Njena koža je bila tako meka. Njen osmeh anđeoski, a njene oči bile su crne poput uglja. Voleo sam je. Bila je prva i ostaće jedina žena u mom životu koju sam voleo. 

Anđele moj, prošli smo kroz ovo, što da me tako ostaviš?

Danas je taj dan. Danas ti moram reći zbogom. Moram se oprostiti sa svim našim uspomenama, Natalija. Moram prihvatiti činjenicu da te nikada više u životu neću videti. Ja sam jak. Izdržaću sve.

Tvoja koža više nije blistava niti mirišljava. Na licu ti se ne vidi osmeh. Oči si zatvorila jednom za svagda. Kako ću oprostiti ovo sebi, anđele moj?

Smejala bi se kada bi videla ko je sve ovde. Prijateljice koje ti ni u jednom trenutku nisu želele dobro, prijatelji koji su samo želeli da te svuku, rodbina koja te je samo koristila. Tu su, anđele moj. Plaču. Kažu kako im je žao, kako si bila dobra devojka, kako si mlada. Jedino o čemu ja razmišljam... Zašto sada? Zašto sada kada te više nema?

Anđele moj, ne mogu ni da izgovorim te reči. Zabranjujem sebi da poverujem u ovu gorku istinu. Preminula si, Natalija.

Ovo je moje zbogom.

***

"Biće sve u redu, brate moj. Večeras budi s nama. Ne puštam te kući." 

"Hvala ti, Pavel. Mislim da ću ipak otići kući. Moram spakovati još neke njene stvari."

"Ne dolazi u obzir, večeras je naše veče. Idemo."

Naravno, bilo je po njegovom. Otišli smo u obližnji restoran. Pavel je naručivao i ujedno flertovao sa konobaricom. Oduvek je bio takav. Muškarac pun sebe i nikada nije verovao u ljubav. Verovao je u noć i njene moći. Tako je i njegova ćerka došla na svet. Jadnica, ne zna ni ko joj je majka, godinama je laže kako ju je majka ostavila, ne želi da joj prizna kakav je ženskaroš, ali ja se tu ne mešam. On mi je prijatelj, jedini pravi.

"Amela će doći, drugarica joj je otkazala." Kaže mi i nervozno spusti telefon pored sebe.

"Ma daj, nisam sad za društvo deteta, zašto ne ode kući?"

"Želela je, ali je ne smem ostaviti samu kući. Znaš o onoj njenoj majci o kojoj sam ti govorio?" Upita i vidi kako klimam glavom. "E ona se vratila, otkrila s kim je napravila dete i sada želi da mi je uzme."

"Ni u ludilu nemoj dopustiti da se to dogodi."

"Zato je ne smem ostaviti nigde samu. Znaš... Koliko god volim žensko i koliko god razumem muškarce poput sebe, da se njoj nešto tako dogodi, pa ubio bih tog slepca."

"Normalno, Pavel. Ćerka ti je." Kažem i osmehnem se.

"Oprosti mi... Znam da je Natalija bila u petom mesecu i stvarno mi je žao što pričam o Ameli u tvom društvu..."

"Natalija i ovako nije želela to dete. Sada začepi, dolazi." Pogledom mu pokažem prema devojci crne kose i neverovatno poznatih crnih očiju. Bože, Natalija... U trenutku si mi se stvorila pred očima, anđele moj...

"Zdravo." Priđe stolu i pruži mi ruku.  "Amela."

Ne znam da li da gledam u njen zanosni pogled ili obline. Bože, da li je ovako nešto moglo da se stvori od Pavela? Grozno mi je što razmišljam o ovome, ali ovo dete... Devojka, žena... Ne znam kako da je oslovim, ali jedino što sada znam da ne nosi brushalter. Govorim sebi često da sam lud, ali ne i da sam pedofil. Ono malo devojče da izraste u ovakvu ženu... Nikada ne bih rekao.

"Red je da joj kažeš svoje ime, dete te se ne seća." Pavel mi se nasmeje.

"Kakvo crno dete..." Ispadne mi kao da sam tiho izgovorio kletvu. "Leon. Ja sam Leon." Osmehnem se i ustanem. Pružim joj ruku i pomerim stolicu kako bi ona sela. Dok to radim osmotrim je od glave do pete. Pa Bože moj, sanjam li? 

"Dakle, Amela, tako obučena si nameravala da odeš u taj klub?" Upita je nervozno dok ja odmah prebacim pogled ka njenoj sivoj haljini koja u reflektorima svetla svetluca. Označava joj grudi i kratka je, podosta kratka. Ja moju ženku ne bih ovako puštao, ima dosta džukela koji bi zalajali za ovakvim blagom.

"Mislim da mi lepo stoji." Osmehneš se.

Provociraš. 

"Amela, imaš li neki hobi?" Upitam da prekinem groznu tišinu. Ja sam đubre, kakvo je to pitanje? Prezirem sebe jer se trenutno osećam staro. Ne želim da se tako osećam.

"U slobodno vreme se bavim fotografijom. Uložila sam puno novca u to i za početak mi sasvim solidno ide." Zastaneš. "Imate li Vi neki hobi?"

"Možemo na Ti, ja ipak nisam toliko star!" Nasmejem se dok krv u meni ključa. "Ja imam dosta posla tako da nemam vremena za neke hobije. Pišem pesme, sviram, to se mojim ljudima obično dopada."

"Znam da si tekstopisac, moja prijateljica obožava tvoje pesme." 

"Nije valjda?" Nasmejem se.

"Da, Pavel je ukrao jednom VIP kartu od tebe kako bih ja njoj dala da ode na tvoj koncert. Zar ti on to nije pomenuo?"

"Pavel... Dao bih ti je sam, nisi morao." Okrenem se k njemu i kažem. "Da li se tebi sviđa moja muzika?"

"Poslušala sam koju pesmu. Nisu loše."

Znači ti si taj tip. Siguran sam da te nikada nisam video na nekom od svojih koncerata. Ali ko god da je ta drugarica, stvarno ima ukusa. 

"Drago mi je da to čujem." Rekao sam i okrenuo se ka Pavelu kako bih video da li je sve u redu sa njim. On je sada otvoreno flertovao sa konobaricom i gledao u njen dekolte dok je pio viski iz flaše. Oduvek je hteo da se pokaže.

"Mislim da je najbolje da sada pođemo." Osramoćeno izgovori i pogleda u svog oca.

"Najbolje bi bilo da vas povezem kući." 

Klimneš glavom i pođeš ispred nas. Ja polako uhvatim tvog oca dok mi se on podsmehuje i ljubi me u vrat. U redu je biti gej, ali nikada se nije otvorio o tome sa mnom. Gledam u tvoje telo dok polako izlaziš iz restorana. Pomeraš kukovima jer znaš da te gledam. Otključavam auto i unesem Pavela na zadnje sedište. Otvorim ti vrata i ti uđeš potom sačekaš mene sa druge strane. Tvoja gola kolena se drhte od hladnoće, ali ne brini... Uskoro ćemo biti kući.

"Drago mi je da sam te upoznao, Amela." Osmehnem se i parkiram auto.

"Takođe, Leon." Podigneš bretelu haljine koja se u međuvremenu opustila. "Vidimo se." Izađeš i ostaviš vrata svoje kuće otvorena.

"Hajde, ti si na redu, geju moj."

"Kako si me nazvao?" Pavel se osmehne.

"Dođi ovamo, kako si se uopšte napio toliko brzo, čoveče?" Izgovorim dok mu pomažem da ode do kreveta. Skinem sako sa njega i položim ga na krevet.

"Poljubac za laku noć?" Upita nasmejano te se napući.

"Beži bre tamo!" Viknem i vratim ga nazad u krevet.

Izađem i zatvorim vrata njegove sobe za sobom. Moram te još jednom videti. Koliko se sećam, tvoja soba je sa ove strane. Polako odškrinem vrata i vidim tebe. Onako kako te ne bih smeo videti. Tvoja haljina je skliznula s tvog tela, a tvoje grudi bile su oslobođene. Predivne su. Bože, posle toliko vremena probudio sam i svog najboljeg prijatelja tamo dole. Ovo je pogrešno. Ti si ćerka mog prijatelja, dosta si mlađa od mene, a meni kao pevaču ovakva afera ne treba. Kada se povratim svom zdravom razumu, zatvorim vrata i pokušam da se smirim. 

Ovog puta ću se kloniti ženskog sveta. 

Govoriću sebi da nisi dobra po mene sve dok ne poverujem u to.