Jedan.

Bela golubica je letela oko visoke kule Akademije Felshid i konačno sletela na njenu ogradu. Akademija, okružena više vekova starom hrastovom šumom, naizgled je bila mirna. Cela akademija i njena okolina, kao da su zadržavale dah, očekujući da se nešto loše desi. Drveće u šumi njihalo se na blagom vetru, a grane su presecale zrake prolećnog sunca koji su osvetljavali šumu praveći šare na tlu. U dubini šume nazirale su se senke životinja, poznatih i nepoznatih ljudskom svetu. Na granama najvećeg i najstarijeg hrasta, u čijoj kori su bile urezane reči drevnog jezika, sedela je ptica vatrenocrvenog perja i osmatrala okolinu kao da traži nekog uljeza.

Unutrašnost akademije bila je tiha i hodnici su bili potpuno prazni. Jedino što je remetilo tišinu u koju je sve utonulo, bilo je tiho gukanje bele golubice na ogradi. Mahnula je krilima i uzletela. Obišavši još jedan krug oko kule, kao da doziva nekoga guknula je još nekoliko puta i sletela nazad na ogradu. Konačno, kroz tišinu se promolio zvuk koraka po mermernim stepenicama koje su vodile na vrh kule. Devojka svetloplave, gotove bele, kose i dubokih tamnoplavih očiju došla je do golubice.

Pomazila je golubicu i pogledala u nju. Izgledalo je kao da samo tim pogledom ostvaruju konverzaciju, jasniju od bilo koje koja se može ostvariti rečima. Devojka pogleda u daljinu prema hrastovoj šumi. Vatrenocrvena ptica se vinula u vazduh i počela da u velikim krugovima obilazi drvo. Devojka teško uzadhnu i konačno progovori.

"Osećaš li to, Arina? Nešto dolazi. Nešto jako opasno."

Ptica pomeri glavu u znak potvrdnog odgovora na devojčino pitanje i odlete do drevnog hrasta. Otkinuvši jedan list, vrati se na kulu i predade ga devojci. Uzevši list u ruku, devojka se zagleda u njega i blago nakrivi glavu. Svetlozeleni list, ispresecan lisnom nervaturom, blago se povijao na povetarcu.

"Čudno. Čini mi se da drvo ne oseća ništa što mi osećamo. Nikada nije bilo ovako."

Dotakla je kristal koji se presijavo u duginim bojama na ogrlici koju je nosila i zatvorila oči. Stajala je nepomično nekoliko minuta. Jedino što se čulo bilo tiho šuštanje lišća u šumi. Kada je konačno otvorila oči, skinula je ogrlicu i predala je ptici zajedno sa listom. Golubica je još jednom poletela i predala list i ogrlicu crvenoj ptici.
Ptica je, preuzevši ih od golubice, nestala zajednom sa listom i ogrlicom.

Devojka je još nekoliko trenutaka stajala na vrhu kule sa svojom golubicom zagledana u daljinu. Popravila je belu haljinu koju je nosila i sišla niz stepenice. Golubica je poletela i ubrzo se izgubila među belim paperijastim oblacima.

Dva.