično se nasmijao.

"Naći ću već nekoga tko se želi zamjeniti za partnere." rekla sam mu odlučno.

"Okej." rekao je smireno i slagnuo ramenima. Na to njegovo ponašanje sam samo zakolutala očima, naglo se okrenula i otišla. Usput dok sam odlazila sam čula neke komentare od dečkiju koji su sjedili s njim, jedan od njih je bio jel ti to nova cura?, što me apsolutno zasmetalo, ali se nisam odlučila obazirati na to, a i na Leonov odgovor na to pitanje.

Došla sam do Jakova i Kiare te stala ispred njih dok su oni sjedili na klupi i nešto jeli.

"I? Kako je prošlo?" upitao me Jakov, a onda zagrizao komadić svojeg peciva. Ja i Kiara smo se već odviknule od toga da idemo pod svakim odmorom po pizzu, ali on nastavlja s time i redovno kupuje različita peciva.

"Nikako!" rekla sam uznemireno, a onda su me oboje pogledali upitnim pogledom "Rekla sam mu da ne želim raditi zajedno s njim i da pretpostavljam da on ne želi i on je samo rekao okej!" i dalje sam bila uznemirena iako to pred Leonom i njegovim frendovima nisam pokazivala.

"Pa zašto ne želiš biti u paru s njim? Dobar je dečko." suprotstavio mi se Jakov, a onda mi je došlo da mu sve kažem što se dogodilo između mene i Leona i da mu otkrijem da je on taj mokar dečko o kojem sam mu govorila.

"Zato što... ne poznajem ga." rekla sam mu iz maha prvo što mi je palo na pamet. Kiara nas je samo pratila pogledom i čekala mene da zeznem negdje.

"Pa upoznala si ga na Haninom rođendanu!" na tu njegovu izjavu se Kiara samo lupila po čelu. Prva greška.

"I već tada nisi htjela komunicirati s njim, čak niti prihvatiti njegovu ponudu za ples." opet je dodao Jakov te sam shvatila da je počeo shvaćati da nešto nedostaje priči.

"Pa dobro sad... tad je to sve bilo naglo!" opravdala sam se Jakovu, a onda je on samo zakolutao očima i uzdahnuo.

"Idem do wc-a, a ti malo ohladi." rekao je, a onda otišao.

Samo sam ga pratila pogledom kako je odlazio te sam napokon došla do Kiare i sjela pokraj nje.

"Želiš ti biti s Leonom u paru na izletu?" upitala sam je. Na to pitanje se samo glasno nasmijala i coknula jezikom. Znala sam da to znači ne, a kod nje ne baš čvrsto znači ne. Samo sam tužno uzdahnula i naslonila se na zid iza.

...

"Dobar dan djevojke! Ja sam profesorica Holig ako me neke ne znaju. Evo, ovdje se okupljamo prvi puta jer smo konačno odlučili da naša škola dobi i plesnu grupu. Vaša trenerica će vam biti Olivera Baldi. Inače, ona se bavi plesom već jako dugo, tako da ste do kraja ove godine u njenim rukama." rekla je ponosno prof. Holig dok ju je više od 30-ak djevojaka znatiželjno promatralo. Jedna od cura je bila ona 'kraljica' prvih razreda kako mi je Kiara govorila nešto. Kada je završila sa kratkim govorom, prebacila je pogled na mene. 

"Da, ja sam Olivera ako netko ne zna. I biti ću vam trenerica do kraja ove školske godine koliko ću moći biti. Nadam se da ćete dati sve od sebe i da ako vam se danas ovdje ne svidi da već sljedeći puta ne dolazite." rekla sam, a onda su se sve lagano nasmijale.

"Za tjedan i pol imate jedan jako važan nastup i to u našoj dvorani na humanitarnoj rukometnoj utakmici, danas ćete početi raditi koreografiju sa Oliverom, a ja ću onda napisati popis od 15 cura koje će plesati tamo jer je ograničen prostor i trenutno vas je stvarno jako puno. Ako baš vas ne odaberem ne znači da nikada nećete plesati, ovo vam je prvi nastup i moraju plesati one za koje vidim da im ide najbolje." rekla je na kraju prof. Holig. Mene je ovim svojim govorom malo zastrašila, ali dobro.

Kada smo počele raditi koreografiju i cure loviti korake, prof. Holig je već počela pisati nešto na svoj papir koji je imala kod sebe. 

Pred kraj treninga je i pročitala djevojke koje će plesati, a one su se samo javljale.

"Molim vas, da se vi druge koje niste odabrane ne ljutite jer će svakako biti još puno nastupa." objasnila je na kraju prof. Holig i nasmijala im se.

Na kraju treninga kada sam pokupila stvari, većina cura je otišlo, druge sam pozdravila i otišla van iz škole. Došla sam do školskog dvorišta u namjeri da krenem prema autobusnoj stanici i idem doma.

"Olivera!" povikao je neki ženski glas, a onda sam se okrenula i vidjela da me doziva ona 'kraljica' prvih razreda kako mi je Kiara rekla.

"Da?" upitala sam je.

"Zašto ja ne plešem?" upitala me, a onda prekrižila ruke preko prsa.

"Ne znam, dušo." rekla sam joj te i ja odlučila prekrižiti ruke preko prsa.

"Sredi mi da plešem na toj utakmici, inače..." govorila mi je te prstom pokazivala na mene.

"Inače što?" upitala sam je "Sredit ćeš mi da padnem razred?" upitala sam je i nasmijala joj se.

"Ako hoćeš i to mogu." rekla je ta cura kojoj niti ne znam ime. 

"Gledaj, ne možeš mi tu doći i govoriti da ako te ne stavim u formaciju da ćeš srediti da padnem razred. Koliko jadno možeš pasti." rekla sam joj, a onda sam se cinično nasmijala.

"Što si ti umišljaš?" upitala me, a onda sam je samo čudno pogledala.

"Zašto bi si ja nešto umišljala?" upitala sam je, a ona je slegnula ramenima.

"Gledaj, bolje bi ti bilo da na ovo zaboravimo i ti i ja, za posljedice neću odgovarati." rekla sam joj na kraju i otišla i dalje, a ona je pretpostavljam samo nervozno i bez uspijeha ostala tamo stajati. Tko se zakači samnom, jao njemu.