Evgenija

"Odmah da si ustala Evgenija i došla u dnevnu sobu, danas imaš brdo obaveza a ti tu mirno spavaš. Danas nam u goste dolaze Jelenine drugarice  Natalija i Stefani, i želim da sve bude na nivou." , čula sam glas moje majke Dafine. Nisam mogla sebi da dozvolim taj luksuz da prebacim jastuk preko glave i da spavam još neku minutu. Ovo je prvi put da me majka budi. A da dolaze one dvije umišljene. Bože hvala ti što se sa njima i ne družim. Sam njihov piskutav glas bi me dovodio do ludila.

Kako sinoć nisam mogla odmah da spavam, samo sam razmišljala o onom poljubcu. Dozvolila sam sebi taj luksuz da o tome razmišljam. Ali zašto baš da se to dogodi sa Emilom. Zašto? O tome sam razmišljala dok sam na sebi oblačila stare hlače, odlične za radove na imanju. Iznošenu blijedu sivu majicu. Kosu vežem u nisku punđu i stavljam svoj šešir. Danas ću da uradim sve što se od mene traži. Da uslužim te njene drugarice. I onda odo da malo jašem sa Makrenom. Poželjela sam svoju najbolju prijateljicu.

Kada sam došla u dnevnu, bila je samo majka i Jelena.
"Danas je potrebno da budeš ovdje u kući, da napraviš koktele, i nekakve slatke poslastice ali bez velikih kalorija. Je li jasno?" , obratila mi se majka dok je Jelena u međuvremenu turpijala svoje nokte.

"Ali majko, ne želim da je one danas vide, pa pogledaj je samo izgleda kao kakvo spadalo. Stvarno ne volim žensko koje je neuredno i ne vodi računa o sebi." , doda Jelena.

"Ne brini se, neće me ni vidjeti. Uradim ovo i ja odo da radim po imanju." , i samo tako ih ostavim. Ne brini se Jelena, više me tvoje riječi ne bole. U pravu si. Ni na šta ne ličim. Bar se u nečemu slažemo.

Ajde Evgenija što prije počneš prije ćeš to završiti, a i nećeš sresti one dvije čvake. A i onog Emila.
Šta da im napravim da nema toliko kalorija. Vodu da im donesem. Bilo bi pravo smiješno. Dok sve to polako pravim, našla sam recept na internetu, začujem zvono na vratima. O ne nevolje su stigle. Kada krenem da izlazim iz kuhinje na vratima vidim da ih Emil otvara samo u šorcu. Gore nema ništa. Ma šta on sebi umišlja da može tako da hoda.

Ali kada otvori vrata one dvije tuke samo balave po njemu.

"Izvini mora da smo pogrešile." , reče mazno Stefani i sve pogledom šara po njegovom tijelu. A na njemu stoji zabavljen osmijeh. Ma da njemu to laska. On u tome uživa da mu se žene bacaju pod noge.

"Ovo mora da je san. Da li su stvarni? Ti mišići na stomaku?" , sad je Natalija koja pita.

A jel sad bi i da dira to. Ok Evgenija šta te briga za njih. Oni su svi isti. Glupe kokoši i umišljena budala. Idealni par.

"Mislim da ste djevojke na pravom mjestu. I da pravi su. Ali ništa ne može da se uporedi sa vašom ljepotom. Stvarno ste nešto najljepše što sam u zadnje vrijeme ovdje vidio." , reče im Emil.

Koja konjina. Koja budala. Koje seljačke fore. I one stvarno na ovo padaju. A da zato je meni rekao da je imao bolje i ljepše.

Ali ostanem još malo da čujem o čemu pričaju.

"Mi smo Stefani i Natalija, najbolje drugarice od Jelene, došle smo da se dogovorimo oko svadbe, datuma, haljina ipak smo, mislim ja sam kuma a Natalija jedna od djeveruša." , piskutavo reče Stefani.

"Drago mi je još jednom djevojke. Ja sam Emil Stil i ja sam zadužen da fotografisanje na svadbi."

"Toooo" , i jedna i druga kažu da mene zabole uši.

"Djevojke već ste stigle, a vidim i razlog što vas je zadržao. Emile šetaš se tako, ccc ajmo svi zajedno u dnevnu da vam kažem konačan datum oko svadbe i sve. Imam toliko ideja." , doda Jelena i konačno odu osim Emila svi.

A on me pogleda. A ja brzo zamaknem u kuhinju. Okej još da ih sve stavim na tacnu i sve im je spremno.
A onda osjetim nečije ruke na svom stomaku kako se približavaju svom tijelu. Već znam ko je u piatnju. I taj njegov glas.

"Znaš da je ždrebice ružno slušati tuđe razgovore." , tiho mi Emil reče.

"Nisam.. nisam vas slušala."

"Loše lažeš ždrebice. Čula si svaku riječ. Mislim da sam čak u mislima i vidio kako kolutaš ti svojim očima kada sam hvalio one djevojke."

"Nemoj sebi davati na značaju. Nisi bitan shvati."

I dalje sam blizu njega. Okrenuta leđima i svako može da uđe i da nas vidi. A dodatna galama od njih mi stvarno više nije potrebna.

"Kažeš da nisam bitan. A zašto onda drhtiš?"

"Nije zbog tebe. Neko može da uđe i svašta da pomisli. I da šta će reći tvoje nove prijateljice. Pogotovo ona što hoće da ti dira mišiće po stomaku."

"Natalija je samo pitala. Mhmm a kao nisi slušala. Jesi ti to ljubomorna ili?"

"Nisam. Slučajno sam čula. A ostalom šta ti imaš mene tu spopadati u kuhinji."

Isčupam se iz njegovog stiska i okrenem se prema njemu. Podignem prst prema njegovom licu. A on se smije. Njemu je sve ovo smiješno.

"Dva puta sam te udarila. Uradit ću to i treći put. Samo me iskušavaj."

"Ako si ovako vatrena na riječima ždrebice, zamisli kako će nam biti zajedno u krevetu."

Ne mogu vjerovati da je ovo rekao.

"A sada izvini me odo da se pridružim mojim prijateljicama. Šta ću kada sam poželjan. Uskoro moja ždrebice."

E pa ako se dan po jutru poznaje. Moj je užasan. Sreća majka je odnijela ovo da im posluži a ja sam otišla do štale. Hranila i mazila moju Makrenu.

Volim je. Volim kada dan provedem sa njom.

Naveče sam saznala taj datum. Veliki datum svadbe. Za sedam dana.

Divno.

Poglavlje posvećujem user231231
💙💜💖!!

Ovu priču aktivno nastavljam da pišem za deset dana. Jer ću tada završiti prvu priču "Zatišje pred buru"

Mišljenja 💖💜💙