"Kasne.", Gorica je uznemireno promrmljala.

Kalinić je pogledao u sat. "Ne kasne, za dva minuta treba da budu tu. Mi smo malo ranije stigli."

Klimnula je. Bila je užasno nervozna i uplašena. Predosećala je zlo. Vrata su se najednom otvorila i unutra su ušli Alehandar i Ivana. "Dobro veče.", Alehandar je mirno rekao.

Igor je pogledao u Ivanu i zlobno se iskezio. "Zar si zaista mislila da ćeš uspeti da se sakriješ od mene?", cinično je upitao i krenuo ka njoj.

Nadmeno ga je pogledala. "Zar si stvarno mislio da će moj otac i muž dozvoliti da vam ponovo padnem šaka?", arogantno je upitala.

Zastao je. "Molim?"

U tom trenutku je pogledala iza sebe, ka otvorenim vratima. "Uđi, ljubavi."

Prvi se pojavio Lav, prišao joj, a onda je privukao sebi i zagrlio je. Za njim su ušli Denis, Dimitri i Mitke. Gorica je vrisnula kad je ugledala Denisa. To više nije bio onaj Denis koga je poznavala. Gord stav, mržnja i prezir su isijavali iz njegovih očiju, a gledao je upravo u nju. "Dobro veče, Gorice.", mirno je rekao. Ćutala je. "Odvela si mi dete, otrgla si je od mene i šta si joj uradila? Zar si i na trenutak pomislila da bih je vratio i dozvolio da joj ponovo naudite?"

Igor je počeo da se povlači unazad. Okrenuo se i panično pogledao u Kalinića, koji je i dalje mirno stajao na svom mestu. "Pozovi svoje ljude, neka ih sve pobiju i..."

"Nema mojih ljudi, Igore. Nema nikoga više.", mirno je rekao gledajuži ga u oči.

"Izdao si me!", ciknuo je.

Kalinić je klimnuo glavom. "O ovom danu sanjam od trenutka kad sam bio ucenjen da biram između svoje sestre i svojih uverenja."

"Tvoja sestra je još uvek kod mojih ljudi."

"Nije više. Tvoji ljudi su mrtvi, a ona je na sigurnom."

Igor se okrenuo ka glasu. "Molim?"

Lav se osmehnuo. "Svi su mrtvi. Bićeš i ti, ali polako, nigde ne žurimo.", progunđao je i krenuo ka njemu. "Nemoj se okretati, niti pokušavati da pobegneš. Od mene još niko nije pobegao, pa nećeš ni ti.", rekao je, a onda pogledao u Kalinića. "Ti možeš da ideš. Nikad nas nisi video i nikad nisi bio ovde. Uskoro ćemo ti se javiti, ako Mirela bude želela da te vidi."

Kalinić ga je zapanjeno pogledao. Ovakvu milost svakako nije očekivao. "Hvala.", promucao je, pa pogledao u koverat u svojim rukama. "Možete li... Ovo je za Mirelu."

Lav je klimnuo glavom. "Zahvali se Ivani. Ceo dan nas je molila da ne ostavljamo Nikolu bez oca. Jebi ga, imam želju da ti otkinem muda, a onda te nateram da ih pojedeš, ali ja njoj ne mogu ništa da odbijem. Daj njoj taj koverat.", promrmljao je.

Kalinić je klimnuo glavom, pa prišao Ivani. "Hvala. Znam da nisam zaslužio. Možeš li..."

"Nisi, ali... Verovatno bih i ja sve dala za onog kog volim. Mogu.", progunđala je, uzela koverat, pa ga presavila i stavila ga u džep. Kalinić je klimnuo, pa brže bolje zbrisao.

"Tako, sad smo najzad ostali sami. Porodica je na okupu, nije li to divno?", Denis je sarkastično upitao. 

Gorica ga je uspaničeno pogledala. "Naterao me je, na sve me je on naterao.", panično je zacvilela.

"Lažeš! Ni na šta te nije naterao. Sećaš se, ti si me držala dok sam pokušavala da se otrgnem i odbranim?", Ivana je zasiktala i prišla joj. "Sad će biti obrnuto. Ja ću sedeti i gledati kako vas dvoje muče do same smrti. Vidiš njega, to mi je muž i jedva čeka da vam sve naplati. Možda, ali samo možda ga ubedim da bude blag prema tebi, ako mi daš odgovore na pitanja koja imam.", mirno je rekla i zapalila cigaretu. Počele su da joj prelaze u naviku.

"Odgovore? Kakve? Dobićeš ih, samo ih ubedi da me puste."

"Odlično, imamo dogovor. Zašto? Zašto si mu, dođavola dozvolila sve ono?"

"Zato što sam te mrzela, mrzela sam te od prvog dana od kad si se rodila. Svima si im bila važnija od mene. Denisu, mojim roditeljima, svi su želeli samo tebe. Onako malu i odvratnu. Upropastila mi život od samog trenutka kad sam saznala za tvoje postojanje.", zasiktala je.

Ivana ju je pogledala. "Zašto me jednostavno nisi ostavila njima?"

"Zato što sam znala da bi ti stvorili bajku od detinjstva, a ja sam želela da patiš. Nisam znala da će mi Igor toliko svesvrdno pomoći u tome, ali i da nije, našla bih način da ti upropastim život."

Ivana je progutala ogromnu knedlu. Mislila je da neće osetiti ništa, prošla je pakao, ali se ipak nadala bilo kakvom opravdanju, ne ovome. Pogledala je u Lava. "Možete da radite šta hoćete sa njima, ja sam svoje odgovore dobila."

Prišao joj je i obuhvatio joj šakama lice. "Onda idi, Dimitri će te odvesti..."

Prekinula ga je poljupcem, pa odmahnula glavom. "Ne, tek kad ih vidim mrtve.", odrešito je rekla. 

Osmehnuo se, slatko je poljubio, a onda je pustio, pa pogledao u Goricu i Igora. Nasmejao se kad im je ugledao paničan strah u očima. "Denise, ministar je moj. Imaš tu čast da raščistiš nerešene račune sa bivšom ženom."

Denis je klimnuo glavom, a onda prišao Gorici i pogledao je u oči. "Sad ćeš iskusiti sve ono što je ona godinama trpela. Ne toliko dugo, ali dovoljno da gorko zažališ za sve. Alehandre..."

"Reci, gazda?"

"Uvedi ih."

"Koga? Šta planiraš, Ivana je rekla..."

"Slagala je. Nikad ne bih dozvolio da prođeš nekažnjeno za nešto što si uradila mom detetu. Koga? Njih...", rekao je i pokazao na četiri očigledno nadrogirana nečim. 

"Šta treba da radimo?"

Pokazao je na Goricu. "Ova dama voli veoma grub seks i sa što više muškaraca. Nemojte je razočarati i godinu dana ćete imati besplatno drogu, koliko god budete želeli."

"Ne, ne, nemojte, molim vas. Laže, ja ne...", Gorica je počela, ali ju je Denis u tom trenutku toliko jako udario da je ona samo pala na pod. "Ne, nemojte, pustite me...", Vrištala je i pokušavala da im se otrgne, ali su oni bili poput divljih zveri. U par sekundi je ležala gola na hladnom betonu, iscepana i jadna, dok su se njih četvorica iživljavali nad njom.

Ivana je gledala bez treptaja. Znala je da je to pogrešno, ali ona je uživala u svakom trenutku Goricinog mučenja i u njenim bolnim krikovima. "Pa, gospodine ministre, šta mislite, kakva te smrt očekuje?", Lav je zasiktao i krenuo ka njemu. Pokušao je da mu pobegne, ali ga je Lav u jednom skoku stigao, uhvatio ga, a onda ga jako udario. Ni sam nije bio svestan koliko ga je dugo tukao, a onda ga je podigao i udario ga uza zid. "Ja ću ti naplatiti svaki njen bol, obećavam.", zasiktao je.

"Bol kurve koja ti nikad neće podariti dete. Oštećena je, moje seme je bilo u toj prokletoj utrobi."

Najednom su se začula dva pucnja i Igor je pao mrtav, a odmah zatim još dva i Goricini vriskovi su utihnuli. Lav se šokirano okrenuo. Ivana je stajala sa pištoljem u ruci i mirno ih sve pogledala. "I to je završeno.", mirno je rekla i pogledala.

"Ivana..."

Podigla je ruku. "Ja sam svoju osvetu uzela, sad možemo da krenemo dalje.", promrmljala je i krenula ka vratima.

"Kćeri..."

"Idite i sačekajte me, za minut ću.", promrmljala je i krenula u suprotnom pravcu od automobila. Naslonila se na zid skladišta i zagledala se u jednu tačku.

Lav joj je tiho prišao, privukao je sebi i jako je zagrlio. I ona se u tom trenutku raspala. Ispočetka je tiho plakala, a onda su joj jecaji postajali sve glasniji i glasniji, dok se nisu pretvorili u glasno vrištanje. Polako ju je spustio dole, seo do nje i jako je držao uz sebe. Znao je da mora to da izađe iz nje. Od trenutka kad je upoznao, pa sve do ovog, nije pustila ni jednu suzu i znao je da će, onog trenutka kad sve bude gotovo i kad najzad bude slobodna, isplakati sve ono što je tolike godine držala u sebi.

Dimitri je krenuo ka njima, kad su se iz tog pravca začuli jezivi vrisci, ali ga je Denis uhvatio i zadržao. "Ona to mora da prođe, pusti je.", tiho je rekao.

"Da li si siguran da nije..."

Odmahnuo je glavom. "Nije, Lav je sa njom. Znao si da ima pištolj?"

"Znao sam, ali nisam znao da ga je ponela sa sobom. Mada sam pretpostavljao." Denis je izvio obrvu. "Često je pričala o tome kako će oni umreti od njene ruke."

"I nije ti palo na pamet da mi to sponeše, pre nego što smo krenuli ovamo?", Denis je zasiktao.

Dimitri ga je ljutito pogledao. "Kao što ni tebi nije palo na pamet da će ona želeti svoju osvetu. Jesi li čuo šta je onaj skot rekao?"

"Nisam znao..."

"Nisam ni ja, ali sam siguran da Lav jeste. I skoro sam siguran da je on osetio pištolj iza njenih leđa, ali se napravio lud. Dao joj je ono što joj je bilo potrebno."

"Samo se nadam da to neće uticati na njenu psihu."

"Hoće, najzad će biti oslobođena. Nakon što završi sa vrištanjem.", progunđao je. 

"Izvini.", promucala je između jecaja.

Lav je odmahnuo glavom i jače je stegao uz sebe. "Ovo sam očekivao mnogo ranije, lepotice. Znao sam da ćeš se slomiti. Žao mi je što si sve ono morala da vidiš."

Uhvatila se za stomak, odgurnula ga od sebe, a onda se okrenula na drugu stranu i počela da povraća. "Nije problem što sam sve to videla, nego što sam uživala u svakom jebenom trenutku njihovih muka.", progrcala je kad je završila sa povraćanjem i obrisala usta. "Uživala sam u njenom vrištanju, uživala sam dok ih je jebeno molila da prestanu. I ja sam njih molila. Svaki jebeni put sam ih molila. Nju sam molila. Ona je bila ta koja je trebala da me zaštiti od njega, ali nije. Ona ga je podstakla da me siluje i muči sve ove godine.", ogorčeno je rekla. "Kad je rekao ono što je rekao, odlučila sam da je vreme da umre."

"Znaš, nije bitno, ništa od toga. Ja želim tebe i ako ne možeš da rodiš, ni to nije bitno. Volim te, Ivana."

Bledo mu se osmehnula. "I ja tebe volim, Lave. I želim da rodim naše dete.Nisam to jebeno ni znala, sve dok danas nisam videla Nikolu.", prošaputala je, dok je gledala ispred sebe i čeprkala po zemlji. "Zato sam te molila da pustiš Kalinića. Zato sam Mireli rekla da razgovara sa njim i sasluša ga. Da sam živela sa Denisom, ja bih sad bila sasvim normalna devojka i ne bih razmišljala da li će mi se to više biće smilovati i dozvoliti mi da imam dete čoveka kojeg volim. Ne bih bila ni ubica.", procvilela je i ponovo zaplakala.

Uzdahnuo je i ponovo je privio uz sebe. "Ukoliko budemo imali dete, ja ću biti najsrećniji na svetu, ukoliko ne, takođe ću biti najsrećniji na svetu, jer imam tebe, Ivana i sve ću od sebe dati da te usrećim, lepotice."

Klimnula je glavom. "Već jesi. Hvala ti, Lave."

Namrštio se i podigao joj glavu, kako bi je naterao da ga pogleda. "Na čemu?"

"Znam da si znao da imam pištolj. Hvala ti što me nisi sprečio."

Nežno joj je obrisao suze, pa je nežno poljubio u nos. "To je moralo da bude tvoja odluka, ne moja. Iako si trebala još malo da sačekaš, imao sam još mnogo stvari na umu. Hoćemo li da krenemo dalje? Jesi li spremna?"

Duboko je udahnula, a onda odlučno klimnula glavom. "Spremna sam.", odlučno je rekla i sutala.

Ustao je, uzeo je za ruku i poveo je ka automobilima. Denis ju je pogledao, pa joj bez reči prišao i povukao je u zagrljaj. "Veoma sam ponosan na tebe.", prošaputao je.

Uzvratila mu je jak zagrljaj. "I ja na tebe. Veoma sam ponosna na to ko je moj otac."

Klimnuo je, poljubio je u slepoočnicu i pustio je. Dimitri ju je pomazio po kosi. "Vrlo precizno, sva četri metka su završila u njihovim glavama. Da razmisliš o promeni zanimanja?"

Nasmejala se i klepila ga po glavi. "Pitaj Katju šta misli o tome."

Prevrnuo je očima. "Nosi se.", promrmljao je.

Ponovo se nasmejala. "Hajde, idemo kući, vreme je."

Denis ju je pogledao. "Idite vi, ostaću sa momcima da počistimo ovaj nered."

Zaklimali su glavama, posedali u automobile i otišli. Denis je duboko uzdahnuo, pa ušao u skladište sa svojim momcima, kako bi se otarasili tela i uklonili sve moguće dokaze da je iko od njih ikada i bio tu.