Nikol,budimo realni.
Upala sam u učionicu i sa Ket se gurnula u našu razdrndanu klupu skroz iza.
Ubrzo se pojavio i onaj čudak u koga sam se slupala, dok su ga Nikol i kompanija pratila brbljajući.
Činilo se da ga Eliot i njegova svita mrze.
Kao da im je preoteo svu pažnju devojaka.
Posle časa sam i saznala zašto.
-Nemoj da si mu prišla-
Nikol je došla sama(što je prava retkost) i napala me.
-Ludačo!O kome uopšte pričaš?- pokušala sam da pobegnem.
-Znaš ti to dobro! - zarila mi je veštačke nokte u ruku.
Ubrzo mi je sinulo. Onaj lik kog su Nikol i kompanija smarale mora da bude "taj".
-Nikol,budimo realni.Nije me mnogo briga za tog lika.Jedva smo razmenili dve rečenice, a kamoli imali normalan razgovor.- pokušala sam da je smirim.
-Upozorena si! - poludela je i vratila se grupici.
Vidite,deco,bolje vi budite đubretari i skupljajte kaku malih terijera nego da se u srednjoj bakćete sa Nikol i njoj sličnima, jer će glupača za sve, ali ama baš za sve da vas optuži.Čak i da joj "kradete dečka" koji je u školi samo dve sekunde.
Verujte mi,smaraće vas dok se odselite u Meksiko ili neku državu u kojoj ništa nije normalno.Na primer,idite u Kanadu.
Sumnjam da njega ona interesuje.
Biće da samo drži do svoje reputacije pa provodi sekunde svog života s NK(Nikol i Kompanijom).
Ipak bih da se raspitam, čisto da ne budem nepismena.
-Jaoojj.Kako ništa ne možeš da znaš?-
-Ket,poštedi me.-
-Njegovi su bogati.-
-Pretpostavila sam to.-
-Pa dobro.Znam toliko. - uzdahnula je.
-Stvarno nisi pouzdan izvor informacija, znaš? - prevrnula sam očima.
Promumlala je nešto i otišla.
Hvala ti mnogo, Ket.Mnogo ti hvala.
Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top