Dino i ja smo doslovno proveli do ponoći pričajući i to samo o meni. Istina je da ga ponekad ne volim i ide mi užasno na živce, ali daje prebrutalne savjete od kojih crkavam od smijeha.

Rekla sam mu za sve, a kad mislim na sve onda je to zaista sve. Od onog slučajnog sudara gdje smo završili mokri, pa ono u školi, te kada je tek došao u školu, pa sve do onog plesa na Haninom rođendanu i oni izazovi.

"Nisam znao da imaš tako komplicirani ljubavni život." rekao je i uzdahnuo.

"Molim? Kakav ljubavni život?! To nije ljubavni život." rekla sam mu i zakolutala očima te se on počeo smijati odjednom.

"Vidiš kako reagiraš..." govorio je dok se smijao, a ja nisam mogla, a da se niti ja ne osmjehnem bar malo. Kada je vidio da se borim sa smijanjem i svime time, uozbiljio se te pristojno sjeo.

"Pa, gospođice Olivera Baldi, moram Vam reći da je vaša diagnoza ozbiljna. Patite od bolesti 'nisam dugo imala dečka i sada kada se neki drugi pojavio odmah me počeo zanimati'". rekao je naglašavajići ono dugo ime diagnoze na koju sam se samo glasno nasmijala.

"Nije tako ozbiljno, a i nećemo imati ništa zajedno, sto posto sam sigurna." rekla sam mu sigurno.

"Jel barem zgodan?" upitao me i pogledao me znatiželjno.

"Paa... je." rekla sam unosivši se u ulogu te me samo odjednom pogledao i prstom pokazao na mene.

"Barem si to priznala!" viknuo je. 

"Pssst... tiše!" upozorila sam ga na što on nije sakrio svoj smješak sa lica.

"Gledaj... dečki su ti drugačiji od cura. Pokušavaju na različite načine doći do njih. I cure to rade, ali potpuno drugačije od dečkiju." rekao je i pogledao me na što sam ja samo zakolutala očima te uzdahnula.

"Dosta mi je ovog razgovora. Umorna sam već..." rekla sam te se polako ustala sa stolice za stolom.

"Nećeš se nikada izvući iz ovog razgovora!" viknuo je zamnom kada sam odlazila do stepenica, a ja sam mu samo isplazila jezik i mahnula mu.

Tiho sam došla do svoje sobe te još tiše zatvorila vrata za sobom. Bacila sam se u svoj krevet te navila alarm na mobitelu i stavila ga na noćni ormarić pokraj kreveta. Ušuškala sam se u krevet u doplu dekicu zaboravivši uopće da se nisam presvukla u pidžamu. 

Počela sam se vrtjeti po krevetu, te sam naglo otvorila oči. Udahnula sam te se okrenula na bok. Upalila sam mobitel i vidjela da je 3 sata ujutro. Pobogu, zašto sam budna?

Ne možeš spavati, nešto te muči. javio se moj unutarnji glasić koji uvijek ima pravu riječ na sve. 

Ne znam što mi je, možda me onaj razgovor previše izmučio. 

Možda te Leon muči! opet se javio moj unutarnji glasić te sam svim silama to pokušavala prikriti i prestati razmišljati o njemu.

Ali ne možeš prestati razmišljati o Leonu. sada je već postao dosadan. Čvrsto sam stisnula oči te pokušavala zaspati, ali uvijek bih se trznula. 

Očito ništa od naspavane noći...

Zvrrrrr!!! - zvonio je alarm na mom mobitelu. Lijeno sam se okrenula na drugu stranu i ugasila ga. Odlučila sam još malo provesti u toplini svog kreveta. 

"Oli! Ustaj!" vikao je moj brat stojeći na vratima. Umorno sam se okrenula prema njemu te zatreptala par puta jer je upalio svjetlo koje mrzim paliti ujutro.

"Sedam i petnaest je, imaš bus za deset minuta!" doviknuo mi je dodavši još da su roditelji otišli zajedno na posao jer je mama morala ići ranije.

"Ahaa..." rekla sam lijeno i još se malo ušuškala u krevet, ali onda je Dino skočio na mene te sam svom silom opala na drugi kraj kreveta.

"Ti pokvareni, kretenu, idiotu!" ustala sam se mrzovoljno te počela vikati na njega, makivajući sa sebe deku koja je pala zajedno samnom i stavljajući je na krevet. 

Nakon kratkog vrijeđanja, mrzovoljno sam ga potjerala van iz sobe kako bih se presvukla u nešto pristojnije za školu. Da, nisam obukla pidžamu nego sam ostala spavati u odjeći za trening, tajicama i nekoj kratkoj majici u kojoj mi je bilo hladno tokom noći s obzirom da je već jedanaesti mjesec.

"Ti me voziš u školu!" viknula sam na Dinu kada sam došla do dnevnog boravka i vidjela ga kako se ispružio na garnituri i gledao nešto na televizoru.

"Hah, nema šanse." rekao je i nastavio gledati televizor. Uzela sam daljinski od televizora te ga ugasila na što se on počeo buniti.

"No? Hoćeš me voziti da svejedno zakasnim par minuta ili da idem busom pa da zakasnim dvadeset minuta? Ti biraj!" rekla sam mu te se ustao i uzeo ključeve od auta sa šanka. Obukla sam svoju kožnu jaknu te obula tenisice jer je vani sve mokro od kiše koja je padala noćas.

Sjeli smo u auto te smo se kroz dvadesetak minuta našli ispred velike građevine zvane mojom školom.

"Samo da znaš, ti si kriv što kasnim više od pet minuta." rekla sam mu kada sam izlazila iz auta te mu mahnula i otrčala do škole. Dojurila sam do glavnog hola da vidim na oglasnoj ploči u kojoj sam učionici no na obavijesti je pisalo da smo danas prvi sat u velikoj učionici u koju stanu doslovno 3 i pol razreda zajedno. 

Odjurila sam do te učionice koju su većinom profesori koristili za svoje sjednice i sastanke te pokucala i ušla unutra. Kada sam vidjela tko je tamo ostala sam zaprepaštena. Ravnatelj, profesorica Holig, profesor kemije i onaj strogi profesor iz fizike. Jedino je tu bila dobra profesorica Holig koja me samo blago gledala, na taj doček sam se samo nakašljala, ali su i dalje svi počeli gledati u mene, ne samo profesori, nego i učenici. I to ne samo moj razdred, nego i od Leona razred. Što oni pobogu rade ovdje?

"Oprostite što kasnim, promet." samo sam se opravdala na brzinu.

"Dobro, upravo smo krenuli pričati tako da nisi puno zakasnila. Možeš sjesti." rekao je ravnatelj, a profesorica Holig ga je samo pogledala.

Ja sam u tom trenu samo krenula prema stolicama na kojima su sjedili. Gledala sam gdje je Kiara, pa sam vidjela da je jedna stolica slobodna između nje i Lare. Zašto baš između njih dvije. Još je Leon pokraj Lare. Uostalom, samo sam došla do Kiare i sjela pokraj nje ne obazirajući se na nikoga drugog.

"Opet kasniš?" upitala me Kiara tiho i pogledala me.

"Dino je kriv..." rekla sam joj odlučno jer je i istina. Išla sam kasno spavati zbog njega, no, ja sam ga zamarala, a on je htio da ga zamaram pričom o jednoj nebitnoj osobi.

Ravnatelji kao i ostali profesori su o nečemu pričali, a ja ih realno nisam slušala. Spavala sam dušom dok su mi tijelo i oči bile fokusirane direktno na sve njih ispred.

"Olivera Baldi!" iz misli me probudilo moje ime koje je izgovorila naglas profesorica Holig držući u ruki neki mali papirić. Samo sam je pogledala, a onda sam prebacila pogled na Kiaru.

"Zašto me prozvala?" upitala sam je, a onda je profesorica opet nekoga prozvala "... i Leon Rell!".

Sada sam već ozbiljno pogledala Kiaru koja je mene gledala sa osmjehom. 

"Nisi slušala uopće Oli." rekla mi je tiho te sam se nakašljala u znak da počne tiho pričati.

"Okej... na onaj izlet koji idemo ćemo morati raditi u paru. Naš a razred, sa be razredom." objasnila mi je na što mi je postalo sve jasno.

"Znači, Leon i ti?" upitala me, na što sam ja samo pogledala u njega, a on je samo ozbiljno nešto pričao sa Larom. Pitat ću kasnije profesoricu mogu li se parovi zamijeniti.

Na Kiarino pitanje sam izustila samo jedno aha i prebacila pogled prema profesorima koji su i dalje prozivali parove za rad. 

Koji peh ja imam na njega, Isuse Bože!!

Dovoljno mi je bilo to što smo se jučer posvađali na treningu oko onog što je udario Doru loptom u glavu, dovoljno mi je to što smo se počeli mrziti, a kamoli sada da radimo zajedno na izletu. 

Kada su profesori najavili da je gotovo to neko predavanje s njima, ustala sam se i odlučila zadnja izaći kako bih zaustavila profesoricu Holig dok su ostali profesori i ravnatelj izašli van iz učionice.

"Dobar dan profesorice!" pozdravila kada sam došla do nje, a ona mi se samo nasmješila.

"Dobar dan Olivera, baš sam tebe trebala." rekla je te sam odlučila da ona prvo kaže što je mislila.

"Recite." upitala sam je "Pa, samo sam ti još jednom htjela reći da je danas taj školski plesni trening i po prvi puta. Na onom rukometnom turniru će ih moći samo petnaest plesati jer je prostor za to ograničen, pa ćemo već danas odabrati one djevojke kojima će dobro ići." rekla je ozbiljno te sam ja samo kimnula glavom.

"Pretpostavljam da znaš da ćeš biti trenerica i da ti druge stvari ne moram govoriti kako se moraš ponašati." rekla je još ozbiljnije te sam joj se lagano nasmijala i kimnuloa glavom.

"Nego..." rekla sam jer sam joj željela reći za onu zamjenu partnera na izletu. "Danas bi trebale krenuti s koreografijom... što si htjela reći?" upala mi je u riječ te me pitala što sam željela.

"Htjela sam Vas pitati da li je moguće da se partneri za taj izlet zamijene?" upitala sam je na što se ona samo nasmijala.

"Trebate imati pravi razlog i to da oboje ne želite zajedno raditi, a i trebate pronaći neki par s kojima bi se željeli zamjeniti. Od danas se ima rok tri dana da se odlučite za zamjenu." rekla je na što sam ja samo uzdahnula i kimnula glavom.

"Hvala Vam." rekla sam joj na kraju te uzela svoju torbu i izašla iz učionice van. Moram napraviti neki plan kako da ne budem s njim zajedno.