Nakon okej dana u školi, vratila sam se doma nakon što sam sa Kiarom poslije škole svratila do Amy's kafić-restorana u stilu 80-ih. Jednim djelom me podsjeća na Pop's iz serije Riverdale, ali sadrži više onih jukeboxa i ima fenomenalne frapee i palačinke.

Otprilike sam došla u isto vrijeme kao i moja mama, oko 3, pola 4. Inače ona radi u redakciji časopisa kao jedan od urednika, pa joj je radno vrijeme kraće nego ostalima.  Plus joj je to što joj posao počinje u 9, a ne kao meni škola u 8. Ali eto, žena ima vremena i snage buditi se u 6. 

Objasnila sam joj kako stvari stoje sa fizikom, a ona mi je predložila samo jedno - instrukcije.

"Nema šanse!" odbrusila sam joj, na što je ona samo ležerno sipajući si kavu u šalicu dodala jedno lagano Zašto ne? pitanje i pogledala me ispod svojih naočala.

"Još jednom: N-E-M-A Š-A-N-S-E! Uz to imam previše obaveza, ne mogu ja sve to stići." rekla sam brzo, a onda joj i slovkala ono nema šanse, na što se samo nasmijala i rekla jedno okej.

Uzela sam torbu i krenula do svoje sobe, ali kada sam dolazila do svojih vrata zastala kod Dininih vrata i naglo ušla u sobu.
Mislim da mi je to danas jedan od najgroznijih poteza.

Njegova očito nova cura je na brzinu sišla sa njega i prestala ga ljubiti iz sjedećeg položaja, a on je ostao sjediti na stolici. Mislim da je više mene bilo sram nego nekoga od njih dvoje. Onda me Dino samo pogledao onim dobro poznatim pogledom ubit ću te te sam mu samo poslala lagani osmjeh.

"Oli, ovo je Tina." rekao je lagano, a onda je ta Tina došla do mene i pružila mi ruku na što sam se samo nasmijala.

"Olivera drago mi je." rekla sam joj i dalje gledajući u Dinu.

"Tina, meni je još više." rekla je gledajući me u oči, a onda sam i ja svoj pogled bacila u njene mogu reći lijepe čokoladne oči. Vidim razlog zašto su Dino i ona zajedno.

"Oprostite na upadanju, neće se više ponoviti." ispričala sam se.

"Ma dobro..." upala je Tina i pogledala Dinu.

"Što si trebala?" upitao me je Dino, a onda sam se i sjetila razloga upadanja u sobu, istog trena sam sklonila već sada umjetan i dosadan osmjeh sa lica i krenula u rat.

"Ti! Tebe sam trebala!" počela sam pokazivati prstom na njega. "Zašto si odgovarao Ivoni da ću pitati roditelje smijem li ostati dulje od 11 i da ću razmisliti oko dolaska na rođendan??".

"Tko je Ivona?" upitala je Tina, no oboje smo je ignorirali, već vidim da je opako ljubomorna. Zna li samo mama da je ona uopće ovdje, a pošto smo u isto vrijeme došle kući vjerujem da je nije upoznala prije mene, a i čudno mi je što mi ju nije spominjala.

"Slučajno si ostala ulogirana na Fejsu pa sam slučajno otvorio poruku i mislio da ne bi bilo lijepo da poruka ostane seenana." opravdao se i nasmijao se te namignuo Tini dok sam ja kipjela ovdje.

"Ohhh! Kako imam brižnog brata!" rekla sam sarkastično te izašla iz sobe i za sobom zalupila vratima. Kada sam izašla odmah sam čula kako je Tina pitala Dinu tko je ta Ivona. Fakat je potvrdila činjenicu da je ljubomorna. I to jako!

...

Na brzinu sam natočila bočicu vodom i stavila je u svoj ruksak koji nosim na trening te obukla laganu jaknicu pošto je 7 sati i već prohladno vani iako je tek rujan. Uletjela sam tati u auto te me na brzinu doveo do mjesta gdje treniram. 

"Jesi li upoznala Tinu?" on je mene upitao, a planirala sam ja njega.

"Molim? Ti znaš za to?" upitala sam ga iznenađeno, na što se on samo puknuo smijati i kimnuo glavom.

"Znači samo ja nisam znala."

"A znam ju samo par dana, čini mi se kao okej cura." rekao je, a ja sam samo okrenula očima i pozdravila ga te izašla van iz auta.

Kada sam dolazila do dvorane srela sam Anamariju koja je već dolazila te je zaustavila da me pričeka.

"Ivona me pozvala na rođendan." rekla mi je, na što sam ja samo odgovorila da je i mene. Bilo bi čudno da nju nije pozvala, pošto su si najbolje ovdje. Anamarija je starija od mene, ali ipak mlađa od Ivone, ali svejedno su si jako dobre.

"Pa, ići ćeš?" upitala sam je na što je ona samo slegnula ramenima.

"Ne znam, ne želim biti jedina tamo." rekla je.

"Da i mene je pozvala, ali sumnjam da ću ići." rekla sam, ali sam stvarno tako mislila. Stvarno mi se ne da petljati kod nje. Iako će slaviti u svojoj velikoj i prostranoj uređenoj garaži koju nekada znaju iznajmljivati za neke proslave, zaista mi se ne da ići u njeno društvo iako većinu znam ili iz svoje osnovne škole ili iz viđenja ili neke iz njenih priča.

"Daj plis, idi da ne budem sama." rekla mi je, a onda sam joj dodala "Vidjet ću još."

Nakon tridesetminutnog treninga, bilo je vrijeme za pauzu te sam otišla do svlačionice popiti vode, kada sam se vraćala do dvorane sa otvorenom bočicom vode na izlasku iz svlačionice u hodnik slučajno ne gledajući sam se zabila u nekoga. Niti na kraj pameti mi nije bilo to što sam se sudarila s nekim i što smo oboje pali na pod, nego to što smo oboje postali mokri. Udarila sam stražnjicom o pod, a kada sam podignula pogled, ugledala sam Leona. Nisam mogla vjerovati svojim očima da ispred mene zaliven vodom sjedi on i ustaje se te mi nudi ruku za pomoć. No, naravno Oli ne bi bila Oli kada bi prihvatila ruku, naprotiv. Baš sam odbila pomoć i ustala se sama.

Leon je dečko iz moje generacije osnovne škole, samo je pohađao drugu osnovnu. Nekada smo se znali vidjeti onako u prolazu, ali nikada ništa pretjerano. Čak se nikada nismo niti pozdravljali. Sve što znam da je njegova sestra bila bivša cura od mog brata. Dokaz da ih je imao kao čarape, iako je godište kao i Anamarija. 

Kada smo se oboje ustali, uzela sam svoju bočicu vode.

"Oprosti što smo završili zaliveni vodom." rekla sam i otišla do wc-a te je on krenuo zamnom. 

"Gledaj malo sljedeći puta." rekao je i uzeo ručnik te si obrisao kosu koja je bila mokra kao i moja majica te vrhovi kose. Gledala sam ga dok si je brisao kosu (hvala Bogu pa on mene nije vidio kako ga gledam), kapljice su se samo raspršivale i kapale s njegovih vlasi, božanstveno.

"Oprosti, zar se nisam već ispričala?"

"Okej, okej." rekao je i pružio mi ručnik te sam samo obrisala majicu koja je i dalje ostala vlažna.

"Imaš što za presvući?" upitao me.

"Nažalost, ne." rekla sam, ali nisam očekivala ono što će on napraviti u tom trenu. 

"Onda ću ti ja posuditi svoju majicu." rekao je.

"Neee... nee... Stvarno ne treba!" počela sam mu se suprostavljati, a onda je otkopčao svoju trenirku te je skinuo, a onda i običnu bijelu majicu koju je nosio ispod. 

"Ne glumataj! Prehladit ćeš se još! Ne želim te nositi na duši." rekao je pristupačno i pružio mi majicu te je obukao svoju trenirku natrag, zakopčao je te otišao van.

Bila sam malorećeno u šoku. 

Skinula sam svoju mokru majicu i ostavila je u svom ruksaku te obukla njegovu koja je sva mirisala na neki dobar parfem. Mmmm.... menta. 

Kada sam se vratila do dvorane s novonatočenom bočicom vode, nastavile smo vježbati s trenericom i pripremati se. 

Cijelo vrijeme mi je bilo u glavi taj događaj pod pauzom. Onda sam se sjetila da je on u osmom razredu osnovne bio zaljubljen u jednu frendicu iz mog razreda te da je stalno gnjavio dečke iz mog razreda da mu daju njezin broj i da ih nekako spoje. No, mene je to zaobišlo. Sve što znam da ga je ta cura odjebala. Krasno sam to napisala, ali ono. Dečko je fakat navaljivao na nju. Kroz ovih četiri godina srednje škole nisam čula za njega, a kamoli vidjela ga gdje. Onda sam shvatila da ide u ovu školu čiju mi dvoranu koristimo za treninge. Također su mi prije svi govorili da je umišljen, ali odličan učenik, pa pretpostavljam da je upisao gimnaziju. Također znam da je jedna  frendica iz suprotnog razreda rekla da je išao na natjecanje iz fizike sa njim. Možda mi je i dao malo dojam umišljenosti, ali bio je sasvim okej kada je vidio da sam polivena vodom, iako mi je žao zbog njegove frizure.