Nikol,budimo realni.


Upala sam u učionicu i sa Ket se gurnula  u našu razdrndanu klupu skroz iza.

Ubrzo se pojavio i onaj čudak u koga sam se slupala, dok su ga Nikol i kompanija pratila brbljajući.

Činilo se da ga Eliot i njegova svita mrze.
Kao da im je preoteo svu pažnju devojaka.

Posle časa sam i saznala zašto.

-Nemoj da si mu prišla-

Nikol je došla sama(što je prava retkost) i napala me.

-Ludačo!O kome uopšte pričaš?- pokušala sam da pobegnem.

-Znaš ti to dobro! - zarila mi je veštačke nokte u ruku.

Ubrzo mi je sinulo. Onaj lik kog su Nikol i kompanija smarale mora da bude "taj".

-Nikol,budimo realni.Nije me mnogo briga za tog lika.Jedva smo razmenili dve rečenice, a kamoli imali normalan razgovor.- pokušala sam da je smirim.

-Upozorena si! - poludela je i vratila se grupici.

Vidite,deco,bolje vi budite đubretari i skupljajte kaku malih terijera nego da se u srednjoj bakćete sa Nikol i njoj sličnima, jer će glupača za sve, ali ama baš za sve da vas optuži.Čak i da joj "kradete dečka"  koji je u školi samo dve sekunde.

Verujte mi,smaraće vas dok se odselite u Meksiko ili neku državu u kojoj ništa nije normalno.Na primer,idite u Kanadu.

Sumnjam da njega ona interesuje.

Biće da samo drži do svoje reputacije pa provodi sekunde svog života s NK(Nikol i Kompanijom).

Ipak bih da se raspitam, čisto da ne budem nepismena.

-Jaoojj.Kako ništa ne možeš da znaš?-

-Ket,poštedi me.-

-Njegovi su bogati.-

-Pretpostavila sam to.-

-Pa dobro.Znam toliko. - uzdahnula je.

-Stvarno nisi pouzdan izvor informacija, znaš? - prevrnula sam očima.

Promumlala je nešto i otišla.

Hvala ti mnogo, Ket.Mnogo ti hvala.

Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top