"Jel pristala?", Mitke je nasmejano upitao kad se Lav pospano javio na telefon.

"Znaš li ti koliko je sati, jebote?", zarežao je.

"Ovde nema još deset, druže. I?"

Pogledao je u Ivanu i nasmešio se kad je video da ga gleda. Spustio je usne na njene i nežno je poljubio. "Jeste.", promrmljao je. "Šta se tamo dešava?"

"Slavišu su malopre pronašli, uz malu pomoć. Usput, Kalinić veoma često posećuje našeg ministra. Koji više nije ministar, od juče."

Lav se namrštio. "Smenili su ga?"

"Da, ako je verovati glasinama, mnogi ministri mu ne veruju i vlada se klima zbog njega. Druga stvar, idu izbori, on u ovom trenutku nikome ne treba."

"Dakle, kupuju vreme dok izbori ne prođu, posle će po starom, već viđeno. U redu. Da li su stigli ruski veštaci?"

"Kako si ti saznao za njih?"

Lav se nasmejao. "Alehandar mi je rekao."

"Stigli su, ali ne sumnjam da će ovi naši naći načina da ih izjebu."

"Videćemo, daćemo im šansu, u suprotnom krećemo sa planom. "

"Važi. Čujemo se, uživaj sad.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Lav je pogledao u Ivanu. "Probudio te je.", nežno je rekao.

Podlaktila se i pogledala ga. "Mhm, ali nije bitno. Zašto je zvao?", upitala je, dok je bila zaokupljena šaranjem po njegovim grudima.

"Igor je smenjen sa mesta ministra i da mi kaže da je Slaviša pronađen. Nadam se da će im to poslati dovoljno jaku poruku, pre nego što krenu na nas.", promrmljao je. Više su ga zanimali njeni dodiri, nego priča.

"Šta mu se desilo?", radoznalo je upitala.

Prevrnuo je očima jače je stegao uz sebe, pa je oborio na leđa i legao preko nje. "Ono što se desi svakome ko se usudi da me izda, lepotice."

"A to je?"

"Ivana..."

"Daj, radoznala sam. Šta mu se desilo?"

Frustrirano je uzdahnuo. Shvatio je da ona neće odustati, a sa druge strane on nije želeo da ona ikad shvati dokle je on spreman da ode. "Mrtav je."

Bledo ga je pogledala, a onda ga odgurnula i ustala, pa počela da se oblači. "Jel ti mene smatraš glupom?", prasnula je.

Zbunjeno je zatreptao. "Ne..."

"I sama znam da je mrtav, Lave. Pitala sam šta mu se desilo."

"Iskrvario je do smrti. Trebalo je poslati specifičnu poruku tvom očuhu, pa, ovaj..."

"Jebote, reci više."

"Odsekli su mu onu stvar.", promumlao je.

Uzdahnula je i sela do njega. "Misliš ti si to uradio?"

Sklonio je pogled. "Da..."

Slegnula je ramenima. "Znao je šta ga čeka, sam se odlučio na to.", promrmljala je, ustala i pružila mu ruku. "Hajde, idemo."

Pogledao je. "Gde, jebote?"

"Meni je vreme za trening, a pošto znam da me nećeš pustiti samu, ideš sa mnom."

"Daj, jebote, napolju je minus beskonačno i još nije ni svanulo. Nismo ni kafu popili.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "Skuvaću kafu i onda idemo, može?"

Nacerio se. "Može." Nije imao u planu da idu bilo gde, samo mu je trebalo malo vremena da je nagovori da ostanu ovde.

"Koliko je daleko grad odavde?"

Slegnuo je ramenima. "Nemam pojma, stigli smo za dvadeset minuta autom. Ne misliš valjda..."

"Mislim. Hajde, nemoj mi reći da nisi u formi?", upitala je i izvila obrvu.

"U formi sam, ali..."

Stavila je kafe na sto, pa ga povukla da ustane iz kreveta. "Onda?", umiljato je upitala i nežno ga poljubila u grudi.

Uzdahnuo je i spustio ruke na njen struk. "U redu, idemo."

Privila se uz njegovo golo telo i duboko udahnula. "O kakvom si planu pričao?"

"Ivana..."

Podigla je obe ruke u vazduh. "U redu, ne moram da znam, ali hoću obećanje."

"Kakvo?"

"Šta god da planiraš, vratićeš se po mene."

Nasmejao se, privio je uz sebe i željno je poljubio. "Obećavam."

Još jednom ga je poljubila, pa ga povela ka stolu. "Pij kafu, nestrpljiva sam da krenemo."

U tom trenutku je shvatio da je ona željna svega, a da u onoj zabiti nije imala ništa. Kao ni kod očuha i majke, ništa osim patnje i bola. Uzdahnuo je, pa izgleda da će ipak pratiti je u njenim ludim idejama na minus beskonačno. "Popio sam, samo da se obučem i idemo.", promrmljao je. 

Gledala ga je kao očarana dok se oblačio. Okrenuo se ka njoj i izvio obrvu. "Deluješ kao da sam ti donela smrtnu presudu.", progunđala je.

Nasmejao se, prišao joj i slatko je poljubio. "Čini ti se. Obožavam da šetam na minus beskonačno.", rekao je i nacerio se. Pružio joj je ruku. "Idemo."

Klimnula je glavom, spustila ruku u njegovu, pa pošla za njim. "Priznaću da ovo nije bila najpametnija ideja.", procvoktala je nakon par kilometara.

Zasmejao se, privukao je skroz uz sebe i poljubio je u teme. "Nemamo još mnogo, vide se svetla grada. Ukoliko išta radi, svratićemo negde da popiješ čaj."

Mučenički ga je pogledala. "Ukoliko ne radi?"

"Alehandrov hotel uvek radi, lepotice."

Klimnula je glavom i nastavili su put dalje.

"Načelniče..."

"Uđi, Rade i zatvori vrata." Momak je klimnuo glavom i ušao unutra. "Ima li kakvih novosti?", tiho je upitao.

"Ima, načelniče i neće Vam se svideti.", promrmljao je.

"Pričaj."

"Slaviša, čovek koji nas je obaveštavao o devojci, je sinoć pronađen mrtav.", promrmljao je.

"Ubijen?", upitao je. Ovaj je klimnuo glavom. "Njegovi?"

"Pretpostavljam, načelniče. I mislim da su hteli da prenesu poruku i ministru i svima koji i pomisle da ih izdaju.", progunđao je.

"Zašto to misliš?"

Rade ga je pogledao. Nije imao pojma kako da svom načelniku objasni šta se desilo. "Pa... Odsekli su mu polni organ i, pa... Ugušen je sa njim.", najzad je promrmljao. "Zbog snimka i svega što se događa, moja pretpostavka je da je to direktna poruka ministru.", promrmljao je.

Kalinić je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Slažem se sa tobom. Kako ne možemo da saznamo kome je taj Slaviša pripadao?", besno je zarežao.

Rade ga je bledo pogledao. "Čak ni on nije bio toliko lud da oda svoje saradnike, niti je to želeo. Samo se nadao da će dobiti nešto novca, ukoliko preda devojku, ili bar neki trag o njoj."

"Žuti?"

"Jutros je otkazao saradnju. Kaže da se ne isplati da plati glavom.", promrmljao je.

"Pripretio si mu zatvorom?"

"Da, ali kaže da će čak i na doživotnoj biti živ. Ne želi više da sarađuje sa nama."

Kalinić je protrljao slepoočnice prstima. Imao je osećaj da će mu glava eksplodirati. Više nije bio samo Igor u pitanju, sad su bile u pitanju i glave njegovih najbližih ljudi, kao i njegova. Koji mu je đavo trebalo da se petlja u sve ovo, pomislio je. "U redu. Pokušaj nađi nekoga mada..."

"Mada će to nakon ovoga biti nemoguća misija. Mislim da biste trebali da obavestite ministra. I, načelniče..." Kalinić je izvio obrvu. "Mislim da bi najbolje bilo da se što manje viđate sa ministrom. Ne znamo ništa, niti ko su im mete, niti zašto sve ovo rade."

Kalinić se umorno osmehnuo. "Ne brini, već sam objasnio ministru. Hvala ti, možeš da ideš.", promrmljao je i odmahnuo rukom. Ovaj je izašao, a Kalinić je duboko uzdahnuo. On bi sad dao sve što ima da može i sam da otkaže Igoru saradnju, ali znao je da bi prilikom pada povukao i  njega sa sobom. Sve je znao gotovo od samog početka, on je čak i organizovao obezbeđenje za malu, koje je Igor masno plaćao. Sad, ni po cenu sopstvenog života, nije smeo da mu okrene leđa. Prvo, Igor je bio veoma osvetoljubiv čovek, a drugo, nije ni sumnjao da je mala već sve rekla tom ko je štiti. Uzeo je telefon i nekoga okrenuo.

"Molim?"

"Dušo, spakuj svoje i Nikoline stvari, danas vas vodim kod tvojih na selo."

"Zašto? Otkud sad to? Zbog ovoga sa..."

"Pričaćemo kad dođem kući, samo uradi kako sam rekao.", promrmljao je i spustio slušalicu. Zatim je uzeo drugi telefon, koji je tog jutra kupio, kao i karticu. "Za pola sata, u kući tvojih roditelja.", tiho je promrmljao i spustio slušalicu.

"Gde se spremaš?", Gorica je upitala Igora, kad ga je našla kako se u žurbi obuva.

"Kalinić želi da se za pola sata nađemo u kući mojih roditelja."

"Zna li nešto?"

"Ne znam, Gorice. Nije više sigurno ni da dolazi ovde, a kamoli da razgovaramo telefonom.", progunđao je i izleteo napolje. 

"Gospodine, da krenemo sa Vama?", jedan od momaka je upitao.

"Ne treba, hvala.", promrmljo je i uleteo u automobil i dao gas. Uskoro je bio ispred svoje stare porodične kuće. Namrštio se kad nije ugledao i drugi automobil, ali je pretpostavio da Kalinić još uvek nije stigao stigao, pa je izašao iz automobila i krenuo ka kući. Prošao je kapiju i nekoliko sekundi kasnije je bio ispred otvorenih vrata. Istog trenutka se pokajao što nije rekao momcima da krenu sa njim, ali u tom trenutku mu se kao sigurnija solucija učinilo to da krene sam. Oprezno je ušao unutra. Sve okolo je bilo ispreturano i pobacano, a kuća se činila praznom. "Igore..."

Odskočio je, okrenuo se, a onda odahnuo. "Pobogu, Kaliniću, zašto se šunjaš tako?"

"Nisam se šunjao, upravo sam stigao. Šta se ovde desilo?"

Slegnuo je ramenima. "Nemam pojma, očigledno da su nešto tražili, verovatno još dokaza protiv mene. Zašto si me pozvao?"

Kalinić je uzdahnuo. "Čovek koji nam je izdao gde se devojka nalazi je mrtav, tačnije, odsečena mu je ona stvar i ugušen je sa njom. To je direktna poruka tebi, Igore. To te čeka."

Igor je prebledeo. "Ugušen je..."

"Da, sopstvenim kurcem. Što implicira da je ovo lična stvar, Igore. Ovo nije politička borba protiv tebe, ovo nisu tvoji politički protivnici, već neko ko želi tvoju glavu. Postoje dve opcije. Ili je neki muškarac, koji smatra da na nju polaže pravo, ili je njen biološki otac. Znaš li bilo šta o njemu?"

Igor je odmahnuo glavom. "Ne, ne znam čak ni kako se zove. Koliko sam shvatio Goricu, kopile je rođeno iz neke afere.", promrmljao je.

Kalinić je klimnuo glavom. "Onda ispitaj Goricu, neka ti kaže sve što zna o tom čoveku. Ime, prezime, sve čega može da se seti."

Igor je prošao rukom kroz kosu. "Zašto bi ga tek sad interesovala, nakon toliko godina? Ne verujem."

"Onda je muškarac. Gde je mogla da ga sretne?"

Igor je posprdno frknuo. "Teretana, tu je jedino redovno odlazila. Dok je imala obezbeđenje sa sobom, nikad ni sa kim nije razgovarala, posle toga zaista ne znam."

"Trener..."

Igor je prevrnuo očima. "Taj čovek je mutavac, on sigurno nema veze sa ovim, jedino što je moguće je da on zna sa kim se viđala, ili razgovarala."

Ovaj je klimnuo. "Poslaću momke sutra da razgovaraju sa njim i ispitaju ga. Usput, Žuti je otkazao saradnju. Ne želi više da bude deo ovoga."

Igor se posprdno nasmejao. "On to ne može da uradi, inače ga uvek možemo zatvoriti."

"Može, Igore. Čak i uz pretnju zatvorom je to uradio. Shvati da naspram sebe imamo zveri, ne ljude. Te zveri žele da nas raskomadaju i to će i učiniti. Ja danas ženu i klinca šaljem van Beograda."

"Kakve oni veze imaju sa...."

"Zaboga, Igore, razmišljaj malo glavom.", Kalinić je iznervirano dreknuo. "Mogu da ih otmu i da me ucenjuju, da radim šta god oni budu želeli. Da postanem njihova marioneta. Onda je bolje da me ubiju."

Igor je, činilo se, tek u tom trenutku postao svestan realnosti. Kalinić je bio jedan od najmoćnijih ljudi u državi, a trenutno je bio uplašen poput zeca uhvaćenog u zamku. "U redu, u pravu si. Gde si mislio da ih odvedeš?"

"Kod njenih u Lipovo. Dovoljno je zabačeno i mislim da niko neće uspeti da sazna gde je."

Igor je klimnuo. "U redu. Hajde, mislim da smo se dugo zadržali, nije pametno.", promrmljao je.

Kalinić je klimnuo. "Slažem se. Idem ja prvi, ti izađi za pet minuta.", promrmljao je i nekoliko sekundi kasnije nestao.

Niko od njih nije primetio dvojicu muškaraca koji su stajali ispod prozora i sve vreme slušali o čemu se priča. Uskoro je izašao i Igor, a Mitke je pogledao u kolegu. "Pa, mislim da nam je Kalinić dao dobru ideju."

"Misliš da će Lav to dozvoliti?"

Slegnuo je ramenima. "Videdćemo. Hajmo.", progunđao je, pa su i oni krenuli.