Zvrrrr! 

Čujem alarm kako zvoni te umorno otvaram oči i gasim taj glupi zvuk. Napokon je subota i 10 sati. Nakon otkazivanja alarma, kojeg sam si čak stavila i u subotu jer sam morala obaviti shopping prije Haninog rođendana, pokrila sam se poplunom preko glave. Da, poklone uvijek kupujem dan prije rođendana i to mi je ogromna mana jer sam onda pod pritiskom i kupim najveće gluposti, zavisi za koga.

Nakon pola sata izležavanja odlučila sam se da ću se ustati i odjenuti. Kasnije sam i doručkovala te pustila Ari van jer ga Dino naravno nije pustio, a roditelji su bili na poslu.

U torbicu sam stavila novčanik i mobitel te se javila Dini da idem kupiti Hani nešto za rođendan.

Nakon par sati dok sam se vraćala kući zazvonio mi je mobitel s imenom Kiara <3 te sam se javila.

"Molim?" javila sam se.

"Heej..." govorila je naglašavajući dugo e.

"Što ima?" upitala sam je.

"Uff... puno toga. Jučer smo se vidjeli ja i Teo." rekla je veselo. 

"I kako je bilo?" upitala sam je.

"Bili smo u šetnji. Hmm... pa dosta dobro je bilo." rekla je kao da baš i nije bila oduševljena.

"Zašto si rekla da je bilo dosta dobro, a ne odlično?" upitala sam je na što je uzdahnula.

"Rekao mi je da mu se sviđam i sve je to super, ali rekao je da ne želi žuriti sa nama i tome svemu što se događa između nas." govorila je.

"Znači, nije te pitao da mu budeš cura?" upitala sam je.

"Ne." konačno je odgovorila.

"Razočarala si se zbog toga?" upitala sam je dok sam konačno ulazila u kuću.

"Ne, nisam. Zaista je drag dečko. Mogu ja čekati koliko god on želi i misli da treba." rekla je, a ja sam vrećice stavila pokraj garniture i legla konačno na istu.

"Znači baš je osvojio tvoje srce?" upitala sam je te stavila mobitel između uha i ramena kako bi si rukama mogla odvezati starke.

"Da... ne znam kada sam se zadnji puta tako jako zaljubila." rekla je zaljubljeno kao da je u oblacima kilometrima iznad zemlje.

"Kiara! To svaki puta kažeš, i za svakog dečka." nisam mogla, a da joj to ne kažem jer je zaista tako i onda na kraju govori kako joj se i nije baš svidio i kako je od početka trebala znati da nije takav kakvim se predstavlja.

"Okej, možda da, ali Teo je drugi slučaj." rekla je na brzinu te sam svoje noge prebacila na garnituru i cijela legla. 

"I to si počela za sve govoriti." opet sam joj rekla, a onda sam se samo nasmijala.

"Oh, okej, neka bude po tvome. Nego, vidimo se danas na Haninom rođendanu?" upitala me.

"Naravno, baš sam dok si me zvala dolazila kući iz shoppinga." 

"O, super. Ja se baš sada spremam ići." rekla je te sam čula kako silazi niz stepenice.

"Pozovi si i Tea neka ide s tobom!" rekla sam joj i glasno se nasmijala.

"Pa da odmah vidi kakva sam? Nema šanse!" postavila je pitanje i odmah sama na isto odgovorila te se nasmijala. Ona je stvarno izbirljiva u shoppingu, a nekada zaista skromna.

"U koliko uopće počinje?" upitala me te sam čula zatvaranje vrata, pa pretpostavljam da je izašla iz kuće.

"Mislim da oko 9." rekla sam joj na kraju nesigurno.

"Sigurno?" upitala me. 

"Sto posto." rekla sam na kraju.

"Okej, vidimo se onda! Ja ću doći oko 8 da joj pomognem, ako bilo što treba." 

"Okej, onda se vidimo tamo. Iskreno, ne da mi se dolaziti ranije." 

"Ma dobro, ja ću onako čisto iz pristojnosti pošto se poznajemo već dugo, a i mislim da će biti fenomenalno u Haloween stilu!" rekla je te smo se pozdravile i poklopile slušalicu.

...

Bilo je već oko 8 kada sam se krenula spremati. Krenut ću oko 15 do 9, a doći poslije 9 jer mi treba dobrih pola sata do nje pošto živi na drugoj strani grada. Ja na istočnoj, ona na zapadnoj.

Nisam imala ideju što da odjenem, a i Kiaru sam zaboravila pitati što je odjenula.

Na kraju sam obukla šljokastu crnu haljinu sa nekim brojem i crtama te niske čizme na povišenu petu. Još sam dodala običnu crnu kožnu jaknu i to je bilo to.

Malo kasnije sam krenula nego što sam planirala te uzela poklon za Hanu. 

Nakon pola sata našla sam se u ulici gdje se party od Hane i održava te tražila njenu kuću. Bila sam kod nje par puta, pa znam gdje se nalazi.

Na ulazu u dvorište uzela sam mobitel iz torbice da provjerim koliko je sati te vidjela nepročitane poruke od Kiare.

Party je trebao početi u 8, a ne u 9. (8:14)

Kasnišš! (8:17)

I to jako! (8:32)

Bolje brzo dođiiiii! (8:45)

Gdje si?  (8:59)

Oliii... za što ti služi mobitel!? (9:01)

Gdje si više? (9:13)

Helooooo.... Olii? (9:15)

Stvarno? (9:16)

Na glas sam se nasmijala zbog poruka koje mi je Kiara nabila. Doslovno mi je slala poruke svakih desetak minuta, ako ne i više. 

Evo me, ispred sam! (9:17)

Poslala sam Kiari poruku te mi je nabrzinu i odgovorila.

Znači napokon! Gdje ti je bio taj mobitel do sad?! (9:17)

Dolazi brzo!! (9:18) 

Dobila sam zadnje poruke od Kiare prije nego što sam ušla u Haninu kuću.

Cijela kuća je smrdjela po alkoholu i cigaretama. Sve je bilo zagušeno svjetlima čije boje su se stalno izmjenjivale. Muzika je tutnjala toliko da sama sebe nisam čula. Ogledala su bila na svakom kutu, a i razni kosturi i lažne paučine i pauci. 

Onda sam ugledala Hanu kako stoji za nekim stolom i razgovara sa društvom. Kada me opazila da sam stigla samo je došla do mene. 

"Sretan rođendan!" rekla sam i zagrlila je.

"Hvala Oli!" vikala je u zagrljaju da je bolje čujem zbog muzike. Kada smo se razdvojile dala sam joj i poklon.

"Oprosti što kasnim! Mislila sam da u 9 počinje tulum!" rekla sam na što je ona samo mahnula rukom.

"Nema veze! Ionako nitko nije točno došao u 8." rekla je glasno da je mogu čuti "Idi u kuhinju se poslužiti! Imaš pizze, raznih sendviča, kanapea, svega... Posluga je maknula jelo sa stola jer su većinom svi došli i svi su jeli, ali ti naravno znaš gdje je kuhinja i možeš tamo!" rekla mi je te sam se nasmijala na spomen hrane i zahvalila joj te joj dala poljubac na obraz i krenula do kuhinje.

"Oliii!" prije nego što sam krenula u kuhinju do mene je dotrčala Kiara.

"Book!" pozdravila sam je te smo se zagrlile.

"Pa gdje si ti do sada?" upitala me glasno da je mogu čuti zbog glasne muzike.

"Mislila sam da počinje u 9!" rekla sam joj na što se ona nasmijala.

"Što je rekla Hana?" upitala me te očekivala da joj kažem njenu reakciju.

"Ništa." rekla sam i slegnula rukama. 

"Gdje si krenula uopće sad?" upitala me.

"U kuhinju! Rekla je da mogu ići jesti, da ima puno ukusnih stvari..." rekla je te smo se obje nasmijale.

"Super! Negoo...." govorila je.

"Nego što?" upitala sam je te se nasmijala.

"Teo je ovdje!!" viknula mi je glasno te poskočila.

"Ma da? Kako to?" upitala sam je znatiželjno, jer nisam imala ideju od kuda Hana zna Tea.

"Pa upoznali su se onda u klubu dok sam išla prvi puta izaći s njim!" rekla mi je te sam se ja samo nasmijala i sjetila se da je to bilo onda dok su Kiaru izboli, no nisam htjela ništa komentirati.

"Super! Ako me netko treba, u kuhinji sam!" rekla sam joj glasno te je ona samo kimnula glavom.

Došla sam u kuhinju te zatvorila vrata za sobom. Sjela sam za barski stolac te uzela komad pizze i počela jesti. I dalje se čuo glasan zvuk muzike, ali je više bio prigušen pošto sam zatvorila vrata. Onda mi je zavibrirao mobitel te sam ga izvadila iz torbice. To je bila Hana koja je poslala poruku.

Samo najdraže goste pozivam u svoju sobu na katu, druga vrata nalijevo. Igra se istina-izazov, pa se pridružite! (9:25)