Pozdravila sam Kiaru kada je bila kod svoje kuće. Jedno se nadam, a to je da ona govori istinu. Da je sve ovo istina i da će se na kraju i dokazati. Uzdahnula sam i stigla do zgrade u kojoj živi Leon, a i osoba koju ne mogu više vidjeti. Našla sam se ispred zgrade i samo sam je odmjerila. Visoka desetokatnica, sa milion prozora. Jedva sam pronašla ulaz te shvatila sa koje je strane i tražila prezime Rell na popisu stanara i zvona za stan. Konačno, pritisnula sam tu tipku.

"Da?" javio se neki ženski glas, meni nepoznat.

"Možete li reći da Leona treba njegova prijateljica vani?" rekla sam joj ljubaznon, a onda sam čula samo da je ta žena uzviknula nešto Leonu.

"Evo sada će on!" rekla mi je i prekinula te sam čula samo jedno bip  i kako je prekinula liniju na portafonu. 

Malo sam se udaljila od zgrade te sam kroz minutu vidjela osobu koja mi izmamljuje osmijeh na lice. Shvatila sam da previše razmišljam o njemu. Zapravo, nekada i premalo jer sam opterećena svim ovim problemima. Približavao mi se sa laganim osmjehom.

"Hej." pozdravila sam ga i nasmijala mu se, te mi je uzvratio pozdrav i sjeo na klupu pokraj zgrade.

"Kako to da znaš gdje živim?" upitao me te prebacio jednu nogu preko druge, a ja sam samo zakolutala lagano očima i nasmijala se. 

"Ja sve znam." rekla sam sarkastično te smo se oboje lagano nasmijali. Sjela sam do njega te sam ga gledala neko vrijeme.

"Zašto me tako gledaš?" upitao me sa laganim osmjehom, a onda sam odmahnula glavom.

"Kako to?" upitala sam i naslonila se na ruku koju sam stavila na naslonjač klupe.

"Ne znam... nekako..." rekao je i približio mi se te sam već mogla osjetiti njegov dah na svome licu "zaljubljeno." rekao je i osmjehnuo mi se, a onda sam se i ja lagano.

"Leone,moram ti nešto priznati." rekla sam i odmahnula glavom te se na brzinu ustala.

"Što to?" rekao je i uvalio se u klupu te prebacio jednu nogu preko druge i prekrižio ruke na prsima.

"Ne znam što mi je u zadnje vrijeme. Ne mogu jesti, ne mogu spavati. Od kada si mi priznao u kabinetu da ti se sviđam, da si zaljubljen u mene, kao... Kao da me pogodila Kupidova strijela još jače. Mislim da si me opako začarao." rekla sam mu iskreno, a na njegovom licu se navirao samo jedan osmjeh koji je pokazivao njegove predivne bijele zube. Taj dečko je sigurno nosio aparatić, ali sigurno. Dam se kladiti.

"Mislim da sam se i to opako zaljubila u tebe." rekla sam mu sa zanosom te se on ispravio na klupi i povukao me za ruke k sebi te sam opala u njegovo krilo gdje sam i ostala.

"Kako je to slatko." dodao je i nasmijao se, a onda sam mu se i ja osmjehnula. Približavao se sve više meni te kada je krenuo poljubiti me zazvonio mu je mobitel te se odmaknuo malo od mene i izvadio mobitel iz džepa. Iskoristila sam tu priliku da se izmigoljim iz njegovog krila, pa sam se ustala. 

"Molim?" javio se ozbiljno i dalje gledajući u mene.

"Ne. A došao si?", "Dobro, nisam te vidio." nizao je odgovore na pitanja koja nisam mogla čuti jer sam bila malo udaljena od njega te već sada upalila svoj mobitel i prelistavala malo instagram da vidim što ima novoga.

"Ne, nisam u stanu." rekao je na mobitel "Vani sam, sa svojom curom sam." kada je to rekao naglo sam ga pogledao, a onda je on svojim usnama oblikovao što?  i samo mi namignuo. Zakolutala sam očima, ali se u sebi nasmijala što me nazvao curom. Cura, cura... O Bože, Oli? Nazvao te svojom curom. Svojom curom! Hahah! Da me nije gledao cijelo vrijeme dok je telefonirao mislim da bih se puknula smijati od neke muke u želucu. Kao da mi je opet proradilo cijelo životinjsko carstvo i sada su gladni. Gladni njegovih poljupca i pogleda koji me doslovno žare i pale.

Pozdravio je tu osobu te prekinuo.

"Sori, Teo je zvao." dodao je, a onda sam samo kimnula glavom i nastavila listati instagram samo kao podlogu razmišljanja. 

"Mislim da moram doma." rekla sam nakon par sekundi, a onda me on pogledao i ustao se. 

"Molim?" upitao je, a onda se lagano osmjehnuo i približio se k meni.

"Već je kasno." dodala sam i stavila mobitel u džep svojih traperica. 

"I da, od kada sam ja tvoja cura?" upitala sam ga i prekrižila ruke preko prsa, a on se samo slatko nasmijao kao da je znao da ću ga to pitati. 

"Od sada?" izjavio je više upitno i pogledao me te mi se još više približio.

"Ma od kada to?" upitala sam ga još jednom, a onda je svojim rukama obuhvatio moje bokove i približio me k sebi. 

"Od sada." izjavio je prije nego što sam opet osjetila njegove usne na mojima. Presladak spoj, naprosto savršeno. Nešto što nikada nisam osjetila. Podignula sam se na prste kako se ne bi trebao saginjati previše pošto je malo višlji od mene. Naprosto sam uživala u ovom savršenom poljupcu, da moram birati kakav bi poljubac imala do kraja života, definitivno ovaj u kojemu nam jezici toliko zajedno plešu, a naše oči žmire uživajući u trenutku. Sve ono o čemu sam razmišljala, sve brige i problemi su pali u vodu, sve je nestalo. I uvijek bude tako. Jednostavno, ovaj dečko kao da me liječi svojom pojavom, kao da je svijetlo u tami. 

Kada smo već izgubili daha, odvojili smo usne jedno od drugoga, te je svoje ruke stavio na moje lice i spojio naša čela.

"Moja cura." rekao je i nasmijao se, a onda sam ga ja samo pogledala i nasmijala se. Te smeđe oči su predivne, naprosto, one koje bih mogla gledati do kraja života znajući da mi nikada neće dosaditi. Toliko su sjajne i pune emocija u tom trenutku da se bojim pitati što će biti uopće kada odem kući. 

"Moj..." rekla sam "prijatelj." dodala sam, a onda se on samo nasmijao te smo se odvojili jedno od drugog.

"Pa, želiš li da ti budem dečko, a ne samo prijatelj?" upitao me, a ja sam prekrižila ruke i samo se pravila da razmišljam.

"Ne znam..." rekla sam "možda." dodala sam, a onda me sumnjičavo pogledao.

"Da." rekla sam lagano, a onda se okrenuo k meni i nasmijao se onim osmjehom milion dolara. Pravi osmijeh koji želim gledati što je više moguće. Došao je do mene i poljubio me u obraz. 

"Samo to?" upitala sam ga kada se odvojio od mene, a onda me pogledao slatkim pogledom iz kojeg su frcale iskrice. 

"Aha." rekao je lagano, onako hrapavim glasom, dovoljno da mi se koža naježila. Moram priznati da je presexi dok govori hrapavim glasom, mislim da ću ga sada tjerati da tako priča. Predobro mu stoji. Onda sam opet osjetila njegove usne na svojima, ovaj puta u malo drugačijem strastvenijem i bržem poljupcu. Odvojili smo se odmah nakon pet sekundi jer je ovaj puta meni zazvonio mobitel.

"Molim?" javila sam se, a onda sam čula glas od Dine.

"Gdje si ti?" upitao me sa nekom dozom, mogu reći zabrinutosti, da.

"Kod Kiare sam." dodala sam i krenula malo dalje od Leona.

"Treba doći po tebe?" upitao me, a ja sam se onda okrenula prema Leonu i vidjela ga da gleda u nebo.

"Ne, doći ću sama. Hvala." rekla sam mu te smo se pozdravili i poklopili. Došetala sam do Leona, a onda ga pogledala.

"Morala sam reći da sam kod Kiare." obrazložila sam, a onda me on čudno pogledao "Zašto?" upitao me.

"Ne znam...reći ću mu kada ćemo vidjeti da će ovo stvarno ići, a i svima." dodala sam, a onda je on samo kimnuo glavom i složio se samnom.

"Nadam se da hoće." rekao je i poljubio me u obraz.

"Jooj... Leone! Moram ići." izmigoljila sam se iz njegovog ogromnog stiska i krenula te mu mahnula i poslala poljubac te on meni, a ja sam ga rukom kao uhvatila, barem sam se pravila. 

Ah, što zaljubljenost čini od čovjeka... 

Sjela sam na prvi tramvaj na kojega sam naišla i krenula kući.

.

.

.

.

AUTHOR'S NOTE:

Pozdrav dragi moji! Nadam se da ste uživali u ovom nastavku jednako koliko i ja dok sam ga pisala. Osmislila sam zajedničko ime za Oliveru i Leona, a glasilo bi Oleon.

Ovo su preslatki trenutci našeg Oleona, želite li ih još više? 

Ostavite vote jer obožavam kada u notifikacijama vidim da je netko kliknuo zvijezdicu ;) Komentirajte da znam da ste ovdje i čitajte i pratite dalje nove nastavke! Ovih dana sam slobodna tako da ih očekujte malo više tokom dana! Vidimo se već sutra u novom nastavku, negdje u popodnevnim satima!

Kiss :*