Trenutno sedim za stolom i doručkujem. Da, probudila sam se pre alarma za divno čudo. Razlog tome je sigurno Luka, ne izlazi mi iz glave od kad sam ga srela juče. Završila sam doručak, te sam otišla do sobe da uzmem torbu i krenem u školu. Izašla sam iz sobe i srela sanjivog Nemanju, presladak je ovako ujutru.
- Dubro jutro.- kažem mu sa osmehom.
- Dobro jutro, sestrice. - pridje i poljubi me u kosu, to radi svaki put kad me vidi. Obožavam to.
- Gde si ti krenuo? - pitam ga radoznalo.
- Idem do Marka.
On je njegov najbolji drug. Znaju se baš dugo, a i ja ga gotivim, super je osoba.
- Važi, odoh ja u školu.
Obuvam se i krećem u školu. Dan je veoma lep, sunčano je. Kad je ovako lep dan ja sam veoma vesela.
Stižem ispred škole. Gužva od ranog jutra, uhh. Dok sam ulazila u školu čula sam da je neko rekao moje ime. Zastala sam da vidim o čemu se radi.
- Evo je ova Maša, pa, i nije nešto, sad znam zašto je Veljko šutnuo, pametan je on. - neko uporno priča o meni i naravno uspe da ubode baš u moju slabu tačku.
Uspela sam nekako da se suzdržim, ubrzala sam korak i ušla u učionicu. Sela sam na mesto da se smirim da ne bih otišla kod one kučke i skinula joj onu kosu sa glave. Mašo, samo smireno, nije vredna tvojih živaca. - pomislim u sebi, te se smirim.

****

Časovi su gotovi, napokon. Ne mogu da se ne pohvalim, dobila sam pet iz istorije. Volim istoriju, zanimljiva mi je. Izašla sam iz škole i videla Milicu kako me čeka na klupi ispred. Dogovorile smo se da idem kod nje posle škole. Stalno prodovodimo vreme zajedno, ne možemo jedna bez druge.
- Hej, Milice! - pridjem i zagrlim je.
- Ćao, Mašo! - uzvrati zagrljaj.
- Ii, jel' ima nešto novo, aa? - upitam je.
-Videla sam Dušana, javio mi se kad smo se videli. Zamalo se nisam onesvestila pred njim.
Ja krećem da se smejem kao nenormalna, ne znam ni ja zašto.

****

Upravo smo stigle kod nje. Ušle smo u njenu sobu i krenule u jednu trač partiju.
- Mašo, znači, svidja ti se Luka? - upita me podižući obrve.
- Pa, valjda, on je prelep, mislim da mi se baš svidja. Celu noć sam razmišljala o njemu. - kažem pocrvenevši.
- Aa, napokon ti se neko svideo posle dužeg vremena. - kaže veoma veselo.
- Daa, on je presladak.
Dosta dugo sam bila kod nje. Mislim da smo celu školu izogovarale. Takve smo nas dve, sve primetimo, svaku sitnicu, svaku promenu. Kao neke uhode smo haha, šalim se, nismo, valjda.

****

Uhh, danas je subota, večeras idem da se vidim sa Lukom. Već sada me je uhvatila trema, strašno. Odlučila sam da ležim po ceo dan u sobi i slušam muziku. Muziku mi je prekinuo dobro poznati zvuk na telefonu. Poruka od Luke, kao da zna da razmišljam o njemu. Piše "Nadam se da nisi zaboravila za večeras".
Jojj, Luka, o čemu li ti razmišljaš, naravno da nisam. To se sigurno neće desiti. - pomislim u sebi.
Odgovorim mu " Naravno da nisam zaboravila".
Ustala sam iz kreveta i otišla do ormara da izaberem šta ću sa obučem za večeras. Odlučili smo da odemo u neki običan kafić. Znači, oblačim nešto laganino, nećemo ništa napadno, bar za sada. Odlučila sam se za jednu lepršavu lila haljinu i sandale sa malom potpeticom, čisto da budem malo viša.

****

Uskoro dolazi Luka po mene, baš sam uzbudjena, jedva čekam. Otišla sam u sobu da se spremim. Haljina mi super stoji kao i sandale. Stavila sam malo pudera, ništa preterano i sjaj za usne. Čujem zvono na vratima. Uhh, stigao je. Diši Mašo, diši. Silazim niz stepenice i otvorim vrata. Isuse Hriste, Luka stoji ispred mene u prelepom izdanju. Crne uske farmerke koje mu predivno stoje i bela majica koja mu otkriva svaki mišić na njegovom telu. Kosa kao i uvek razbarušena i njegov prelep osmeh krasi ceo njegov današnji izgled. Naravno, o očima da ne pričamo, one su dominirale.
Uhvatila sam sebe kako ga duže odmeravam, te sam se stidljivo nasmešila.
- Umm... Ćao, Luka.
- Ćao Mašo, spremna si? - upita me.
- Jesam, možemo da krenemo.- odgovorim mu.
Šetali smo u tišini. Niko nije znao šta da kaže, te sam ja tu tišinu prekinula, naravno.
- Luka, jel' imaš brata ili sestru?- pitam ga.
- Imam mladju sestru, Lenu, ima 7 godina. - kaže mi sa osmehom.
- Jaoj, pa baš je mala.
- Haha, pa jeste, a ti, imaš brata ili sestru?
- Ja imam starijeg brata, Nemanju, on ima 19 godina.
- Oo, pa lepo.
Upravo smo stigli ispred kafića. Seli smo za sto i naručili piće.
- Pa, Mašo, ima li neki dečko?
Ohh, baš si našao šta da me pitaš. - razmišljam u sebi.
- Nema, imala sam dečka, Veljko se zove, ali raskinuli smo, prevario me je. - kažem pomalo tužno.
- Ovaj... Izvini, nisam znao.
- Ma, nema veze, prošlo je to. Imaš li ti devojku? - upitam ga.
Reci ne, reci nee, molim te.
- Nemam devojku.
Glumim iznenadjenost. Hvala ti Bože što nema devojku.
- Oo, pa kako to? - pitam, kao da sam iznenadjena.
- Pa, eto, čekam da se nadje ona prava. - kaže uz jedan njegov presladak osmeh.
Pričali smo o svemu svačemu. Pomno sam slušala svaku njegovu izgovorenu reč. Ima prelepe pune rozikaste usne koje me tako privlače.
- Već je kasno, treba da krenemo.
- obratim mu se.
- Slažem se, hajmo.
Izašli smo iz kafića.
- Pa, bilo mi je prelepo sa tobom, nadam se da ćemo ovo ponoviti. - kaže mi uz osmeh.
- I meni je bilo lepo sa tobom, sa zadovoljstvom ćemo ovo ponoviti. - uzvratim mu osmeh.
- Vidimo se, Mašo. - mahne mi.
- Vidimo se. - kažem i odem.

Kad sam stigla kući, bilo je kasno. Presvukla sam se, istuširala sam se i legla umorna. Naravno, prvo sam nešto čačkala po telefonu. Ušla sam na instagram i videla da je Luka izbacio našu sliku iz kafica. Nasmešila sam se na to. Baš mi je drago da sam ga upoznala, predivna je osoba. Zaspala sam, naravno, razmišljajući o njemu. O momku sa očima boje meda koji mi se vrzma po glavi od kada sam ga upoznala.

Hvala svima koji čitaju i votuju moju pruču. Veoma mi znači, volim vass ❤