"Molim?" javio mi se sneni glas na mobitel.

"Andrej!" rekla sam mu, a onda sam očito dobro začula kada je prepoznao moj glas.

"Olivera! Hej! Od kuda ti moj broj?" upitao me iznenađeno.

"Pa na internetu je sve!" rekla sam mu.

"Aha... da. Nego, zašto zoveš?" upitao me, a ja sam konačno odlučila prijeći na temu.

"Prijeći ću odmah na stvar! Želim da mi kažeš sve o onoj noći." rekla sam mu znajući da zna na koju noć mislim, a sa njegove strane sam čula jedan duboki uzdah.

"Žao mi je Oli, ne mogu ti ništa reći o tome." rekao je, ali znala sam da nešto zna, sigurno. Pošto se s Larom družio tada i još mi rekao da me ona drogirala te noći, sirurna sam da zna sve.

"Zašto?" upitala sam ga, a onda začula samo pištanje sa druge strane. K vragu! Poklopio mi je slušalicu. Opsovala sam na glas, a onda se bacila na svoj krevet i tako i zaspala.

...

Prvi dan nakon tri tjedna spremam se za školu. Ovaj puta nisam užurbana kao i inače, nego sam normalna i usporena jer je jutro toliko rano da mi se ništa ne da.

Pozdravila sam svoje koji su se spremali na posao i krenula prema stanici za bus. Naravno da su mi ponudili da me oni odvezu autom u školu, ali sam odbila uz riječi da sam dobro i da se ne trebaju brinuti. 

Kada sam došla u školu osjetila sam da me svi gledaju, a onda su do mene dotrčali Hana, Mia i Jakov te me jako zagrlili.

"Ajmeee!" vikala sam u njihovom toplom zagrljaju. 

"Kako si nam nedostajala!" rekao mi je Jakov konačno dok smo se izvukli iz velikog zagrljaja.

"Zašto nam nisi dopustila da te posjetimo?" upitala me Hana.

"Pa, zato da me ne gledate onakvu." rekla sam i nasmijala se, a onda se i Mia počela smijati.

"Da znaš samo kako sam ja bila u gipsu prije par godina za ljetne praznike." počela je pričati Mia, a onda se Hana samo na to nasmijala.

"Cijela je bila zagipsana." rekla je, a onda smo se šetajući do učionice svi smijali i pričali o kojekakvim temama. Na ulazu u učionicu vidjela sam Kiaru te je došla do mene i zagrlila me. Zašto nisam imala osjećaj kao da je to onaj osjećajni zagrljaj i falila si mi zagrljaj kojim bi me zagrlila svaki puta poslije ljetnih praznika. 

"Kako si?" upitala me dok smo zajedno ulazile u učionice i sjele na naša mjesta.

"Puno bolje." rekla sam, a onda sam se sjetila onoga što mi je Dino rekao dan prije. Da je bila kod nas i uzela natrag svoju bilježnicu koja mi sada već opako treba. 

"Kako ti je s Teom?" upitala sam ju iako već znam odgovor, ali morala sam započeti neku temu. Cijeli sat povijesti mi je brbljala o Teu i svemu tome. 

Pod odmorom prilikom odlaska do školskog ormarića da uzmem knjige za sljedeći sat, do mene je laganini došetao Leon sa velikim osmjehom na licu. Zatvorila sam ormarić i naslonila se na isti kao i on.

"Pa, dobro došla natrag." rekao mi je, a ja sam mu se samo nasmijala. Kako je ovaj dečko samo prekrasan dok se smije, još ima te rupice koje već dugo nisam vidjela.

"Hvala." rekla sam i nasmijala mu se. 

"Pa... htio sam razgovarati s tobom." rekao je, a onda smo krenuli sjesti prema najbližoj klupi.

"O čemu?" upitala sam ga i onda dogovorila sama sa sobom da neću bježati ovoga puta, nego ću ga saslušati.

"Zašto si ti stalno govorila da ja imam curu?" upitao me, a ja sam ga ozbiljno pogledao kao da se šali.

"Pa zato što si je imao, ne znam imaš li je sad, ali..." govorila sam, a onda sam zastala kada sam vidjela da me gleda "što?" dodala sam, a onda se on puknuo smijati.

"Na koju curu točno misliš?" upitao me, a onda sam se puknula smijati.

"Pa na Laru! Zajedno ste od kada ste došli u ovu školu." rekla sam mu, a onda se on samo nasmješio i zakolutao očima.

"Lara i ja nismo zajedno." rekao je, a onda sam ja samo podignula obrve.

"Jel'? Prekinuli ste?" upitala sam ga, a onda je on opet zakolutao očima. Koliko to dobro izgleda na njemu.

"Ne" rekao je "zato što niti nismo bili zajedno." rekao je lagano, a onda sam ga ja sumnjičavo pogledala.

"Jesi siguran da nisi nešto pomiješao?" upitala sam ga, a onda se on nasmješio.

"Lara mi nije bila cura, niti će ikada biti." rekao je, a ja sam ga onda začuđeno pogledala. Zašto sam ja onda cijelo vrijeme mislila da su zajedno?

"Nego? Zašto ste stalno pod odmorima bili zajedno i smješkali se jedno drugome?" upitala sam ga ozbiljno.

"Moji roditelji su se razveli, a tata je u sretnoj vezi s Larinom mamom." objasnio mi je, a ja sam ostala šokirana i otvorila usta najjače što sam mogla.

"Zezaš me?" upitala sam ga, a onda je on odmahnuo glavom.

"Ali... ja sam cijelo vrijeme mislila da ste zajedno. Odustala sam jednom od tebe zbog toga." rekla sam mu, a onda se on nasmijao.

"Znači da si već duže zaljubljena u mene!" rekao je veselo, a onda sam ja zakolutala očima.

"Mislim da sada više nemamo prepreka." rekao je i slatko se nasmijao te se približio glavom prema meni. Odjednom se začulo školsko zvono, a mene je vratilo u sadašnjost i sjetila sam se da bih mogla biti s njim moram prvo otkriti tko je kriv za ono ubojstvo. Ako sam ja, onda takav dobar dečko nema što raditi sa ubojicom. Odmaknula sam na brzinu svoju glavu od njegove i pogledala ga ozbiljno.

"Samo još malo vremena." rekla sam i okrenula se te otišla. Čula sam za sobom kako me doziva, a onda su mi i prve suze počele teći niz lice. Osjećala sam se tako izdanom. Opet sam sve zasrala! Opet sam ga ostavila tamo, a sama sam si obećala da neću. Ipak, ako želi biti samnom onda može još malo čekati. Sada imam još jedan poticaj da nastavim sa istraživanjem, samo se nadam da se na kraju neću pokajati što sam odlučila saznati istinu.