"Danas se u žiži seksualnog skandala našao naš ministar inostranih poslova. Pojavio se snimak na kom on i njegova žena seksualno maltretiraju i iživljavaju se nad njegovom tada maloletnom pastorkom. Ministar i njegov PR tim se još uvek nisu oglasili povodom snimka."

Sve državne i privatne televizije su prenele tu vest, a uskoro se proširila celom planetom. "Želim da je nađete, nju i onog ko joj je pomogao.", Igor je zavriskao.

"Ne brinite, gospodine, biće završeno."

"Šta da kažemo medijima, gospodine?"

Pogledao je u ženu koja je vodila sve njegove kampanje. "Da je fotomontaža političkih protivnika, a ja ću kasnije izaći i dati izjavu.", promrmljao je.

Svi su klimnuli glavama i izašli iz prostorije, a on se svalio u fotelju i obuhvatio glavu šakama. Ubiće tu malu kučku, pa taman mu to bilo zadnje.

Ivana se u tom trenutku nalazila u teretani i nesvesna toga da je neko posmatra naporno trenirala. "Dobar dan, gospođice."

Okrenula se i pogledala u čoveka iza sebe. "Dobar dan."

"Posmatrao sam te dok si trenirala. Savršen spoj pokreta, snage i uma."

Pocevenela je. "Hvala.", promumlala je.

Pružio joj je ruku. "Sergio, drago mi je."

Stisnula mu je ruku. "Ruslana."

"Da li si zainteresovana za borbe?"

Izvila je obrvu. "Kakve borbe? Turniri?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, one prave borbe, bez pravila, ulične."

Zagrizla je usnicu. Nedostajao joj je ring, adrenalin i žar koji bi osetila tokom borbe, a bila je prokleto svesna da, bar u neko dogledno vreme, neće moći da se takmiči. "Kad?", ishitreno je upitala.

"U devet sutra uveče, kad kreneš odavde samo pravo, nekih dvesta metara, videćeš veliku halu."

Klimnula je. "Vidimo se onda tad.", promrmljala je, pokupila svoje stvari i izašla iz teretane. "Opet si tu?", upitala je Dimitra.

"Naređenje je naređenje."

Klimnula je. "Pristala sam na uličnu borbu, sutra u devet."

Dimitri je stao i pogledao je. "To nije ring, Ruslana, nema kontrole, nema pravila. Veoma je opasno."

"Znam, ali želim da se oprobam. Hoćeš ići sa mnom? I ne želim da on zna."

Dimitri je uzdahnuo. Ako bi mu rekao, izgubio bi njeno poverenje, bilo bi mu mnogo teže da je sačuva. Klimnuo je. "U redu, neću mu reći."

Široko mu se osmehnula. "Odlično, jedva čekam! Nemaš pojma kako mi nedostaje sve to."

Nasmejao se. "Vidim."

Par sati kasnije Mitke je uleteo u Lavovu kancelariju. "Izdao nas je.", besno je zasiktao.

Lav ga je bledo pogledao. "O čemu ti?"

"Slaviša se sastao sa Igorovim ljudima, nije im rekao za nas, ali im je rekao gde je mala."

Lav je ustao. "Ko ti je to rekao?"

"Znao sam da će to uraditi kad si mu rekao da odustaješ i od drugog plana, pa sam naredio da ga nadgledaju.", progunđao je.

"U redu, idem za Moskvu, ja ću se lično pobrinuti za nju. Nikome ni reč o Slavišinoj izdaji, sa njim ću se lično pozabaviti kad se vratim."

Mitke je klimnuo. "U redu."

Nazvao je aerodrom, rezervisao avionsku kartu za prvi avion i otišao do kuće da se spakuje. Negde oko sedam sledeće večeri je sleteo na aerodrom. "Gde je Dimitar?", upitao je momka koji ga je sačekao.

Sklonio je pogled u stranu. "Nemam pojma."

Uhvatio je momka za košulju. "Odgovori mi.", zarežao je.

"Otišao je sa Ruslanom u arenu. Ima borbu večeras.", promrmljao je.

Lav je duboko uzdahnuo i izbrojao do deset. "Ubiću ih oboje.", zarežao je, uzeo ključeve od momka i krenuo ka areni. Iako je imao poriv da ih oboje podavi čim ih ugleda, odlučio je da će sačekati kraj meča. Jednostavno, kako god da prođe, mora naučiti da snosi posledice svojih odluka. Bilo je deset minuta do devet kad je ušao u halu. Nije mu bilo prvi put da je ovde, često je dolazio i, kao i mnogi, kladio se na borce. Večeras mu nije prijala tolika gužva i buka. Ugaledao je nju i Dimitrova, pa im se privukao s' leđa, dovoljno da ih čuje, ali nedovoljno da ga oni vide. "Još možeš da odustaneš.", Dimitrov je progunđao.

Bledo ga je pogledala. "Šališ se, zar ne? Jedva čekam da uđem u taj ring. Ovde je atmosfera još vrelija nego pred boks meč.", uzbuđeno je rekla.

Lav je prevrnuo očima iza njih. "Pa, gospodo draga, večeras među nama imamo i jednu damu, ona će otvoriti večerašnje borbe. Ruslanda protiv Kirilova.", voditelj je najavio.

Ušla je u ring, a onda ugledala i svog protivnika. Progutala je. Dimitri je bio mala beba naspram njega. "Borba počinje za pet minuta, do tad imate vremena da se kladite na borca kojeg želite." Pogledala je ispred sebe, a onda ugledala mutno zelene oči, kako je fiksiraju pogledom. Bila je sigurna da je to on, iako mu sad prvi put vidi lice. Majko Božja i svi sveci, on je svih sedam smrtnih grehova u jednom koliko je lep, pomislila je. "Gospodine, kladite se?"

Lav se prenuo, klimnuo i izvadio novac iz džepa. "Na Ruslandu.", rekao je i opet je pogledao.

"Jedini ste."

"Još bolje, dobitak će biti veći.", mirno je odgovorio i nastavio da je gleda.

"Vreme za klađenje je isteklo. Pravila nema, osim da je meč gotov onog trenutka kad jedan od boraca obori drugog na pod. Neka meč počne, srećno borcima.", voditelj je rekao i izašao iz ringa. Kirilov je prvi napao, ali je uspela da izbegne dva njegova napada i zada mu nekoliko dobrih udaraca u stomak. Primila je jedan jak udarac direktno u glavu, na trenutak joj se zavrtelo, ali se brzo sabrala i nastavila borbu. Bila je daleko sposobnija u izbegavanju i zadavanju udaraca. Za razliku od njega, ona nije bila ulični borac, već utrenirana, ali svaki njegov udarac je bio duplo jači. Sledeći udarac je primila u stomak, savila se, pa ga pogledala ispod oka. Videla je da se sprema da joj zada poslednji udarac, pustila ga da joj se približi, a onda se brzo okrenula i zadala mu dva jaka i brza udarca nogom u vilicu. Zateturao se i u tom momentu ga je još dva puta udarila i on se srušio. Neverica i muk su zavladali salom. "Pa, gospodo, imamo pobednika ovog meča."

Dimitri je ušao u ring i zadivljeno je pogledao. "Trebalo je da se kladim.", progunđao je.

"Mhm, al sad moramo da bežimo, izaćićemo na suprotnu stranu, neće moći da nas stigne kroz gužvu."

"Ko?", zbunjeno je upitao.

"Nikad ga nisam videla, al oči bih mu prepoznala među milion drugih.", promrmljala je i pokazala u pravcu Lava.

"Sunce ti jebem!"

Povukla ga je ka suprotnom kraju, iskočila iz ringa i krenula da se probija kroz gužvu. Iznenada ju je neko uhvatio oko struka i snažno privio uz sebe. "Ne možeš pobeći. Šta radiš ovde, dođavola?", besno joj je zarežao na uvo.

Okrenula je glavu i pogledala ga u oči. Srce joj je tuklo kao ludo. "Zar nisi video?"

"Pričaćemo u stanu.", prosiktao je, čvrsto je uhvatio za ruku i povukao ka izlazu.

"Šta ako ne želim da te primim u stan?"

Nasmejao se i pogledao u Dimitra kad su izašli. "Odavde je ja preuzimam, javiću ti sve kasnije."

Klimnuo je. "Nema problema.", promrmljao je. "Srećno, mala.", progunđao je i otišao.

Strpao ju je u auto, seo i sam, pa pokrenuo auto. "Ne želim da te primim u stan.", ponovila je.

Nasmejao se. "To je moj stan.", mirno je rekao. Pet minuta kasnije su bili ispred zgrade, izvukao je iz auta i poveo unutra. "Da čujem.", naredio je kad su se našli u stanu.

Ušla je u kuhinju, stavila dve kafe, okrenula se i pogledala ga. "Zaželela sam se borbe i ringa, jebote. Ko ti je javio?"

"Niko!", dreknuo je.

"Kako si onda znao? Šta ćeš ovde?", zbunjeno je upitala.

Uzdahnuo je. "Našli su te."

Prebledela je, stavila kafe na sto i sela. "Kako?"

"Nisam mu predao telefon. Onaj za kog si rekla da će me izdati je to i uradio. Javio im je da si u Moskvi, ljut zbog toga što je tolika lova propala."

"Ne razumem, dobila sam svoj deo, kako nisi...", počela je, a onda ukapirala. "To su tvoje pare, zar ne?", zasiktala je.

Klimnuo je. "Takav je bio dogovor, a ja dogovore poštujem."

"Šta si uradio sa telefonom? Odgovori mi!", dreknula je kad je i dalje ćutao.

"Predao sam snimak policiji i medijima, telefon je kod mene."

Skočila je sa stolice i uhvatila ga za majicu. "Kako si mogao to da uradiš? Da li si ti normalan? Zašto si mi to uradio?", zacvilela je.

Video je da se bori sama sa sobom da ne zaplače, povukao je ka sebi i zagrlio je. "Ne brini, zaštitiću te.", prošaputao je.

"Nije stvar u tome, sad svi znaju, obići će ceo svet. Svi će me gledati sa..." Tu joj je glas pukao i najzad je zaplakala.

"Dosta! To nije tvoja sramota, ili krivica. On ne treba sa nastavi da živi normalnim životom, dok ti bežiš i sakrivaš se."

Odgurnula ga je. "Svakako me je našao i..."

"Znaju samo da si u Moskvi, ne i gde. U prednosti smo što ne znaju da te ja štitim i da ja znam da oni znaju." Izvadio je papir i olovku i pružio joj. "Napiši oproštajno pismo."

"Molim?"

"Prvo ćemo iscenirati tvoje samoubistvo, dok oni utvrde da to nisi ti, bićemo daleko odavde. Piši."

Uzdahnula je, uzela papir i olovku i naškrabala oproštajno pismo. "Evo ti.", zasiktala je. "Ne znam samo zašto ti još uvek verujem."

Odneo je papir do vrata, dao ga čoveku sa sve njenom ličnom kartom, a onda se vratio njoj. "Zato što znaš da ću te zaštiti."

"I šta sad?"

Slegnuo je ramenima. "Sad ću da se naspavam, u šest sutra imamo voz."

"Za gde?"

"Gde ti se bude najviše svidelo. Idemo na putovanje dugo osam hiljada kilometara."

"Nemaš plan?", zapanjeno je upitala.

"Plan je da za sve druge budeš mrtva, a ti nastaviš život gde budeš to želela.", progunđao je, skinuo se i svalio na krevet samo u boksericama.

Nije mogla da otrgne pogled sa njegovog tela. "Razumem da je to tvoj krevet, ali gde ja spavam?"

Potpašao je mesto do sebe. "Navikni se, od sutra ćeš dve nedelje biti sa mnom u kabini mnogo manjoj od ovog stana.", progunđao je.

Uzdahnula je, otišla u kupatilo, presvukla se u bebi dol i vratila se. Legla je u krevet kraj njega i pogledala ga. "Kako se zoveš?", radoznalo je upitala.

"Lav."

"Neobično ime."

"Mhm. Kako si me prepoznala?"

"Po očima."

Približio joj se, pa je poljubio u obraz. "Laku noć."

"Laku noć.", prošaputala je i sklopila oči. Nije mogla da zaspi, prokleti san joj nije hteo na oči. Tiho je ustala iz kreveta i stala kraj ogromnog prozora. Zagledala se u prelepu Moskvu zavejanu snegom.Osetila je toplinu njegovog tela iza sebe. "Ovo je prvi grad koji sam zavolela.", tiho je rekla.

Pomazio je po kosi. "Zavolela si slobodu, ne Moskvu. Bićeš slobodna bilo gde, kad se sve ovo završi."

Pogledala ga je. "Neće se završiti sve dok su živi. Slušaj, spavaj ti, idem u teretanu, doćiću na vreme."

"U ovo doba? Ne dolazi u obzir, lezi, zaspaćeš."

Ljutito ga je pogledala, otišla u krevet i legla. Namerno se raširila kako bi on morao da se skupi, bar je mislila da će to uraditi. Legao je, prebacio nogu i ruku preko nje i sklopio oči. Uzdahnula je i rešila da ga ignoriše, znala je da ovo namerno radi. Sklopila je oči i ubrzo zaspala. "Kaži?", kroz san je začula njegov glas i otvorila oči. Ugledala ga je kako stoji kraj šporeta, kuva kafu i priča sa nekim na telefon. "I zato si me zvao ovako rano? Nosi se.", progunđao je i spustio slušalicu.

"Problemi?", tiho je upitala.

Osmehnuo se i pogledao je. "Ne, sve je u redu. Jesi li se naspavala?"

Klimnula je glavom, ustala i protegla se. "Jesam, idem samo da se umijem.", promrmljala je, ustala i otišla u kupatilo. Dva minuta kasnije se vratila, sela i zapalila cigaretu. "Kad krećemo?"

"Kad popijemo kafu."

"Nisi neka pričalica.", zaključila je.

Nasmejao se. "Ujutru ne."

Klimnula je glavom i ućutala. Popili su kafu, na brzinu spremila torbu i pogledala ga. "Spremna sam."

"Gde su ti ostale stvari?"

"To je sve što imam."

"Samo si to uzela?"

"Mhm, sasvim mi je dovoljno."

Prevrnuo je očima i poveo je napolje kad je obukla jaknu. Poveo je ka foaeju zgrade i uveo je u prodavnicu haljina. "Biraj, samo budi brza, za petnaest minuta nas čeka taksi."

"Zaista mi ne treba, zelenooki.", zacvilela je.

"U redu.", rekao je, klimnuo i izabrao par haljina i nekoliko pari cipela po svom ukusu, a zatim je onako zaprepašćenu izveo napolje. "Šta?", prasnuo je.

"Za koliko si njih pre kupovao haljine?", upitala je smejući se.

"Ni za jednu, zašto?"

"Vidi se, jednu neću moći gore da obučem, onu crvenu, bar je dva broja manja, žuta je toliko uzana da će mi pući na dupetu, zelena je taman, ali se bojim da će mi dekolte izaći van koliki je.", rekla je umirući od smeha.

Nasmejao se. "Ja se kladim da će ti svaka savršeno stajati.", rekao je i odmerio je.

"Videćeš.", nasmejano je rekla i ušla u auto kad joj je otvorio vrata. "Wow, kakav kupe.", zadivljeno je rekla i pogledala oko sebe. Crvene draperije na prozorima, jedan veliki krevet, a u uglu providna tuš kabina. "Nikad nešto ovakvo nisam videla. U stvari, nikad se nisam vozila pre uopšte vozom. Jel ovako i kod nas?"

Prasnuo je u smeh, pogurao je sa uđe, pa seo na stolicu. Smestila se na krevet i pogledala ga. Imao je omamljujuć osmeh. "Ne, mala, kod nas su u fazi raspadanja. Nisu ni ovde svi ovakvi, ovaj debelo košta.", progunđao je.

"Zašto si onda uzeo ovaj?", zbunjeno je upitala.

Ustao je, legao do nje i podlaktio se. "Prvo, nikad te neće tražiti na ovakvim mestima, otišla si bez dinara, drugo, volim da udobno putujem."

Okrenula se ka njemu, podlaktila se i pogledala ga u oči. "Sve što sam ja videla su moja teretana, ona prokleta ulica, kuća i škola. Nemoj da se naljutiš ako se budem ponašala kao dete na ekskurziji.", promrmljala je.

Osmehnuo se i pomilovao je po obrazu. "Neću se ljutiti, samo moramo biti obazrivi, ali ćemo pogledati sve što budeš želela."

Uzvratila mu je osmeh. "Hvala. Slušaj, one pare uzmi nazad, zaista mi ne trebaju tolike pare. Niti želim da ti budeš oštećen, a već jesi."

"Kako sam ja to oštećen?"

Slegnula je ramenima. "Verovatno imaš svoje poslove, koje si ostavio zbog mene."

"To će se završiti i bez mene."

"Znam, ali..."

Odmahnuo je glavom. "To je to. Nisam oštećen, a dogovor je dogovor, nisi ti kriva što sam promenio plan."

"Da li treba i partnerima da nadoknadiš?", zabrinuto je upitala.

Nasmejao se. "Ne. Mnogo nam planova propadne ničijom krivicom, to je sve deo posla. Samo nisam očekivao da će bilo ko da me proda. Zanima me samo cifra za koju je otkucao tvoju lokaciju."

"Žao mi je, nisam želela da budem razdor među vama, jednostavno sam videla šansu za izaz i..."

"Takav nam ne treba među nama. Mi jesmo đubrad, ali nismo seksualni napasnici."

"Slušaj, ostavi me u prvom mestu na koje naiđemo i idi za Beograd. Ljudi sa kojim imam posla su surovi, beskrupulozni i..." Počeo je da se smeje kao lud. "Šta je smešno?", prasnula je.

"Mi inače beremo ljubičice.", rekao je smejući se. "Sećaš li se kako smo se upoznali?"

Pocrvenela je. "Da, ali..."

Spustio je prst na njene usne i primakao svoje. Nežno ju je poljubio u nos. "Neću te ostaviti u prvom mestu na koje naiđemo, već na onom koje ti se najviše svidi i kad procenim da si bezbedna. Veruj mi, mogu da budem duplo suroviji, ako treba."

Zagrizla je usnicu. "Nisi to pokazao prema meni. Niko ne bi..."

"Ja bih.", nežno je rekao i povukao joj usnicu. "Šta bi sve volela da probaš?"

Zasmejala se. "Sve."

"Za tri sata stajemo u prvom gradu, otići ćemo na doručak u restoran i zavisno od vremena..."

"Možemo li da uzmemo onu uličnu hranu? To nikad nisam jela.", promrmljala je.

"Ako procenim da posle nje nećemo završiti u bolnici.", progunđao je.

"Važi."

Zazvonio mu je telefon, ona je ustala i stala kraj prozora, kako bi ga ostavila da razgovara. "Šta hoćeš?", nabusito je upitao.

Nije ni primetio da je ostavio uključen zvučnik. "Jel sam prekinuo nešto?", Mitke je upitao smejući se.

"Ne seri, šta ti treba?"

"Samo da vidim šta radite. Jeste li krenuli?"

"Jesmo, odlučio sam da prođemo celu železnicu i da u povratku odluči gde želi da ostane.", promrmljao je.

Čovek s' druge strane žice nije mogao da prestane da se smeje. "Zar nije lakše da je oženiš i vratiš se sa njom u Beograd? I jeftinije je."

Ivana je pocrvenela do korena kose i pogledala ga. Tek u tom trenutku je shvatio da je ona sve čula. "Nosi se, čujemo se sutra. ", progunđao je i spustio slušalicu.

"Prijatelj ti je lepo raspoložen."

Nasmejao se. "Budala. Dođi."

Vratila se do njega i legla na krevet. "Kakav je osećaj biti zaljubljen?", radoznalo je upitala.

Slegnuo je ramenima. "Ne znam, nisam nikad bio zaljubljen."

Zatreptala je. "Nikad?"

"Ne."

"Znači li to da još uvek nisi..."

Prasnuo je u nekontrolisan smeh. "Jesam.", rekao je grcajući od smeha.

"Budalo.", zarežala je crvena kao bulka. "Mislila sam..."

"Dovrši."

"Nebitno.", promucala je.

"Bitno je, reci."

"U knjigama sam čitala da to ide jedno sa drugim, ovaj..."

Uzdahnuo je. "Sigurno je lepše kad postoji nešto više od pukog seksa, ali nije seks bez zaljubljenosti ono što si ti doživljavala.", tiho je rekao.

"A poljupci? Kako to izgleda?"

"Ja nikad nisam preterano uživao u njima.", promumlao je.

Namrštila se. "Zašto?"

Slegnuo je ramenima. "Ne znam. Želiš li da probaš?", najednom je upitao.

Zapanjeno ga je pogledala. "Sa tobom?"

Klimnuo je. "Mhm. Mislim, ako si toliko radoznala da probaš..."

"Želim.", promucala je. Pogledao je u oči, nežno je pomazio po usnicama, a onda spustio usne na njene. Nežno joj je palcem povukao bradu, kako bi pustila njegov jezik unutra i onda ga gurnuo u njena usta. Nespretno mu je uzvraćala. Poljubac je bio dug, nije želeo da ga prekine. "Pa, meni se svidelo.", promrmljala je.

Osmehnuo se i spustio čelo na njeno. "I meni.", tiho je rekao.

"Rekao si da ne uživaš u poljupcima."

"U ovom jesam, previše."

"Zašto?"

Nasmejao se. "Puna si pitanja, ali moraš da znaš da na neka ni sam nemam odgovor."

"Mhm.", promumlala je. Svo vreme ga je gledala u usne dok je pričao. Ponovo ih je spustio na njene. Spremno mu je uzvratila, dok ga je šakama stiskala po nadlakticama.

Odvojio se od nje i duboko uzdahnuo. "Voz usporava, želiš li da izađemo?"

Oduševljeno je zaklimala glavom. "Naravno."

Ustao je sa kreveta, pružio joj ruku i poveo je kad je spustila ruku u njegovu. "Gospodine, nemojt daleko, ako ne želite da ostanete ovde naredna tri dana, za dvadeset minuta krećemo."

"Tako brzo?", razočarano je upitala.

"Da, ali ovde svakako nema ništa da se vidi, ništa ne propuštate, gospođice."

"Gospođa, to mi je žena."

"Oprostite, gospodine. Doviđenja.", rekao je okrenuo se i otišao.

"Tamo ima štand sa hranom, a ja sam gladna."

Nasmejao se i poveo je. "Dobar dan, šta je to?"

"Peljmene, gospodine."

Namrštio se i ispod oka pogledao u Ivanu. Prevrnuo je očima i nasmejao se kad je video kako nestrpljivo cupka kraj njega. "Dajte nam dve porcije.", rekao je smejući se.

"Izvolite, gospodine, nigde nema ovakvih, uverićete se. Dvadeset rubalja, gospodine."

Platio je, a onda pogledao u Ivanu. Bila je zaokupljena svojom porcijom. "Jebote, ovo je tako dobro.", promrmljala je.

Prasnuo je u smeh. "Sviđa ti se?"

"Mhm, koliko košta ovaj voz? Misliš da ću moći da izdvojim da ponekad dođem ovde da jedem?"

"Lutko, to imaš u svakom gradu.", rekao je gušeći se od smeha.

"Ali, rekla je..."

"Reći će svašta da proda, lepotice."

Napravila je grimasu. "Misliš li da ću biti sposobna da samostalno živim?"

Uzdahnuo je, obgrlio je oko ramena i poveo je. "I više nego sposobna, na kraju, ja sam tu.", nežno je rekao.

"Da, ali ti posle ovog putovanja ideš u Beograd."

"Prvo, neću otići sve dok ne budeš sigurna, drugo i kad odem, imaš broj telefona."

Klimnula je glavom. Ako bi bila sto posto iskrena, nije želela da on ikad ode. Ali hoće, sama sebi je rekla i što pre se pomiriš sa tim biće ti lakše. Nešto je ugledao. "Sačekaj me tu i okreni se ka tamo."

Nasmejala se i uradila šta joj je rekao. Par minuta kasnije joj je prišao sa leđa i stavio joj nešto mekano i toplo na glavu, a onda pružio ruku ispred nje i ona je ugledala prelepu crvenu ružu. Zasmejala se, uzela je i okrenula se ka njemu. Na trenutak je zanemeo, bela šubara je još više isticala plavetnilo njenih očiju, usne su joj bile razvučene u očaravajući osmeh, dok je držala ružu. Približila mu se i spustila usne na njegov obraz. "Hvala, prelepa je. Šta mi je to na glavi? Kako mi stoji?"

"Želiš li da te slikam da vidiš?", tiho je promucao.

"Aha."

Izvadio je telefon iz džepa i slikao je. "I?"

"Jesi li siguran da sam ovo ja?", zbunjeno je upitala.

Pogledao je sliku i osmehnuo se. "Siguran sam."

"Ličim na onu ledenu kraljicu, a ona je tako lepa. Verovatno je sve to zbog pozadine i..."

Prevrnuo je očima i povukao je ka vozu koji je u tom trenutku označio da još malo kreće na dalji put. "Nije zbog pozadine, nego si to ti, lutko."

"Nikad sebe nisam videla takvu.", progunđala je.

Ušli su u kupe i ona je nežno skinula šubaru sa glave. Gledao ju je kako je oduševljeno zagleda, a onda uredno stavlja na stolicu, zatim je uzela jednu flašicu sa vodom, otvorila je i stavila ružu u nju. "Hoćeš da odspavamo malo?"

"Mhm.", promrmljala je i legla kraj njega u krevet. "Ovde je još hladnije nego u Moskvi.", promrmljala je.

Osmehnuo se. "Znam i biće sve hladnije, idemo u Sibir." Klimnula je glavom i pogledala ga. "Šta?"

"Smem li da ti se približim, malo mi je zima?"

Uzdahnuo je, privukao je sebi i obmotao snažne ruke oko nje. "Jel toplije?"

"Mhm.", rekla je i zaspala.

Smestio je glavu kraj njene i zaspao i sam.