"Smrzla sam se, jebote.", procvilela je, dok je obema rukama grlila vrelu šolju čaja.

Lav ju je mrko pogledao. "Katja mi je rekla da ti po ovakvim temperaturama trčiš.", zarežao je.

"Trčim, Lave, to je ključna reč. Mi smo se vukli. Svaka kost se u meni smrzla.", progunđala je.

Prevrnuo je očima. "Pij taj čaj i idemo kod Alehandra u hotel.", zarežao je.

"I ti si se smrzao i sad si ljut, zar ne?"

Uzdahnuo je. Delovala je poput deteta koje je znalo da je pogrešilo, ali ne želi da se bilo ko ljuti na njega. "Ne, nisam ljut, lepotice. Ne želim da se razboliš, nisam siguran kakvi su lekari u ovoj zabiti i želim da se čuvaš.", nežno je rekao.

Zasmejala se, prebacila se na stolicu do njegove i umiljato mu se zavukla u zagrljaj. "Neću se razboleti, obećavam. Platio si čaj?"

"Mhm, ali ga ti još nisi popila.", promrmljao je.

"Ne pije mi se, vreo je i bezukusan, ni sličan Katjinom. Možda..."

"Šta?" 

"Možemo drugačije da se zagrejemo u sobi hotela?"

Zasmejao se, sačekao da spusti šolju sa čajem, pa je podigao u naručje i poneo je van. "Svaka tvoja želja je za mene zapovest, ovakva posebno.", rekao je cerekajući se. Desetak minuta kasnije su već bili u sobi hotela. Ljubio ju je kao da sutra ne postoji, a onda je lagano skinuo, pa se odvojio od nje i dobro je odmorio. Prešao je šakama po celom njenom telu i osmehnuo se kad je zaječala i izvila telo ko njemu. Spuštao je poljupce po njenom telu, polako i lenjo. Uživao je u njenim reakcijama i glasnom stenjanju. Došao je do njene ribice i ona je raširila noge za njega. Grubo je gurnuo prste u nju, a onda spustio usne na njen kliktoris i počeo jako da ga sisa. Glasno je stenjala, čupala ga za kosu i izvijala kukove ka njemu. Vrisnula je i zgrčila se kad je pogodio jak orgazam. Povukla ga je ka sebi, pogledala ga u oči, a onda ga željno poljubila i oborila ga na leđa. Uživala je u osećaju njegove tople kože pod svojim prstima i usnama i znala je da bi tako mogla zauvek. Došla je do njegovog penisa, nežno ga povukla dva puta, a onda ga uzela u usta. "Jebote, moraš stati.", prošaputao je i pokušao da je skloni od sebe, ali mu je odmakla ruke i nežno prešla jezikom preko njegovog glavića i time ga dovela do najjačeg orgazma koji je ikada doživeo. Podigao je, naterao je da ga opkorači i grubo se nabio u nju. Od samog početka je sve davao od sebe da ne izgubi kontrolu sa njom, znao je da je još ranjiva, ali sad je sva njegova samokontrola isparila i razum je ustupio mesto želji. Uzvraćala mu je grube poljupce i istim tempom se pomerala na njemu. Kriknula je i nekontrolisano svršila, nabio se u nju pa i sam doživeo vrhunac. "Izvini, jebote."

Jedva je uspela da podigne glavu i pogleda. "Zašto se izvinjavaš?"

"Izgubio sam se i podivljao, Ivana..."

Vratila je glavu na njegovo rame. "Meni je bilo najlepše do sad, Lave. Imam osećaj da si tek sad pokazao pravog sebe.", prošaputala je.

Naterao ju je da ga pogleda. "Samo nisam želeo da te uplašim, lepotice."

Zasmejala se, uspuzala se uz njega i uvukla mu obe ruke u kosu. "Nisi me uplašio, ni najmanje.", promrmljala je i spustila usne na njegove. 

U tom trenutku mu je zazvonio telefon i on je opsovao. Ustala je, dodala mu ga, a onda se ponovo privila uz njega. "Šta hoćeš?", Lav je zarežao, upalio mikrofon i bacio telefon na krevet, pa zagrlio Ivanu i željno je poljubio.

"Prekidam nešto?", Mitke je upitao smejući se.

"Nosi se. Šta ti treba?"

"Jel Ivana sa tobom?"

Lav se namrštio. "Jeste, šta će ti ona?"

"Ivana, u kakvoj su vezi načelnik Kalinić i tvoj očuh?"

Pogledala je u Lava. "Prijateljskoj, bar koliko ja znam, zašto?"

"Zato što mi nije jasno da ostaje uz njega, uprkos strahu za svoju porodicu. Prebacuje ženu i dete u Crnu Goru, u neku zabit, ali ne odustaje od toga da pomogne Igoru."

Ivana se posprdno nasmejala. "Možda zato što je sve znao od početka i ako Igor padne, može da povuče i njega za sobom."

"Jesi li sigurna da je znao?", Lav je upitao.

"Sigurna sam, jer je on tražio muškarce koji će ići uz mene, kako ne bih progovorila. Masno su plaćani, ali kad je zapao u dugove zbog kocke, nije imao čime da ih plaća, pa sam najzad dobila bar slobodu od teretane do kuće."

"Mitke, znaš šta treba da radiš.", Lav je zarežao.

"Smiri se, Lave, doći ćemo i do toga, sad imam bolji plan."

"Kakav?"

"Pa, pošto mi znamo gde će biti njegova žena i dete, možemo da ih ugostimo kod nas na neko vreme i tako ucenimo Kalinića da radi ono što mi želimo."

"Ja ne želim da iko nevin bude povređen zbog mene i to ne dolazi u obzir."

"I neće, Ivana. Oni će biti bezbedni i na sigurnom. Ja bih se pobrinuo za to."

Lav je stegao vilicu. Da, Mitke je bio u pravu, ali mu se nikako nije sviđalo da to đubre ostavi u životu. Radije bi na mnogo surovije načine završio sa njim. Ivana ga je pogledala. "Obećavam, lepotice.", tiho je rekao.

"U redu.", promrmljala je.

"Odlično. Ne brini, lično ću se pozabaviti sa tim, a i ti ćeš, Lave, dobiti svoju osvetu, ali sad nam je prioritet da Ivanu bezbedno vratimo u Srbiju."

Lav se nasmejao. "Ukoliko sve bude išlo kako treba, razmišljam da je povedem sa sobom. I tamo je možemo zaštiti, kao i ovde."

"Taman sam pomislio da više poverenja imaš u braću, nego u nas."

"Ne seri, Mitke. Ovde im je samo teže da dođu do nje."

"Znam, znam. Hajde, moram da idem, ne izležavaju se svi kao ti.", Mitke ga je podbo i spustio slušalicu.

Lav je prevrnuo očima,. "Gde smo ono stali?", promuklo je upitao, pa je podvrnuo pod sebe i strastveno je poljubio.

"I, hoću da znam sve, ali sve, Saša.", Kalinićeva žena je zarežala kad je ovaj ušao u kuću.

Duboko je uzdahnuo. "Smiri se, Mirela. Što manje znaš, to je bezbednije za tebe i Nikolu."

"Nemoj da mi pričaš te tvoje bajke, Saša. Šalješ nas u Lipovo, iako znaš da nisam godinama ni čula ni videla oca i očekuješ da ništa ne pitam? Govori!", dreknula je.

Seo je na dvosed i umorno je pogledao. "Plašim se za vas dvoje, Mirela. Igora jure zveri, ne ljudi. Video sam danas šta su uradili čoveku koji ih je izdao. Odsekli su mu polni organ i ugušili ga sa njim!"

Mirela je užasnuto kriknula. "Pobogu, Saša... Šta li su tek uradili i rade Ivani?"

Slegnuo je ramenima. "Ne znam. Jesi li spremila stvari?"

Klimnula je glavom. "Jesam."

"Idi po Nikolu i da krenemo."

Mirela se uskoro vratila da devetomesečnom bebom i desetak minuta kasnije su bili na putu ka Lipovu. "Saša..."

"Mm?"

"Jesi li siguran da je Igor nevin? Nekako mi sve to nema smisla. Ni onaj snimak, kao ni to da mu takve grozote smeštaju zbog politike."

Saša ju je ljutito pogledao. "Na šta ti ja ličim, Mirela? Da li misliš da bih bio uz takvog monstruma?", besno je upitao.

Pocrvenela je. "Ne, naravno da ne. Samo, pa možda je i tebe prevario."

"Nije i to će dokazati veštaci. Snimak je montiran i prestani da misliš o tome.", progunđao je. Zaista se nadao da će se sve ovo završiti dobro po njega i da se nikada neće otkriti koliko je imao udela u svemu tome. Znao je da mu Mirela to nikada ne bi oprostila, da bi odvela Nikolu daleko i da ga nikad više ne bi video. Bio je toliko zaokupljen mislima, da nije ni primetio da jedan automobil konstantno ide za njima. Par sati kasnije su se nalazili u Gornjem Lipovu. Zabačeno naselje u opštini Kolašin od svega stotinak meštana. 

Mitke je pogledao u Gorana. "Ostavićemo automobil ovde, dalje ćemo peške i to kroz šumu, ne želimo da budemo primećeni.", progunđao je i parkirao automobil na uzanoj šumskoj stazi.

"Važi.", Goran je promrmljao, sačekao da Mitke izađe, pa i sam izašao. "Hajde, idemo."

Mirela je progutala kad je Saša parkirao ispred njene rodne kuće. "Nisam tako sigurna u ovo, Saša. Znaš i sam kako smo se rastali nakon majčine smrti."

Saša je uzdahnuo. "Znam, ali sad je trenutno takva situacija i moraš da zaboraviš na vaše razmirice, Mirela. Zbog Nikole."

Pogledala je u usnulo dete u svojim rukama, pa klimnula glavom. "U redu, hajmo onda.", promrmljala je.

Izašao je van, otvorio joj vrata, pa je zagrlio i poveo je ka kući. Stara i oronula, jedva da je davala znake da u njoj neko živi. Nije mu se sviđalo što ostavlja sina u takvim uslovima, ali je znao da mora. Mirela je pokucala na vrata i uskoro ih je otvorio kršni Crnogorac srednjih godina. "Mirela, nisam te očekivao na mojim vratima posle svega."

"Gospodine, dobro veče, ja sam Saša, Mirelin suprug. Treba nam Vaša pomoć.", promrmljao je.

Čovek ga je odmerio, pa se pomakao u stranu. "Uđite.", promrmljao je i zatvorio vrata za njima. "I, od kakve pomoći ja mogu biti vama, gospodine, nakon što je moja ćerka sahranila i živog oca, onog dana kad je sahranila majku?"

"Ti vrlo dobro znaš zašto sam to uradila!", Mirela je zarežala.

Saša ju je stisnuo za ruku i ućutkao je. "Zbog slučaja na kojem radim, plašim se da su i Vaša ćerka, kao i Vaš unuk u opasnosti. Treba im sklonište."

Čovek ih je pogledao. Malo dečije uspavano lice je omekanilo njegovo tako tvrdo srce, pa je klimnuo glavom. "U redu, mogu da ostanu, ali moje je samo da im pružim dom i ništa više."

Saša je klimnuo glavom. "Ne brinite, redovno ću im donositi sve što im je potrebno i obilaziti ih."

Klimnuo je i pokazao rukom na stolicu. "Sedite. Rakija?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, hvala, moram da vozim nazad, a put je dug."

"Rekli ste "slučaj", Vi ste policajac?"

Klimnuo je. "Da, načelnik, gospodine. Zbog ovog slučaja otmice ministove pastorke..."

"Mislite silovanja?"

"To tek veštaci treba da utvrde."

Čovek ga je pogledao. "Za šta će vam veštaci, gospodine, valjda vidite svojim očima?"

"Znate, velika je verovatnoća da je taj snimak montiran od strane političkih protivnika."

Čovek ga je sve vreme gledao u oči. "Razumem, oprostite ja se ne razumem u to. Ja sam seljak čovek.", promrmljao je.

Saša je klimnuo glavom i pogledao na sat, pa ustao. "Oprostite, sad moram da krenem.", promumlao je, pa pogledao u Mirelu. "Dušo, čim bude sigurno za vas dvoje, vratiću se po vas.", nežno je rekao i poljubio je u čelo.

"Nadam se da će to biti uskoro.", tiho je rekla.

"Obećavam.", prošaputao je, a onda se okrenuo ka njenom ocu. "Hvala Vam još jednom."

Klimnuo je. "Nema na čemu. Ispratiću Vas.", progunđao je i krenuo za njim. "Ne brinite ništa za njih dvoje, ovde su na sigurnom."

"Hvala Vam.", rekao je, seo u automobil i par sekundi kasnije se izgubio iz čovekovog vida.

"On će se možda vratiti, ali do data ćemo mi biti daleko odavde.", promrmljao je kad je ušao u kuću i seo preko puta svoje kćeri.

Zbunjeno ga je pogledala. "Molim?"

"Ti si možda, kćeri moja, glupa i naivna, ali ja nisam. Veštaci i montiran snimak, kako da ne. Ovo ti je muž?"

"Da, Nikolin otac. Grešiš, on nikad ne bi..."

"Ne grešim, ja sam samo jednom pogrešio i to onda kad sam te pustio da odeš odavde u taj pokvaren svet. Taj čovek sve zna, iz očiju mu izlazi zloba."

"Ti ga i ne poznaješ! Kako možeš tako nešto da kažeš?"

Čovek ju je pogledao u oči. "Nisi ni jednom pomislila da je sve to istina?", upitao je. Sklonila je pogled. "Pomislila si i da on sve zna, ali krije zbog položaja, zar ne?" I dalje je ćutala. "Naravno da jesi, ja sam te vaspitavao, znam da nisi glupa. Spusti to dete na krevet i da večeramo.", progunđao je. Uradila je kako je rekao bez i jedne reči.

"Otišao je. Noćas?", Mitke je upitao.

Goran je klimnuo glavom. "Noćas."